Да ли су ваши ученици фокусирани на оцене или на учење?

Када крену у школу, ученици усвајају неку од две оријентације: оријентацију на оцене (раде да би добили одређену оцену) или оријентацију на учење, на задатке (раде како би унапредили своја знања и вештине). И они ученици који су оријентисани на оцене заинтересовани су у извесној мери за учење, али су дошли до закључка да је права вредност у образовању оцена коју добију, а не оно што науче.

Неколико студија бавило се поређењем ученика који су „оријентисани на оцену” са онима који су „оријентисани на учење”. Ученици који су оријентисани на учење и онда када наиђу на тешкоће и фрустрације раде веома напорно, истрајни су и спремни да преузму ризик. С друге стране, ученици који су оријентисани на оцену ако наиђу на тешкоћу теже истрајавају, мање су вољни да покушају да науче нове ствари (уместо тога радије бирају задатке за које су сигурни да могу да их ураде) и страхују да покажу незнање или некомпетентност пред другима – њима је кључно како изгледају у туђим очима.

Већина наставника више воли да предаје ученицима који су оријентисани на учење. Таквим ученицима је важно да имају окружење које је усмерено управо на учење.

Како да створите такво окружење?

Будите неко ко учи, а не синоним за знање. Ако ученици виде да њихови наставници не знају све, да уче и морају да уче нове ствари свакога дана, то ће допринети да се у разреду развија култура учења. Ако ученик постави питање, уместо да дате готов одговор, можете му одговорити: То је интересантно питање. Шта мислиш, како бисмо одговорили на њега? Шта мисле остали?

Помозите ученицима да грешке виде као прилике за учење. Ако се на грешке гледа као на смањивање укупног резултата од кога зависи ученикова оцена, онда ће ученик покушавати да сакрије своје грешке и промашаје, уместо да из њих нешто научи. Ако, с друге стране, користите грешке као показатеље знања и разумевања и помогнете ученицима да разумеју своје грешке, где и зашто греше – што је путоказ како да их поправе – ученици ће властите грешке посматрати у позитивном светлу, као нешто конструктивно, нешто из чега могу да уче.

Поставите циљеве и задатке тако да буду тачно корак изнад тренутног нивоа ученичких знања и вештина, односно да могу да их савладају уз адекватну спољну помоћ и подршку. Такав раскорак између постојећег и следећег нивоа знања и умећа обезбеђује ону врсту изазова који делује мотивишуће, а не обесхрабрује ученика.

Утврдите критеријуме и процедуре за оцењивање који се односе директно на учење. Другим речима, радите тако да ученици не могу да добију високе оцене док не науче. Избегавајте да им повећавате или смањујете оцене због њиховог (позитивног или негативног) понашања на часу и/или због њиховог високог или ниског залагања на часу које није повезано са резултатима учења.

Активно слушање – кључ комуникације између наставника и ученика

Активно слушање подразумева коришћење вербалних и невербалних знакова подстицања на расправу. Један од ефикасних невербалних знакова који се користи при активном слушању јесте одржавање контакта погледом, којим преносимо поруку да особу слушамо и да нас занима оно што она хоће да нам саопшти.

У одељењској расправи комуникација погледом може се користити и као позив ученицима који се повлаче из расправе, али и као средство за смиривање оних који крше правила.

Од невербалних знакова који подстичу расправу важан је и отворен положај тела, са широким и смиреним гестовима, као и охрабрујућа мимика лица и потврдни покрети главом или рукама. Важна је и способност подношења ученичког ћутања док размишљају о теми. Време које се оставља за размишљање зависи од многих контекстуалних чинилаца. Ипак се може рећи да би за одговор о чињеницама време чекања требало да буде најмање три секунде, а код питања која захтевају дубље нивое обраде информација и дуже од пет секунди.

Вештина активног слушања нарочито је прикладна за подстицање и усмеравање расправе када је реч о изражавању мишљења и ставова.

Кључне технике које се могу применити у учионици јесу следеће:

• Сажимање и парафразирање ученикових мисли: Чула сам да си рекла…, Хоћеш ли рећи да…
• Навођење ученика да размотри друге могућности: То је занимљиво, али шта мислиш о…, Неки ученици не деле твоје мишљење, шта мислиш о томе…, Да ли би се аутор сложио с твојим објашњењем?
• Тражење објашњења: Твоја идеја је занимљива, али нисам сасвим разумела шта мислиш кад кажеш…, Понови још једном да боље разумем?
• Подстицање метакогнитивних процеса питањима: Мислиш ли да си доказао то што желиш?, Какву си претпоставку створио о томе?

