Који стил учења највише одговара вашим ученицима?

Стилови учења представљају различите приступе ономе што је испред нас и начине усвајања нових знања. Сваки ученик има свој доминантан стил учења и сваки је добар на свој начин, ниједан није бољи од других.

Визуелни стил учења

Ученици се ослањају на чуло вида, а информације најчешће примају путем слике. Док уче, праве белешке, илустрације, уредни су и добро организовани.

Аудитивни стил учења

Ученици најлакше уче док слушају предавање, а најбоље памте док уче наглас. Имају осећај за ритам и такт, и способност да истовремено прате више разговора.

Кинестетички стил учења

Ученицима је важно да сами изведу неку радњу, како би је лакше разумели.  Веома често уче у покрету, желе да самостално стекну искуство и непосредно учествују у процесу учења.

Мотивација је кључ успеха

Једна од најважнијих врста мотивације у психологији образовања јесте мотивација за постигнуће. Ученици покушавају да постигну циљ на два начина: стремећи ка успеху или избегавајући неуспех. Неки од њих су више мотивисани да избегну неуспех него да постигну успех, док су други више мотивисани за постизање успеха, а мање за избегавање неуспеха.

Шта можете да урадите како бисте смањили негативне ученичке стратегије које су усмерене на избегавање осећања неуспеха?

• Учити ученике такмичењу са самим собом

У претерано такмичарској атмосфери која влада у школи, велики број ученика и ученица свестан је да не може бити најбољи и зато неретко одустају од учења. Веома је важно развијати такмичење са самим собом, односно осим апсолутног, вредновати и релативни напредак сваког ученика. Данас постоје разрађене методе вредновања индивидуалног напретка, по којима ученик добија бодове према томе да ли је на тесту бољи или лошији него претходног пута. На тај начин ученик се учи такмичењу са самим собом, а сваки ученик, па и онај најгори, има шансу да постигне успех.

• Користити сарадничко учење

Сарадничко учење је такво учење у којем се учи у тимовима састављеним и од добрих и од лоших ученика. Оцењује се не само рад појединца него и читавог тима.

• Научити ученике да деле задатке на мање делове

 Ово је потребно како бисмо научили ученике да не постављају превисоке или прениске циљеве и тако сами себе онемогуће у постизању успеха.

• Давати задатке примерене тежине и повезати улагање напора са успехом

Ово претпоставља индивидуалан приступ сваком ученику и ученици. Ако су задаци ученику претешки, он никад неће имати доживљај успеха и врло брзо ће престати да се труди. Слично је и са прелаким задацима за које не треба улагати труд. Осећање успеха (а то је најјачи мотиватор) имамо кад решимо тежак проблем због којег смо морали да се трудимо. Да би у томе успео, ученик мора добити задатак примерене тежине, а нужна је и наставничина помоћ и усмеравање.

• Не изједначавати школску способност са укупним квалитетима ученика као особе

Без обзира на академске способности ученика, никада их не треба изједначавати с њиховом личном вредношћу. То што је неко способан не значи да је као човек бољи од некога ко је мање способан.