Вести

Како радити са ђацима талентованим за стране језике

Да треба изградити добар однос са ученицима, завредети њихово поверење, подстицати самопоуздање, не попуштати им превише, изградити ауторитет, а при том их не форсирати, сматра и Мила Савић Томић, наставница енглеског језика у крагујевачкој ОШ „Вук Стефановић Караџић”. Веће искуство у раду са даровитом децом доприноси лакшем препознавању таквих ученика. Отуда овој наставници није тешко да уочи надарене ђаке. Уз таленат, како каже, иду неретко одговорност и уредност. Обдареност за стране језике и наклоњеност изучавању језика препознаје се још у млађим разредима. Већ тада талентоване ученике треба подстицати да негују своје склоности и способности и усавршавају се.

− Увек се усредсредим на постизање што бољих резултата од самих почетака учења страног језика. Са талентованим ђацима углавном је лако и захвално радити. Они имају добру основу, издвајају се по томе што увек желе да науче више, а све садржаје веома брзо усвајају и са лакоћом савладавају страни језик. Таленат јесте предуслов, али ипак не значи да ће сваки надарени ученик постићи завидне резултате из страног језика. Многи фактори утичу на то: средина, подстицај, спектар интересовања ученика… − указује Савић Томић

На њеним часовима таленти раније заврше све задатке, а онда, да се разоноде, добију тестове попут оних које решавају и на додатној настави. Материјал за рад наставница проналази на интернету, у граматикама, а често и сама осмисли тестове за вежбу. Школа у којој ради нема кабинет за стране језике, али има „паметну” таблу.

− Трудим се да услови не утичу на постизање добрих резултата мојих ученика. Мотивација дође сама од себе. Будући да сам руководилац актива енглеског језика, увек на већу изнесем имена наставника чија су се деца пласирала на будућа такмичења и која места су освојила. Лично, успех ученика ми је најбитнији. Сматрам највећим успехом када ми ђак каже: „Наставнице, ја сам изашла на такмичење само због вас” − наглашава Мила Савић Томић.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних, па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима типичних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција