Вести
11.09.2024.Алу лименка као средство креативности и заједништва
Креативна економија је надолазећи феномен обликовања привредних и друштвених структура у коме процеси културализације, иновација и креативности постају кључни фактори друштвене и економске трансформације. Услед све значајнијег интересовања за циркуларне праксе и стратегије, воде се интензивне дискусије о томе како их креативни приступи и интервенције могу побољшати, учинити ефикаснијим и афирмативнијим. Примена иновативних приступа, принципа и пословних модела насталних у креативној економији може допринети унапређењу декарбонизације, рециклажи, ширењу зелених иновација, новој култури понашања, навикама и праксама које су у складу са нултом емисијом угљеника.
Креативна АЛУ лименка
Истраживања Агенције за заштиту животне средине показују да се у Србији годишње створи око 2,5 милиона тона комуналног отпада, што је око 350 кг отпада годишње по главни становника. Велики део отпада одлази на дивље депоније, а не у рециклажни процес као секундарна сировина, што је пракса у већини земаља Европске уније где се рециклира око 50% отпадног материјала. Зато су глобална настојања да се подрже разне експерименталне активности које повезују креативност, рециклажу и еколошку освешћеност. Првенствено се тежи развијању одрживих механизама примарног прикупљања отпада тј. проналажењу креативних решења за разврставање и правилно одлагање отпадног материјала, као и његову рециклажу.
Једно мало креативно чудо имамо и у Србији. То је Лименка Татар Фест који постоји већ 15 година и систематично ради на унапређењу културних потреба деце, њиховог знања о екологији и рециклажи амбалаже. Фестивал је настао из манифестације Лименкица улазница, а одржан је у Новом Саду у оквиру Европске престонице културе 2022, потом у Сомбору и ове године у Кикинди. По први пут у оквиру фестивала одржан је панел “Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа”. Циљ је био да се укаже на значај креативних приступа који се негују на овом фестивалу и на иновативне праксе у рециклажи АЛУ амбалаже.
Лименка је ресурс, а не отпад
Ненад Ђурђевић, комерцијални директор Балл Пацкагинг СЕЕ, Туркеy анд ЦИС и председник Алијансе за циркуларна паковања Србије осврнуо се на изазове који постоје у рециклажи амбалаже истичући да постојећа регулатива о амбалажном отпаду није постигла довљно висок ниво, нити је омогућила да се комунални систем адекватно прилагоди рециклажној економији.
„Како би мењали системски ствари у овој области, ми смо се посветили едукацији младих још пре 15 година кроз подршку фестивалу који омогућава сарадњу са школама и подизање јавне свести да је алуминијумска лименка ресурс, а не отпад. Предочавамо им пут тог отпада како би схватили колико је важна рециклажа амбалаже у односу на производњу. Учимо их да за 60 дана уколико се лименка правилно одложи и пошаље на рециклажу, искоришћена и изгужвана лименка поново постаје лименка неког новог производа. Ненадокнадива је штета, што 15 година то радимо сами”.
Бојан Милосављевић се надовезао на претходног панелисту наглашавајући да Европска унија кроз своје програме подржава подизање и развој еколошке свести и да је заштита животне средине један од два општа приоритета програма Креативна Европа. Сви пројекти у оквиру овог програма у одељку релеватности морају објаснити на који начин доприносе заштити животне средине.
Лименка Театар Фест кроз позоришну уметност за децу спаја и лепо и корисно. Кроз фестивал позоришне представе постају доступне деци у разним градовима Србије у којима такви програми недостају, а деца се уче како да се кроз прикупљање лименки ангажују у заштити животне средине.
„Културна политика у области дечје културе није на завидном нивоу ни у Србији нити на нивоу Европске уније, деца су подцењена и маргинализована друштвена група што је очигледно на основу недостатка квалитетних програма и садржаја као и износа јавног буџета који се издваја за дечију културу, тако да је овај фестивал пример добре праксе како да деца широм Србије имају приступ култури и да буду друштвено ангажована”.
Фестивал слави алумунијумску лименку. На основу 5 лименки, учесници фестивала добијају АЛУ коин. То је јединствена валута на свету израђена од алуминијума која се користи само на овом фестивалу. Она је замена за улазницу, али њоме се могу купити или користити и разни други садржаји на Лименка базару, Лименкица сваштарици, Лименкица разгледници, као и Лименкица књижарици.
Гордана Кнежевић –Орлић, генерална директорка Издавачке куће Клет истакла је да ова издавачка кућа кроз своја издања, али и подршку разним догађајима попут овог фестивала ради на унапређењу ангажованог образовања, његовој гејмификацији, као и квалитетним садржајима кроз које се може стицати ново знање, нарочито у области екологије.
„Ми већ неколико година подржавамо рад Лименка театар феста и трудимо се да кроз све активности мотивишемо децу да уче о екологији и штите околину. У све наше образовне материјале од Света око нас до Биологије уводимо елементе екологије и додатно кроз активације у дигиталним уџбеницима инспиришемо децу да и сама истражују и другачије гледају на свет”.
Захваљујући Лименка Театар Фесту Кикинђани су прикупили 84.000 лименки за 4 дана фестивала. Свака лименка која се прикупи, даље се одлаже и шаље у процес рециклаже у компанију Ball Packaging је највећи прозвођач и велики извозник амбалаже. Једна је од ретких компанија која је за своју фабрику амбалаже у Београду усвојила План климатске транзиције. Како су посвећени циркуларности и одрживости, фестивал се одржава под покровитељством ове компаније и део је њихове „зелене” агенде. Теже да интергрисањем концепта креативне економије у своју пословну праксу раде на развоју рециклажних процеса.
Др Сандра Кнежевић антрополог и ауторка прелиминарног пројекта Лименкица улазница и даљег развоја у фестивал осврнула се на његове почетке, али и стрепњу коју је имала на почетку, а то је да ће овај фестивал трајати сада већ 15 година, што је ретко у пољу дечје културе.
Започели смо са акцијом Лименкица улазница како бисмо децу кроз гејмификацију искуства као што је АЛУ коин мотивисали на акцију, да нешто науче ново, али да буду и активни учесницици целог тог процеса” истакла је др Кнежевић.
Др Христина Микић крај панела завршила је позитивном поруком о улози креативне економије у подстицању циркуларних пракси, развоју нове еколошке културе, као и рециклажне индустрије.
„Креативна економија може пружити многа иновативна решења да се превазиђу недостаци у систему рециклаже амбалаже, што нам показује пример овог фестивала. Додатно креативне приступе који настају у креативној економији, треба сагледавати и шире посебно на пољу повећања степена циркуларности алуминијумске амбалаже, за шта нам је најочигледнији пример дизајн амбалаже.“
Дискусија је била жива уз активно учешће публике, а подвукла је друштвени и циркуларни значај Лименка театар феста посебно на пољу окупљања и повезивања кључних учесника рециклажног процеса. Унапређујући приступ деце културним садржајима, у исто време овај фестивал помаже и бољем прикупљању лименки, с обзиром да су оне главно средство за учешће на овом културном догађају. У последњих 15 година на овај начин прикупљено је око 1.000.000 лименки, а представе је погледало 93.000 деце и њихових родитеља. Фестивал је и пример добре праксе како се заједничким снагама креативности и индустрије може допринети економској и друштвеној добробити свих нас, па би овај фестивал требало чешће да виђамо и у другим градовима Србије.