У роману за младе Признања и сећања Владимира Коларића од приповедача сазнајемо зашто су уопште битне приче, приче о нама, колико су речи велике да нам се учини да нас некада могу прогутати, како се изборити са тренутком у којем схватимо да нема нечега што ти треба, зашто су само неке девојчице Маје, када знамо да волимо, могу ли књиге да буду криве за нешто што нам се догађа, ко има занимљиве животе и зашто је о њима потребно писати, са ким може да се ослушкује тишина и када се лепота може дохватити.
