Вести
03.07.2020.Интервју са Олгицом Спасојевић: „Највећа снага образовања налази се у рукама наставника”
На недавно завршеном конкурсу за избор најбољих примера наставе на даљину „Магија је у рукама наставника” прво место у великој конкуренцији припало је Олгици Спасојевић, наставници српског језика и књижевности у ОШ „Петар Лековић” у Пожеги. У свом раду највише је усмерена на употребу дигиталних технологија, учесник је конференција и аутор више објављених радова из ове области. Њени радови су више пута награђивани на конкурсу „Дигитални час”, а изузетно је активна на промоцији међународне сарадње као eTwining и Erazmus + амбасадор Србије. Однедавно је стекла звање педагошког саветника, сарадник је Завода за унапређивање образовања и васпитања на више пројеката везаних за дигитално учење, а члан је и међународне мреже иновативних наставника Microsoft Innovative Educator Expert.
На самом почетку, можете ли да нам кажете колико дуго радите у школи и шта је утицало на Вас да се уопште определите за животни позив који образује и припрема за живот младе генерације?
Мислим да су највећи утицај на мене имали моји наставници, од учитељице до професора са факултета. Они су у мени пробудили љубав према овом позиву, а и највише утицали на мој начин рада. За 22 године, колико радим у школи, у свом раду сам безброј пута препознала њихове методе и приступе. Управо тај утицај ми је показао колико је велика одговорност наставника и колико су наставници важни за формирање личности младих људи.
Када говоримо о иновацијама, Ваше ангажовање не може да остане непримећено, будући да сте учесник многих пројеката у вези са употребом информационих технологија у настави. Колико су дигитални уџбеници наставу учинили другачијом?
Околности у којима смо се, нажалост, нашли, допринеле су томе да употреба технологија у настави преко ноћи престане да буде иновација, а постане свакодневна потреба. До појаве дигиталних уџбеника наставници који су користили технологије углавном су сами креирали наставне материјале. Дигитални уџбеници су омогућили да дигитални садржаји постану доступни свим ученицима и знатно су олакшали рад наставницима који нису вешти у креирању наставних материјала.
Верујем да су били од велике помоћи у периоду када се настава одвијала на даљину. Ученици радо прихватају дигиталне уџбенике као нешто што је њима блиско, а велики је подвиг постићи да ученицима уџбеник буде занимљив.
Ове године наставници се уз здравствене раднике с правом сврставају у суперхероје. Колико је било тешко реализовати часове у новим околностима? Какве су биле реакције ученика на онлајн наставу?
Настава на даљину била је велики изазов чак и за искусне наставнике који су и раније користили неки облик онлајн наставе. У учионици добијамо повратну информацију од ученика тренутно, имамо сталан увид у то колико разумеју садржаје, прихватају начин рада, напредују. Сада смо те информације добијали знатно спорије. Схватили смо и да ученици нису толико вешти у употреби технологије колико смо очекивали. Најтеже је било задржати им пажњу, подстаћи одговорност, посебно када се обрађују сложенији садржаји. Али управо те тешке околности подстакле су нас да трагамо за другачијим пристипима, да испробавамо нове методе, изналазимо начине на које ћемо ученике заинтересовати и мотивисати да уче самостално.
Чини ми се да је већи број наставника померио фокус са садржаја на развијање међупредметних компетенција. Схватили смо колико је важно да се непрестано прилагођавамо околностима и сами учимо. Мислим да је на ученике велики ефекат имало сазнање да и њихови наставници уче и напредују.
Ваше залагање препознато је на конкурсу „Магија је у рукама наставника”, где сте освојили прву награду у конкуренцији од чак 700 радова. Шта Вас је подстакло да се пријавите на конкурс и колико Вам значи што је пројекат о Марку Краљевићу, који сте осмислили са својим ђацима, оцењен као најбољи?
Током онлајн наставе увидели смо потребу за чвршћом сарадњом између наставника, разменом идеја, наставних материјала, искустава. Због тога је овај конкурс окупио толики број учесника и изазвао велику пажњу.
Специфичност овог конкурса била је у томе што су сви послати радови били одмах доступни. Када сам погледала неке од пријављених радова и видела колико има посвећених и креативних наставника, пожелела сам да се нађем у њиховом друштву. На свим конкурсима оваквог типа само мали број радова може да буде награђен и често веома добри примери остану непримећени. Сигурна сам да су чланови комисије били на великој муци када су одлучивали која ће нијанса пресудити. Зато препоручујем свима да погледају базу радова – тамо ће пронаћи мноштво дивних примера, материјала које могу користити, идеја које се могу применити не само у настави на даљину, инспирацију за будући рад.
