User image
Наручите на еКњижари

Вести

02.11.2018.

Бреме самоуког писања на рачунару

Бреме самоуког писања на рачунару

Ученици често имају потешкоће да савладају рад са текстуалним документима, да разликују тачне од нетачних информација онлајн или исправљају грешке у програмима.

Настава информатике и рачунарства поред усмених и писаних провера треба да садржи доста практичног рада. Очекивани исходи на крају неке лекције или области су одређена знања, способности и вештине ученика да самостално користи ИКТ уређаје. Примена различитих метода током једног часа може да обезбеди исходе у раду и учењу. Пожељно је и потребно комбиновати традиционалне и савремене наставне методе.

Ученици често имају потешкоће да савладају рад са текстуалним документима – унос текста. Са куцањем текста на ИКТ уређајима ђаци се сусрећу много пре часова рачунарства и информатике. Науче да пишу поруке, статусе на друштвеним мрежама и појмове за претраживање интернета. Могло би се рећи да су самоуки када је у питању писање текста на рачунару. Због тога је често велики проблем научити их да правилно пишу текстове на рачунару. Проблем представљају нови појмови, избор језика и писма у траци послова (ћирилица, латиница).

Зато, на почетку часа треба применити дијалошку методу, дискутовати са ученицима о њиховим искуствима и знањима која имају о куцању текста на ИКТ уређајима. Ваља им објаснити (монолошка метода) зашто је важно да се приликом уноса текста правилно пишу латинична и ћирилична слова. Објашњење треба да прати низ примера који су занимљиви ученицима (метода демонстрације), као што је, рецимо, разлика између појмова „куца” и „кућа”. Приказивање кратког филма о уносу текста у програм за рад са текстом, поспешиће резултате учења, и појаснити због чега треба поштовати правила машинске интерпукције, што често није случај.

Ђацима треба омогућити да кроз практичан рад на рачунарима савладају лекцију и задати им задатак да вежбају унос текста на ћирилици. Савремена метода која у томе помаже је примена образовне игре, коришћењем апликације за вежбање куцања текста на рачунару (На пример: https://10fastfingers.com/typing-test/serbian) за вежбање писања текста на латиници. Кроз ову игру ученици уче на занимљив начин, развијају такмичарски дух, толеранцију и међусобно прихватање.

Критична тачка у информатичком образовању из ђачког угла јесте проналажење и вредновање информација на интернету. Децу треба заинтересовати за ту тему тражећи од њих да наведу примере садржаја и информација које се могу пронаћи на интернету (дијалошка метода). Полазећи од садржаја који су познати ученицима, ваља им приближити ризике од нетачних информација са којима се могу срести онлајн. Треба демонстрирати неколико очигледних примера нетачних информација, објаснити и научити ученике на шта треба да обрате пажњу приликом читања и преузимања података са интернета.

Применом практичног рада ученици активно учествују на часу. Пример таквог рада је када се ђацима зада да индивидуално или у паровима проуче, анализирају и оцењују одабране веб-сајтове. Ученици треба да кроз задатак примене научену лекцију. На тај начин развијају критичко мишљење, оспособљавају се да разликују тачну од нетачне информације и да препознају поуздане сајтове. Након самосталног истраживања ученика, увек треба дискутовати о одоговорима и пронађеним информацијама (примена хеуристичког разговора). Наставник, који је пред ученике поставио одређени задатак, путем вешто постављених питања подстиче знања која они већ имају и тако их доводи до откривања нових знања, поставки, решења и закључака.

Исправљање грешака у сопственом програму, још једна је у низу тешких лекција информатике. Често је проблем објаснити ученицима шта су логичке грешке у програмима и како се могу препознати. Није им јасно зашто наставник каже да задатак није тачан ако програм „ради” и рачунар није јавио да постоји грешка у програму. То је добар моменат за примену савремене „brainstorming” методе, „олује идеја”, где од ученика треба затражити да наведу на шта их све асоцира реч „грешка”. Треба појаснити да у програмима постоје две врста грешака, и то поткрепити примерима у којима ће ученицима бити очигледно да резултат рада програма није добар. Практичним радом ђаци треба да покажу да су усвојили и разумели лекцију, на пример, треба их упослити да у паровима откривају грешке у програмима, како би касније умели да исправљају грешке у својим програмима.

 

Светлана Мандић

Професор рачунарства и информатике у гимназији „Жарко Зрењанин” у Врбасу. Аутор је и реализатор обука за наставнике, квизова знања, различитих пројеката, а непрестано се усавршава у области рачунарства, информатике и методике наставе.