Вести

Даровити ученици изазов за наставнике биологије

− Надарени ђаци знају шта желе, разумеју зашто треба да се константно усавршавају, напредују, буду радознали, амбициозни, марљиви, стрпљиви… Такве ученике је лако препознати, а прави је изазов радити са њима. У одељењу они су „вође”, помоћници наставнику, али и вршњацима са сметњама у развоју. На тај начин, не само да развијају надареност него и најлепше људске особине − сматра Соња Добросављевић, наставница биологије чији ђаци постижу запажене резултате на такмичењима. Она за себе воли да каже да је већ осам година, откако је проглашена за „технолошки вишак”, сеоска наставница у три основне школе румске оспштине, са непуном нормом часова.

Иако често чује коментар да је лакше радити у сеоској средини него у градској, Соња напомиње да никада није правила ни осетила разлику међу ученицима у зависности од средине из које потичу. Ту управо мисли на талентовану децу. Услове рада који нису баш најбољи наставник може бар да покуша да унапреди, колико је у његовој моћи, сматра она. А под условима рада не подразумева само материјално-техничку опремљеност школа, постојање кабинетске наставе, наставна средства и литературу, него и међуљудске односе у школи, „климу” у учионици, сарадњу са родитељима…

− Родитељи ученика пружају огромну подршку и подстрек својој деци, али и мени као наставнику, рецимо што се тиче организовања превоза сеоске деце до градских школа где се одржавају такмичења на вишем нивоу од школског − наводи пример наставница биологије.

У раду са талентованим ученицима користи све одобрене уџбенике и радне свеске, али и сама прави скрипте и тестове. Интернет је, не спори, незаобилазни извор информација, илустрација, али и задатака са претходних такмичења, које ученици радо користе. Да би ђаци остварили запажене резултате, часови редовне наставе се морају употпунити индивидуалним или групним радом, додатним припремама за такмичење, али и слободним активностима, као што је биолошка секција. Ученике подстиче да напредују и учењем кроз игру, занимљивим питањима при провери знања, повезивањем садржаја са свакодневним животом, корелацијом са осталим предметима, отвореним приступом, посвећеношћу, доследношћу, упорношћу… Све то неретко „зачини” знацима пажње у виду неког слаткиша или књиге на дар.

− Успех ученика и наставника, по мом мишљењу, не цени се и не промовише колико би требало. Генерално, постоји добра воља да се ученици и наставници који се истичу у свом раду награде, на пример обезбеђивањем услова за кабинетску наставу и потребних наставних средстава. Покрајински секретаријат за спорт и омладину владе Војводине, поводом остварених резултата на републичком такмичењу лане, наградио је ученике и њихове менторе похвалницама и новчаним признањима. Приређена је свечаност на којој су представљени награђени, међу којима смо биле моја ученица из ОШ „Доситеј Обрадовић” из Путинаца и ја. Вама захваљујем што сте ми се обратили и показали интересовање за ову тему, што такође сматрам својеврсном наградом − каже Соња Добросављевић, за коју би пун фонд часова и олакшани услови рада били најадекватније признање за посвећеност професији и допринос ђачким успесима.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних, па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују. Најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима уобичајених способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција