Вести

Угроженост и заштита живог света

Иако се онлајн и ТВ настава завршила, до краја школске године остаје још времена за обнављање градива, вежбање или да се евентуално надокнади нешто што је пропуштено. Овог пута ћемо обрадити тему „Човек и вода”, која уз наше дигиталне уџбенике и мултимедијални садржај може ученицима бити занимљива без обзира на то што више не морају да прате лекције. Такође, у тексту вам предлажемо и неколико корисних линкова где ученици могу наћи више информација о рециклажи, али и о специјалном резервату природе Увац.

Уколико су вам потребне, овде можете пронаћи дневне припреме за ову наставну јединицу.

Загађење животне средине и угроженост екосистема је тема о којој се све више прича последњих деценија. Потрошачки начин живота оставља значајне последице на живи свет. Све већа потрошња подразумева и све више отпада, а веома је мали број држава које третирају и одлажу отпад на начин који ће имати најмање негативних утицаја. Из тог разлога отпад се све више гомила загађујући воду, земљиште и ваздух. У Србији постоји проблем и дивљих депонија – спонтано насталих одлагалишта отпада која се не контролишу и из тог разлога још више деградирају животну средину.

У уџбеницима за пети разред се налази видео „Загађивање земљишта”, у ком је приказано којим активностима утичемо на уништење земљишног фонда и његовог квалитета. Такође, ученици могу да виде и на које начине можемо да смањимо притисак који вршимо на ову планету.

Из видеа можемо да закључимо да је један од највећих загађивача данашњице управо пластика – синтетички материјал који се не разграђује у природи. Оно што би сви требало да знамо је то да пластику можемо прерадити, рециклирати и поново користити. На тај начин неће бити потребе за производњом нове пластике, а самим тим и новог отпада. Добра вест је да у свету постоји све више фабрика које се баве рециклажом и да све више произвођача воде користи рециклирану или пластику која може да се рециклира. Поред пластике, материјал који не може да се разгради у природи је стакло, а занимљива је чињеница да може бесконачно много пута да се рециклира. У Србији постоји неколико фабрика стакла, од којих се једна налази у месту Грејач, надомак Алексинца. На њиховом сајту се може наћи више информација о томе како се стакло рециклира – http://sfr.rs/o-reciklazi/.

Поред стакла и пластике, велики проценат комуналног отпада који заврши на депонијама, у рекама, језерима, поред пута и слично може да се рециклира. О томе како можемо својим доприносом да утичемо на смањење деградације животне средине, више на линку http://www.greentech.rs/index.php/recikliranje-greentech.

Поред отпада, човек врши огроман притисак на планету Земљу својим делатностима – индустријом, саобраћајем, туризмом… Саобраћај представља једног од највећих загађивача ваздуха и из тог разлога се непрекидно траже нове врсте горива које неће имати толико негативан утицај.

Из овог разлога смо сведоци све већег броја изумрлих врста биљака и животиња које нису могле да се прилагоде новим, измењеним условима. Последњи мужјак северног белог носорога је преминуо 2018. године. А велики број врста је на рубу ишчезавања.

У оквиру уџбеника Издавачке куће Klett, помоћу интерактивних задатака ученици могу да науче нешто ново о давно и скоро изумрлим животињама, као што су птица додо, баији делфин и тасманијски тигар.

Добре вести увек постоје! Многе врсте су сачуване бригом и негом људи, попут панда. Такође, белоглави суп је био веома угрожена врста на тлу Србије, али је напорима брижних људи њихов нестанак са ових простора спречен. Најпознатија станишта белоглавог супа на територији наше државе су Увац, кањон реке Милешевке и клисура реке Трешњице.

На линку uvac.org.rs/specijalni-rezervat-prirode-uvac могу се пронаћи опширније информације о заштићеном подручју уклештених меандара Увца и овом изванредном лешинару.