Вести

Знате ли како су настали поједини математички симболи

Шта би било да нема симбола у математици? Само редови бројева, слова и текста. Симболи имају функцију да пруже помоћ и дају упутства за рачунање. Математичари су их измислили, присвојили или адаптирали како би себи олакшали и избегли понављања или коришћење много речи за писање математичких идеја.

Математички симбол за бесконачно (∞) – Поред математике овај симбол је свеприсутан, па се проналази  чак и у логоима корпорација, типографији, графичком дизајну. Миленијумима раније су индијски и грчки математичари бесконачност третирали више као филозофски, него математички појам. Из пуке потребе га је смислио енглески математичар Џон Волис 1655. За њега је раван била бесконачан низ паралелних линија, а у још много других ситуација требало  је бесконачно третирати као математички појам, који је морао некако да се забележи. То је била варијанта грчког омега (ώ), или измењен начин записивања римског броја 1000, који се записивао у његово доба као ЦИƆ. Временом су га математичари дорадили и ушао је у широку употребу као затворена петља, веома  згодна и једноставна.

Знак једнакости – Велшки математичар Роберт Рекорд 1557.  године измислио је симбол из пуке нервозе, јер је непрестано морао да понавља фразу једнако је, што га је веома замарало.

Знаци плус и минус – Почетком 15. века, Европљани су почели да користе слова п и м за плус и минус („пиу” и „мемо”). Астроному Николи Орезму, који је живео у 14. веку, приписује се прва употреба речи плус (+).  Знак минус (-) приписује се  трговцима који су искрцавали терет с бродова, а може се сматрати као скраћеница слова м, које је означавало одузимање. Употреба ових знакова као симбола алгебарских операција први пут се јавља у радовима холандског математичара Вандера Хекеа из 1514. године.

Непознате променљиве –  У европској математици петнаестог века непознате променљиве су називали различитим именима, све док Франсоа Вијет није почео да користи слова да изрази како познате тако и непознате величине. Декарт је затим увео конвенцију – која се користи и данас – да се познате величине означавају почетним словима абецеде (а, б, ц), а непознате последњим словима (x, y, з).

Редакција