Landeskunde у настави немачког језика
Klett, дигитални уџбеник за Немачки језик Maximal 2
Учење страног језика не може да се одвија изван културолошког контекста, односно контекст учења не треба да буде само на структури језика. Због тога је Landeskunde саставни део учења немачког језика.
Под појмом Landeskunde подразумевају се знања о географским, политичким, економским, социјалним и културним особеностима државе чији се језик учи. Кроз Landeskunde омогућује се боље разумевање речи и израза, али и језичких ситуација, и мењају се уврежена мишљења и предрасуде.
Немачки језик се говори у неколико држава, које се означавају заједничким називом: D–A–CH–L: Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн. Важно је да се ученици кроз наставу упознају у одређеној мери с особеностима сваке од ових држава.
Због тога се у уџбеничком комплету Maximal након сваког модула налази део Maximal präsentiert, који је фокусиран на Landeskunde. Стране овог дела обликоване су по узору на часописе за младе како би се подстакло интересовање ученика.
На крају 4. модула у уџбенику Maximal 2 у делу Maximal präsentiert обрађују се прославе у све четири државе немачког говорног подручја.
У горњем десном углу налазе се иконице застава све четири државе, а кликом на њих отвара се одговарајући текст пропраћен сликом.
Кликом на заставу Немачке отварају се текстови у вези са три велика догађаја:
Oktoberfest, Dresdner Striezelmarkt, Fete de la Musique.
За додатне информације о наведеним догађајима ученицима се могу препоручити њихови званични веб-сајтови:
• https://www.oktoberfest.de/en
• https://striezelmarkt.dresden.de/de/
• https://www.fetedelamusique.de/
Кликом на заставу Аустрије отвара се текст о бечком балу (Opernball):
Кликом на заставу Швајцарске отвара се текст о Züri Fäscht:
Züri Fäscht представља градску прославу Цириха, која се одржава сваке треће године око Циришког језера.
Ученици се могу упутити на званичан веб-сајт прославе:
За кнежевину Лихтенштајн представљен је најзначајнији национални празник – Fürstenfest, који се прославља 15. августа:
Званичан веб-сајт овог празника:
• https://www.staatsfeiertag.li/
Наставник може ученицима да зада налог да прочитају све наведене текстове, а након тога као писани задатак ученици могу да истраже више о једном од ових догађаја или да пронађу неке друге празнике, фестивале или догађаје у једној од четири државе немачког говорног подручја.
Уколико постоји могућност, ученици се могу поделити у групе и урадити ППТ презентације, у оквиру којих би могли да представе један празник по личном избору или препоруци наставника. Ландескунде нуди различите могућности рада и ученицима пружа бројне предности, због чега је важно да се нађе у настави немачког језика током целе школске године.
Површина троугла
Klett, Математика 6 дигитални уџбеник
Klett, Математика 6, дигитална збирка
Појам површине ученици су усвојили у млађим разредима, када су се сусрели са формулама за израчунавање површине правоугаоника и квадрата. Међутим, знање које о површини стичу у шестом разреду не само да је надградња претходног знања већ и важан предуслов за каснију обраду површина многоуглова, као и за усвајање садржаја стереометрије. У једном од претходних чланака било је речи о мерењу површине, при чему смо истакли колико је важно да се ученици шестог разреда подсете одговарајућих мерних јединица. Показали смо и израчунавање површине неких једноставнијих фигура нацртаних у квадратној мрежи.
Пре него што ученике упознамо са формулама за израчунавања површине троуглова и четвороуглова, подсећамо се израчунавања површине правоугаоника и квадрата. Идеја допуњавања и разлагања фигура утире нам пут ка израчунавању површина различитих фигура датих у квадратној мрежи, односно у координатном систему, па пратећи ту логику, изводимо и формуле за израчунавање површине паралелограма, троугла, трапеза и четвороуглова са међусобно нормалним дијагоналама.
