Биографије награђених аутора конкурса Читалачки маратон за школску 2018/19. годину
Мина Д. Тодоровић
Рођена је 1964. године у Београду, где и сада живи. Написала је трилогију „Вирови” коју чине романи „Вир светова”, „Гамиж” и „Магма”, објављени у неколико издања. Приче су јој објављиване у „Политикином забавнику”, тематским збиркама фантастичних прича и у антологији „Нова српска приповетка”. За позоришни комад за децу „Тамаш” добила је награду „Павле Бељански”. Три велике љубави у животу су јој: породица, књижевност и животиње.
Биљана Лана Максимовић
Професор је компаративне књижевности и српског језика. Живи и ради у Београду. За време студија, бавила се истраживачким новинарством на просторима бивше Југославије. Као хонорарни новинар, радила је на радију, телевизији и у новинама. По завршетку студија, удала се и родила Нину и Бориса. Од 1997. ради као професор у Средњој медицинској школи „Београд”.
Објавила је романе: ИЗОПШТЕНА, 2004. САГА О ЉУБАВИ, 2008. и драму СРЕДЊОШКОЛЦИ, 2009.
ОСНОВЦИ су њен први роман за децу.
Биљана Марковић Јевтић
Рођена је 1971. године у Београду. Студирала је педагогију на Филозофском факултету у Београду. Радила је као сценариста и новинар уредник у Редакцији за децу и младе Радио-телевизије Србије. Објавила је две књиге поезије за децу „Прича из детињства” (2012) и „Учење живота” (2015). По њеном тексту „Веселкова прича”, направљена је луткарска представа која је учествовала на 24. Фестивалу монодраме за децу у Новом Саду. Са радио-драмом „Ех, да сам неко други”, представљала је Радио-телевизију Војводине на Међународном фестивалу „Приџ Еџ Аеqуо” 2016. у Братислави. Пише и путописе које објављује у часопису „Свет на длану”.
Ивана Кнежевић
Рођена је 1984. године у Ужицу. Основну школу и гимназију завршила је у Бајиној Башти. Студирала је српску књижевност и језик на Филолошком факултету у Београду. Радила као радио новинар – спикер. Бави се писањем кратких прича и бајки за децу и графичком илустрацијом истих. Са ћерком и супругом живи у Бајиној Башти.
Борис Јашовић
Рођен је 1975. године у Пећи. Основну и средњу школу завршио је у Улцињу где је на локалном радију дуго година уређивао и водио контакт-емисије „Ни на небу, ни на земљи”, „Блатобран” и „Повратак отписаних”. Дипломирао је социологију на Филозофском факултету у Београду и треенутно предаје групу општеобразовних предмета у неколико београдских школа. Дугогодишњи је колумниста „Данаса” и „Политике”, као и сајта „Зелена учионица”. Сарађује са београдским недељником „НИН” и подгоричким дневником „Вијести”. Заступљен је у више стручних и књижевних зборника. Ожењен је и отац је једног Божидара.
Биографије награђених аутора конкурса Читалачки маратон за школску 2017/18. годину
Бранка Трифуновић
Рођена је 1979. године у Суботици, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 2004. године на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за српску књижевност и језик. Запослена је као наставник српског језика у Основној школи Пионир у Старом Жеднику, месту надомак Суботице. У школи у којој предаје води драмско-рецитаторску секцију и ради у школској библиотеци. Пише есеје и поетску прозу. Удата је и има двоје деце.
Радисав Милић
Рођен је 1966. године у Куршумлији. Дипломирао је на Катедри за југословенске књижевности и српски језик на Филолошком факултету у Београду. Апсолвирао је на Теолошком факултету у Београду. Био је уредник издавачких кућа Клетт и Интелект, часописа Бранковина и професор у Гимназији Доситеј Обрадовић у Смедереву. Објавио је шест књига поезије и прозе (Реч о речима, Сејач реч сеје, Миловање ожиљака, Дружина покварене славине, Чаробњак из Сумраковца, Киша и млеко) и велики број есеја и књижевних критика. Двоструки је добитник награде „Смедеревски Орфеј” Међународног фестивала поезије „Смедеревска песничка јесен” (1996. и 1999. године). Збирка песама Сејач реч сеје освојила је награду „Седмица” 2002. године. Године 1997. Милићев рукопис поезије награђен је наградом „Прва књига”, коју додељује Књижевна омладина Ваљева, а рукопис романа Киша и млеко освојио је награду „Златна сова” Завода за уџбенике и наставна средства Сарајево. Живи у Смедереву, а запослен је у Основној школи Павле Савић у Београду.
Виолета Ивковић
Рођена је 1957. године у Београду. На Оксфорду је студирала енглески језик, а као новинар радила у ИТ часописима Mikro–PC Njorld, SciTech, актуелности из науке и технологије, Com, Com&GSM и др. У часопису Mikro–PC Njorld имала је колумну о новим технологијама. Стални је сарадник радио-емисије Заир – закон акције и реакције, посвећене технолошким комуникацијама и реакцијама људи на хи-тецх свет око нас. Предавач је на Радионици за креативно писање „PricArt” и један од оснивача и администратора групе „Правопис и граматика српског(а) језика” на Фејсбуку. Објавила је књиге: Моји су другови, збирка имејлова – ратни дневник (1999); Живот у љубичастом, приче са интернета (2001); Трпезарија, роман, награда „Мали Немо” (2009); Огризак ноћи, роман (2010); Острво, роман (2013). Приче објављује у књижевним часописима и зборницима и на домаћим и страним књижевним веб-сајтовима. Виолетина радио-драмска минијатура Свет однедавно је на програму Радио Београда. Блогерка је њен први роман намењен деци.
Мирко Јовановић
Рођен је 1985. године у Бијелом Пољу. Студирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Био је један од оснивача и уредника књижевног часописа ТИТ и један је од уредника Бујања, зборника поезије и прозе младих општине Стара Пазова. Објавио је збирку поезије Каменолом (2012). Поезију и прозу објављује у књижевној периодици. Добитник је награда „Млади Дис” и „Аладин Лукач” за збирку Каменолом, награде „Лаза К. Лазаревић” за приповетку, друге награде „Милутин Ускоковић” за приповетку, прве награде „Вукашин Цонић” за кратку причу, друге награде Народне библиотеке Бор за кратку причу, прве награде на конкурсу за најлепшу боемску песму у организацији КЦ Чукарица. Живи у Старој Пазови.
Светлана Живановић
Рођена је 1972. године у Тополи. Објавила је романе Чекам те, моја дуго, Продавачица љубави, Опленачка магија и Добре жене. Кратке приче објављује у периодици. Радови Светлане Живановић превођени су на руски и енглески језик. Сарађивала је са ИП Дечје Новине из Горњег Милановца и била члан редакције дечјег енигматског часописа Муња. Живи и ради у Крагујевцу.