Вести

02.06.2020.

Типови задатака у тесту

Валидност задатака је задовољена ако се односи на образовни исход који се тим задатком испитује – знање, вештину, компетенције, а не на опште знање или интелигенцију. Задатак мора бити релевантан, да испитује постигнутост очекиваних образовних исхода.

Већи број задатака чини тест осетљивијим, али потребно је уравнотежити број захтева и сложеност захтеваних операција према расположивом времену. Зато се у задацима избегавају непотребне информације и описи који могу одвлачити пажњу и одузимати време.

Да би ученици разумели какав се одговор очекује од њих, задаци морају бити јасни, обликовани кратким и једноставним реченицама, без зависних и уметнутих реченица, коришћењем термина који су ученицима познати. Захтеви морају бити формулисани једнозначно, не сме постојати сумња у вези с тачним одговорима. У формулацијама се избегавају двоструке негације (на пример, „није неуобичајено”). Да би ученици уочили негацију, било би добро да се она истакне (подвлачењем, великим словима).

Задаци не смеју дискриминисати поједине испитанике или групе испитаника, на резултат не смеју утицати чињенице везане за искуство, ставове и знања групе којој испитаник припада. Задаци треба да буду постављени тако да се на њих може одговорити коришћењем знања, вештина и способности, а не погађањем. Такође, формулације захтева не смеју да упућују на тачан одговор.

Према начину одговарања задаци могу бити отвореног и затвореног типа.

 

Најважније је да задатак одговара образовним исходима који се желе испитати. Задаци затвореног типа, посебно задаци вишеструког избора, често се препоручују због своје мултифункционалности, једноставности прегледања и бодовања. Ипак, задаци затвореног типа нису погодни за испитивање свих образовних исхода, поготову кад је важно да испитаник сам формулише одговор. Уколико дефинисани образовни исход подразумева креирање одговора, препоручује се коришћење задатака допуњавања, кратких одговора или есејских питања.

Уколико постоји више задатака који испитују слично знање, могуће је спојити захтеве у један задатак повезивања и сређивања. Међутим, ако образовни исход од ученика захтева вештине у експерименталном раду, потребно је припремити практично проверавање и одговарајући тест.

Неки образовни исходи могу се испитати само задацима отвореног типа, на пример, кад се прати оспособљеност ученика да формулишу хипотезе, објашњења, закључке, кад се прати вештина аргументације и креативно мишљење. Ови задаци омогућавају праћење процеса мишљења, а не само крајњег резултата. Позитивно утичу на процес учења, поготову кад одговори не подразумевају присећање чињеница, већ дубље разумевање, повезивање појмова да би се формулисало објашњење или извео закључак.

Задацима отвореног типа проверава се ограничени део градива, што смањује ваљаност испитивања. Прегледање и оцењивање захтева више времена и подложно је субјективности наставника.

Кључ за оцењивање задатака отвореног типа садржи модел-одговор који се очекује. Он је пример тачног или потпуно прихватљивог одговора. Израђује се заједно са задатком, а припремају се и други одговори који се делимично могу прихватати и бодовати, али мањим бројем бодова.

Формулисање модела одговора заједно са задатком помаже да се провери прецизност захтева. Он може послужити за контролу квалитета задатака. Може се замолити други предметни наставник да одговори на задатак, а онда се на основу поређења планираног модела одговора могу побољшати задатак и модел-одговор.

У задатку треба раздвојити уводни садржај и задатак како би били јасни. Тад ученици боље разумеју захтев, знају какав се одговор од њих очекује.

За сваки задатак одређује се број бодова који носи тај задатак и време потребно да се уради.