Током редовне наставе, наставној јединици Површина троугла посветили бисмо три школска часа. У околностима онлајн наставе, часови утврђивања заснивају се на правилном вођењу ученика кроз процес самосталног рада, односно на одговарајућем одабиру материјала за самостални рад. Сви смо већ увидели да нам настава на даљину, ма колико изазовна била, нуди различите могућности и да позитивно утиче на креативност наставника и ученика, па се разни пројекти и реквизити које у свести нисмо могли да изместимо из простора учионице селе у виртуелни свет и у домове ученика.
Овог пута предлажемо да се ученицима скрене пажња на нову наставну јединицу тако што ћемо их упутити да на картону нацртају два подударна троугла и да их потом изрежу. Док они припремају материјал, подсећамо се, у кратким тезама, да се површина фигуре не мења преслагањем њених делова, под условом да се ти делови не преклапају. Осврћемо се на још нека запажања са претходних часова, па истичемо да подударне геометријске фигуре имају једнаке површине, при чему под подударним фигурама подразумевамо оне које се могу довести у положај да једна другу потпуно поклопе. Такође, обнављамо да је збир површина две геометријске фигуре које се спајају по неким деловима својих граничних линија једнак површини фигуре добијене њиховом унијом.
Када смо обнављањем кључних теза поставили основу за обраду нове наставне јединице, упућујемо ученике да испред себе ставе моделе подударних троуглова које су направили и да покушају да одреде њихову површину. Пре него што почну са радом, проверавамо да ли су троуглови које су ученици направили заиста подударни како бисмо избегли погрешне закључке. То можемо учинити путем фотографија или видео-записа, или одговарајућим упућивањем ученика да подударност троуглова самостално провере. Овом приликом подсећамо ученике на одређивање површине правоуглог троугла на квадратној мрежи и осврћемо се на идеју допуњавања фигуре до неке друге фигуре како би се одредила површина тражене фигуре. Наводимо ученике на закључак да дате троуглове треба спојити и да је неопходно да их споје у паралелограм, а затим се подсећамо особина паралелограма које смо претходно доказивали. Очекујемо да неко од ученика закључи да се паралелограм састоји из два подударна троугла, да су површине подударних фигура једнаке, те да је површина троугла два пута мања од површине одговарајућег паралелограма. Ученици треба да уоче и да на три начина, спајањем два подударна троугла, добијају паралелограме, из чега изводимо формулу за израчунавање површине троугла, коју ученици треба да запишу у своје свеске.
Сада је време да ученике упутимо на одговарајуће задатке у уџбенику како бисмо и практично показали оно о чему је било речи. И овог пута говорићемо о материјалу који се нуди у уџбеничком комплету Издавачке куће „Klett”, који се састоји из штампаних издања уџбеника и збирке задатака и дигиталног издања уџбеника, а као посебна погодност нуди се и дигитална збирка са додатним задацима за вежбање.
Ученици, уз адекватно упућивање, самостално одређују површине паралелограма у 1. задатку у лекцији Површина троугла из уџбеника, уз напомену да, иако неподударни, троуглови имају исту површину. Осврћемо се и на 1. пример у уџбенику и упућујемо ученике да реше 2. и 3. задатак како би конкретизовали правила за израчунавање површине троугла.
Дигитални уџбеник нам је драгоцено средство у оним ситуацијама када нам недостаје цртање на табли, помоћу којег ученици треба да стекну слику о ономе о чему говоримо. Сада помоћу анимације израђене у софтверу Геогебра ученици могу видети како се допуњује троугао до паралелограма, односно да дијагонала паралелограма дели паралелограм на два подударна троугла. У материјалу је исписана и формула за израчунавање површине паралелограма. Упућујемо их и на задатак у дигиталном уџбенику, који је погодно решити после 1. примера датог у штампаном издању. У равни су дати троугао и лењир, при чему ученик лењир може транслирати и ротирати како би измерио дужине странице и висине и потом израчунао површину троугла. Ученик свој резултат може проверити кликом на одговарајуће поље.
