Вести

Природа наставе српског језика је таква да може подстаћи и неговати таленте

Уз талентоване ученике, наставник углавном има сигурне сараднике и саговорнике на часу. Талентован ученик може, међутим, на одељење деловати и подстицајно и обесхрабрујуће, како то примећује Јулијана Ћоровић, наставница српског језика најстарије осмолетке у Србији „Краљ Петар Први”. Њени ученици су међу најуспешнијима на републичким такмичењима. У току наставе она препознаје различите типове даровитих ђака. Има ученика свесних свог талента и жељних напредовања, као и оних уздржанијих, несигурних или донекле свесних своје даровитости, али без истакнуте жеље да обдареност развијају и додатно раде.

− Природа наставе српског језика је таква да може подстаћи и неговати таленте и за уметност и за науку. Препознајете даровитост кроз разговор на часу, приликом израде писменог или домаћег задатка, теста или неке врсте изражајног казивања. Најважнија улога наставника је да развија љубав и радозналост за предмет и да буде доступан у сваком смислу. А да би талентовано дете постигло врхунске резултате, потребно је и да жели да уложи додатни рад. Не могу се постићи врхунски резултати са стотинак урађених задатака − указује ова наставница.

По њеном мишљењу најбољи резултати у раду са талентованим ученицима остварују се на часовима додатне наставе и секције, а најбољи услови за напредовање су у мањој групи деце истих интересовања. Подршка се, како истиче, пружа и ученицима који желе сами да се спремају за такмичење. У том случају наставник обезбеђује текстове и тестове, а додатну помоћ деца траже само уколико им нешто није јасно. Припремајући ђаке за такмичења у организацији Друштва за српски језик и књижевност, Јулијана Ћоровић полази од публикација Друштва и тестова са претходних такмичења. А кад се то „потроши” користи друге изворе или сама прави додатне, као што приређује и посебне програме за различите секције.

− Уколико заинтересујете ђаке на часу редовне наставе, а време им дозвољава, обично се прикључе додатној настави или секцији, где заједно постављамо циљеве и подстичемо позитиван такмичарски дух. Стварамо атмосферу у групи у којој ће се сви добро осећати. Кроз рад секција (драмска, литерарна, новинарска, лингвистичка…) у групама од 10 до 15 ђака, напредују и они који нису талентовани. Циљ нам нису само врхунски резултати такмичара, већ и усвајање позитивних навика и вредности − закључује Ћоровићева.

На питање да ли су наставници на неки начин награђени за истрајан и посвећен рад, њен одговор гласи: „Ако је српски језик у сенци, какво право има наставник српског да се дури у мраку. Ништа страшно, навикли смо. Србисти су навикли да гледају у даљине, а не само на избочине на путу. Ипак, задовољство када ваш ученик постигне успех нема цену”.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних, па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима очекиваних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају. Редакција