Хвала свим организаторима овог конкурса, јер су препознали да се највећа снага образовања налази у рукама наставника. Радујем се сазнању да ће се овај пројекат поновити и следеће године и, надам се, окупити још већи број учесника.
Зашто сте изабрали Марка Краљевића? Да ли сматрате да је важно кроз књижевност неговати животне вредности и говорити о српској традицији?
Данашњим ученицима није лако да разумеју и заволе народну поезију. Потребно је много стрпљења и пажње да разумеју прво језик који је другачији од савременог, а затим да се уживе у свет који је ишчезао, да разумеју некадашњи начин живота и систем вредности. Сматрам да при обради давно насталих књижевних дела у центру пажње треба да буду они елементи који су свевремени, оно што ученици могу да препознају у својим искуствима.
Када је требало обрадити народне песме о Марку Краљевићу током онлајн наставе, запитала сам се како да осигурам да ученици заиста прочитају песме и како да се што дуже задрже на њима да би их што боље разумели и усвојили најважније, да проуче и неке додатне садржаје. Употребила сам зато приступе који су се и раније показали делотворним – спојила сам елементе игре, квиза, стрипа и окупила ученике око пројекта за који сам претпоставила да ће им бити занимљив. Осим обраде самих песама, кроз овај пројекат ученици су учили како да сарађују у онлајн окружењу, како да бирају најбоље идеје, процењују свој рад, повезују садржаје из више области, користе дигиталне алате. Као резултат рада настала је та занимљива игра, а једна од потврда да су остварени циљеви пројекта представља коментар једног ученика: „Ово је био први пут да су сви стварно прочитали лектиру.”
О пројектној настави се у последње време много говори. Да ли сматрате да је она заиста заживела у нашим школама? Како проналазите идеје за своје пројекте?
Са пројектном наставом први пут сам се сусрела на међународним семинарима и тада сам увидела да се она свакодневно примењује у другим земљама и да је веома моћна у развијању кључних вештина. Сматрам да је највећа препрека за њено чешће коришћење преоптерећеност наставних програма. Пројектна настава захтева више времена, доста рада изван учионице, неколико часова посвећених истој теми, што је често тешко обезбедити. Тешко ју је уклопити у годишње и месечне планове, јер најбоље идеје најчешће долазе изненада, а често се и угасе уколико их не реализујете одмах. Чини се да је она била добар приступ у настави на даљину; велики број радова на конкурсу приказује управо примере пројектне наставе.
Иако сам поборник пројектне наставе, мислим да је не треба наметати као обавезу, већ као једну од могућности. Наметање обавезног присуства пројектне наставе у свим предметима и свим наставницима може довести до ситуације да се она претвори у формализам, изгуби на квалитету, а и доведе до засићења ученика.
Можете ли да издвојите најлепше искуство које досад носите из школе?
Пре неколико година открила сам могућности за међународну сарадњу између школа, прво преко мреже eTwining, а затим кроз Erazmus + program. Отада сам са својим ученицима организовала неколико међународних пројеката у којима су сарађивали са вршњацима из скоро свих европских земаља.
Драго ми је што се све више школа укључује у различите облике међународне сарадње, јер се током ње стичу непроцењива искуства. Ученици постају спремнији за сарадњу, испољавају своју креативност, развијају толеранцију и поштовање према другим народима, стичу свест о важним глобалним питањима. Велики број идеја за организовање наставе добила сам током размене са наставницима из других земаља. Осим онлајн сарадње имала сам прилику и да отпутујем у друге земље и уживо разменим искуства са колегама, а надам се да ћу ускоро успети да то омогућим и својим ученицима.
Шта по Вашем мишљењу чини доброг наставника? На који начин се ствара добра атмосфера у учионици и са ученицима гради однос међусобног поштовања?
Тешко је одговорити на ово питање јер познајем велики број добрих наставника који имају потпуно различите стилове рада. Свако од њих је пронашао другачији приступ који даје резултате: неки су усмерени на иновације, неки на технологију, неки на уметничко изражавање, а има сјајних наставника који одличне резултате постижу и сасвим традиционалним приступом. Мислим да је та разноврсност веома важна за ученике и не могу да замислим школу у којој би сви наставници радили на истоветан начин. Треба непрестано ослушкивати ученике, преиспитивати своју праксу, мењати је ако треба, учити заједно са ученицима. Наставници треба да буду свесни велике снаге који имају и да се труде да у сваком смислу буду модел који ће ученици следити.