Ликовна култура 5

У нашој актуелној васпитно-образовној пракси последњих година се у значајној мери мења однос према уџбеничкој литератури, па тако и према уџбеницима за наставу ликовне културе. Карактер савременог уџбеника који се данас користи свакако јесте усмереност ка ученику. Основна идеја уџбеника предмета Ликовна култура за пети разред у први план истиче проблемски приступ илустрован примерима продуката дечјег ликовног стваралаштва, садржајима савремене уметности, као и дела из уметничког наслеђа. Проблемски захтеви уџбеника подразумевају да имају карактер наставног садржаја, а теме су у функцији реализације предвиђених задатака. На тај начин омогућен је и естетски доживљај као фактор који утиче на креативни процес у настави. ... Осим усвајања предвиђених знања и вештина из области ликовног стваралаштва, овај уџбеник се бави и неговањем дечјег ликовног изражавања и комуникације ликовним медијима, са циљем унапређивања свих облика перцепције као темеља развоја интелигенције. Опажање добија смисао тек када допринесе сазнавању, интелектуалном развоју и креативности као особини и ставу личности. Одлике овог уџбеника су следеће:

Концепција уџбеника ликовне културе за пети разред је осмишљена да својим садржајима и активностима омогућава остваривање циљева, задатака и исхода наставног предмета Ликовна култура.

• Теоријски концепт уџбеника је заснован на научно потврђеним теоријама, чињеницама и на методичкoj пракси из области ликовне педагогије, као и на резултатима научних истраживања из области дечјег ликовног стваралаштва, и усклађен је са развојним могућностима, сазнајним способностима и предзнањима ученика.

• Нови кључни појмови у оквиру сваке лекције су усклађени са узрастом ученика и обухватају различите ликовне проблеме који се односе на ликовне елементе, ликовне технике и материјале, као и на појмове везане за уметничке процесе и уметничке продукте. Уџбеник је подстицајан и подржава ученичка интересовања, нуди посебне захтеве за ученике који су у тој области даровити и помаже им да развијају самосталност у учењу и унапређују вештине коришћења литературе.

• У оквиру задатака у уџбенику постоје захтеви за критичку рецепцију садржаја и решавање ликовних проблема.

• Активности су конципиране тако да указују на везе међу појмовима из различитих васпитно-образовних области и подржавају њихову интегралност, чиме се омогућава трансфер знања из једне области у другу. Успостављена је веза садржаја са његовом применом како би се ученици подстакли да оно што су научили и користе у креативном процесу. Такође, када су у питању практичне активности у области ликовног стваралаштва, водило се рачуна да налози не захтевају од ученика ангажовања која их на било који начин могу довести у опасност или којима се може угрозити радна и животна средина.

• Преглед садржаја, систем наслова и поднаслова организован је по јасном принципу и обезбеђује прегледност и лако сналажење ученика, при чему је важно водити рачуна да уџбеник поседује логичку структуру и континуитет у излагању садржајa, где сваки део текста има своје место и функцију.

• Садржај у уџбенику треба да је изложен тако да се поштују основни методички захтеви наставе предмета Ликовна култура.

• Примери који се наводе у уџбенику су разноврсни, примерени узрасту и у функцији бољег представљања и разумевања садржаја.

• Налози у уџбенику имају различите функције (увођење у нове садржаје, повезивање, примењивање, утврђивање, провера усвојених знања и вештина...), диференцирани су по сложености и усклађени са различитим нивоима знања, способностима и вештинама ученика.

• Исходи су планирани тако да обухвате различите развојне сфере – когнитивну, креативну, психо-моторичку, емоционалну.

• Међупредметне компетенције су у фокусу овог уџбеника, јер он омогућава интегрални развој личности ученика, као и његове компетенције које су интердисциплинарно обликоване кроз овај предмет.

И на крају, оно што је био основни циљ и чему се тежило при конципирању уџбеника за предмет Ликовна култура за пети разред јесте да својом концепцијом развија ликовну и визуелну културу ученика, еманципује њихову личност, чиме се афирмишу принципи демократије и људских права, гради и негује хуманистичка оријентација нашег друштва.

Ауторка:

Сања Филиповић, редовни професор Методике ликовног васпитања и образовања,
Академија уметности у Новом Саду