Вести
21.05.2020.Праћење и проверавање ученичких постигнућа
Праћење и проверавање ученичких постигнућа важан је део процеса учења, као и активности које пружају повратне информације о напредовању ученика, променама у знању и вештинама, активности у којима се учи и које пружају ослонац за даљи рад ученика, наставника, других актера у образовном систему, као и за потребну подршку породице.
Клима у учионици, наставникова уверења, методе проверавања утичу на то како појединац доживљава себе и на одлуке које доноси како би напредовао у учењу.
У образовним реформама широм света током претходне две деценије направљено је померање од традиционалних наставних програма, усмерених на садржај ка наставним програмима оријентисаним на исходе, циљеве, стандарде, компетенције, према којима би требало планирати окружење за учење. После увођења образовних стандарда као норматива, централни проблем постаје развој тестова који адекватно рефлектују циљеве учења хемије и образовне стандарде.
Резултати проверавања говоре о остварености циљева наставе и учења, тј. о односу постигнутих резултата и очекиваних исхода из наставног програма и образовних стандарда (стандарда постигнућа). Планирање начина на који се проверавају ученичка постигнућа вођено је истим циљевима према којима се планира и реализује процес наставе и учења, да би се добиле информације о резултатима тог процеса.
Проверавањем се не могу обухватити сва знања и вештине којима ученик располаже, већ један део. Зато се захтеви планирају тако да се на основу добијених одговора могу извести закључци о додатном понашању ученика које није директно обухваћено проверавањем.
Свако проверавање мора да задовољи валидност која показује до које су мере тест или задаци веродостојни за извођење жељених закључака у односу између постигнућа ученика и очекиваних исхода или стандарда. Концепт валидности на нивоу учионице значи опсег у коме тест/задаци представљају одређену ширу област у вези с којом се изводе закључци. Валидност сваког теста сагледава се у томе колико ефективно предвиђа способности у ширем домену. Такође, свако проверавање мора да задовољи релијабилност, тј. сагласност резултата испитивања постигнућа ученика.
Континуирано прикупљање информација о напредовању ученика усмерава ученике и наставнике у даљем раду и доношењу одлука о томе какве је промене потребно направити да би се постигли бољи резултати. Из угла наставника, те одлуке се могу односити на промене у садржају (промена примера којима се илуструју појмови, редоследа увођења појмова, нивоа објашњења, садржаја задатка, огледа и лабораторијских вежби), промена наставних метода и облика рада (на пример, уместо фронталног рада организовање у групи, пару или индивидуално), коришћење других наставних средстава, организовање посете некој лабораторији, довођење госта на час, организовање учења на другом месту итд. За ученике је, такође, веома важно да науче како да користе резултате проверавања, да идентификују грешке у резону и стратегији решавања, да одлуче које ће активности предузети, поново прочитати текст у уџбенику, користити друге изворе, потражити објашњење од наставника, вршњака, родитеља, стручњака…
У постојећој наставној пракси доминира наставниково проверавање ученика. Промене би требало усмерити ка развијању способности ученика за самопроверавање и ка међусобном проверавању ученика (вршњачко проверавање).
Такође, потребно је различитим нивоима проверавања и различитим задацима обезбедити ученицима да, у складу с потенцијалима, способностима, покажу своје напредовање. Истраживања су показала да ученици који су били успешни у једној методи проверавања не морају бити подједнако успешни приликом другачије провере.У пракси је тешко наћи приступ који подједнако одговара предзнању, способностима и потребама сваког појединца, али примена широког спектра наставних стратегија приближава садржаје већем броју ученика. То захтева прилагођавање техника проверавања тим стратегијама. На овом месту сумираћемо речено у виду издвојених карактеристика добре праксе и праћења проверавања ученичких постигнућа.
» Проверавање усмерено на циљеве, исходе и образовне стандарде.
» Перманентно праћење напредовања ученика.
» Комбиновано и повезано проверавање током процеса учења (формативно проверавање) и на крају процеса учења (сумативно проверавање).
» Различити начини праћења проверавања ученичких постигнућа, повезани са активностима учења – пружена прилика да се покаже што више резултата рада и успех.
» Укљученост ученика у проверавање (пружање прилике да они формулишу питања, задатке, договарање око критеријума за вредновање постигнућа, укључивање у вредности постигнућа).
» Праћење шта ученици знају, умеју уместо „лова на грешке” – добронамерност у проверавању.
» Планирање са ученицима начина на који се користе повратне информације до којих се дошло проверавањем (шта треба да ураде наставници, а шта ученици).
У наставку ћемо вам представити пример часа сумативног проверавања знања ученика на крају процеса учења.
Први пример:
Ученицима дати упутства на који начин да решавају задатке. Послати имејлом радне листиће . Ученици код куће одговарају на питања и шаљу одговоре наставнику на имејл.
Други пример:
Поделити ученике у четири групе. Свакој групи послати радни листић . Пошто ураде задатке из радних листића, ученици о томе извештавају остале, уз разговор о сваком појму. Током извештавања наговештавати оне појмове који ће бити обрађивани у осмом разреду. (Напомена: ову активност организовати помоћу Скајпа или неке сличне апликације).