Како да подстакнете ученике да буду активни на часу

Већина ученика воли начине рада који им омогућују да активно учествују, а не само да пасивно слушају или читају. Такви начини рада јесу: пројекти, експерименти, играње улога, симулације, едукацијске игре или креативна примена онога што су учили. Учење о књижевности, на пример, може укључити постављање на сцену неких делова драме, а учење математике примену наученог у стварном животу (у продавници, банци, пошти).

Симулације су веома добро средство за подстицање ученичког интересовања. Симулација је вежба у којој ученици преузимају одређене улоге и понашају се на начин који те улоге захтевају. Ученици могу издавати своје властите новине, дизајнирати, произвести и продати неки производ или водити одељењску банку. Предност симулација јесте у томе што ученици науче одређен садржај изнутра. Иако истраживања показују да коришћење симулација није ефикасније од традиционалног начина подучавања, оно код ученика подстиче интересовање и мотивацију.

Ученици посебно воле задатке у којима могу активно учествовати, али и добити тренутне повратне информације које им омогућују да наставе са задатком. То је један од најважнијих разлога који чини компјутерске игре тако популарним. Посебну привлачност имају активности које завршавају готовим производом који се може изложити (дијаграм, мапа, илустрација, есеј, цртеж, сложена слагалица и слично).

УЗМИ ЗАДЊИ ВОЗ ЗА ЧАЧАК – ДОЂИ НА УЧИТЕЉИЈАДУ!

Од 21. до 23. августа 2022. године Удружење учитеља Чачка и Савез учитеља Републике Србије организује VII Учитељијаду у Чачку, а под покровитељством града Чачка и спонзорством Групе Klett Србија.

Учитељијада је спортска манифестација која се организује с циљем јачања професионалних компетенција учитеља за реализацију наставе физичког васпитања, као и физичке спремности учитеља који се такмиче у бројним дисциплинама.

Доживите предивно искуство током три дана:

• Упознајте Чачак и Западну Србију посетом установама културе града Чачка;
• Дружите се са својим колегама и размените добру енергију и искуства;
• Учествујте у спортским такмичењима;
• Уживајте у разгледању Овчарско Кабларске клисуре, бисера природне лепоте.

Детаљан програм VII Учитељијаде можете преузети OВДЕ и информисати се o садржају активности по данима, као и износима различитих варијанти котизација за плаћање учешћа.

Пријаве за VII Учитељијаду ће бити отворене до 9. августа у поноћ. Број места је ограничен.

ПРИЈАВИ СЕ!

Са Овчара и Каблара, песма стара

Дођите да је певамо заједно на Учитељијади и да се уз игру и дружење припремимо за нову школску годину!

Препознајте даровите ученике на време

Појам даровитости у почетку је подразумевао само високу општу интелигенцију, измерену као количник интелигенције (IQ) од 130 или већи. Нешто новији погледи на даровитост не искључују важност опште интелектуалне способности, али уводе и специфичне способности (музичке, математичке, психомоторне), као и неке некогнитивне чиниоце (мотивација, особине личности).

Дефиниције даровитости су бројне и усмерене су на различите аспекте тог појма. Једне су усмерене на особине даровитих, друге на когнитивне моделе даровитости, треће на постигнуће, а четврте на психосоцијалне чиниоце даровитости.

Даровита су деца она деца код којих се због њихових нарочитих способности могу очекивати висока постигнућа, а идентификована су од стране стручњака. Како би реализовали своје потенцијале за сопствену добробит и добробит заједнице, даровита деца захтевају посебне образовне програме, различите од оних које школе нуде. Она показују потенцијал или већ остварују високо постигнуће у одређеним областима.

Индикатори даровитости су успешно решавање проблема и усвајање знања. Што су те вештине боље, то је особа надаренија. Особине даровите деце су следеће:

• кад су заинтересовани, уче брзо и лако;
• имају изузетне способности при учењу, задржавању и употреби знања;
• при решавању проблема користе потребно знање и супериорне вештине резоновања;
• њихов говор укључује напредан речник који прикладно користе у сложеним језичким структурама;
• разумеју сложене и апстрактне идеје у млађем узрасту;

• показују висок ниво трагања за информацијама;
• имају посебан квалитет мисаоних процеса, стварају принципе и генерализације;
• неки даровити су истовремено и креативни;
• имају широк распон интересовања, врло су радознали;
• показују јаку жељу за знањем и разумевањем ствари;
• показују интересовања за ваншколска знања и имају посебне хобије;
• имају способност усмеравања сопственог стицања знања;
• показују независност у мишљењу, неконформисти су;
• траже разлоге и објашњења за захтеве, ограничења, нежељене догађаје;
• склони су перфекционизму, самокритични су, постављају сами себи високе захтеве и стандарде.