Градиво се утврђује решавањем задатка 6 и задатка 7 из уџбеника, као и решавањем задатака 93, 94 и 96 из збирке.
Следећи корак који бисмо у редовним околностима планирали за други час бављења овом наставном јединицом јесте решавање 4. задатка из уџбеника, у коме је постављен захтев да се одреди висина троугла из темена Б ако су познате дужине страница БЦ и АЦ и висина из темена А. Очекујемо да ученици реше задатак ослањајући се на аналогију са задацима које су решавали у вези са паралелограмом. Потом их упућујемо на задатак 104 из збирке, при чему можемо успоставити корелацију са обрнутом пропорционалношћу. Да је однос површина троуглова једнаких висина једнак односу одговарајућих страница троуглова, ученици ће сазнати након решавања 6. задатка, па истичемо да су странице и површина троуглова једнаких висина директно пропорционалне, а да је у том случају висина троугла константа пропорционалности.
Обнављамо и специјалне класе паралелограма, посебно истичући правоугаоник, па питамо ученике на које две фигуре дијагонала правоугаоника дели дати правоугаоник. Показујемо у каквом су односу површине правоугаоника и троугла чији су елементи две суседне странице правоугаоника и једна дијагонала правоугаоника. Упућујемо ученике да у свеске запишу формулу за израчунавање површине правоуглог троугла, а затим и да реше 9. и 10. задатак из уџбеника и решења провере у дигиталном уџбенику. Са овим у вези је и аплет у дигиталном уџбенику, у којем је представљен правоугли троугао, исписане су дужине катета и површина троугла. Теме наспрам катете је фиксирано, док ученик може померати друга два темена и уверити се да је површина правоуглог троугла једнака полупроизводу катета правоуглог троугла.
Пре него што покажемо на који начин се површина троугла примењује за одређивање површине многоуглова, решићемо 8. задатак из уџбеника, у оквиру ког обнављамо конструкције троуглова, па рачунамо површину тупоуглог троугла када подножје висине не припада наспрамној страници троугла. Притом користимо особину да је катета наспрам угла од 30° једнака половини хипотенузе да бисмо одредили висину троугла. Утврђујемо представљање тачака, тачније скупова тачака у координатном систему, па одређујемо површине троуглова таквих да је једна страница троугла паралелна једној од оса (5. задатак). Прелазимо на обраду 2. примера, односно на израчунавање површине троугла представљеног у координатном систему, при чему ниједна страница троугла није паралелна ниједној од оса правоуглог координатног система.
На крају уводимо површину многоугла тако што упућујемо ученике да је један од начина да се израчуна површина неког многоугла разлагање на троуглове. Специјално, на примеру четвороугла (3. пример) илуструјемо дату идеју, а ученици решавају задатак 13 из уџбеника. Одмах их упућујемо и на дигитални уџбеник, где је у једном од аплета представљен многоугао (петоугао) и изложен је начин поделе многоугла на троуглове дијагоналама из једног темена, као и подела на већи број троуглова избором неке тачке у унутрашњости многоугла. Други начин нам утире пут одређивању површине правилних многоуглова, који се на овај начин деле на подударне (карактеристичне) троуглове.
На крају ученике упућујемо на задатке у збирци, као и на додатни дигитални садржај намењен самосталном раду.
Османско царство кроз дигиталне садржаје
Klett, Историја 6
Дигитални уџбеник из историје за шести разред Издавачке куће „Klett” нуди занимљив и интерактиван приступ у усвајању знања о Османском царству од 16. до 18. века. Како су се ученици са Османским царством упознали раније, на другој страни се налази кратак подсетник у виду задатка. Циљ задатка јесте да се ученици подсете по коме или чему су Османлије добиле име и када су први пут дошле на Балкан.
Наредна страна посвећена је Османском царству на врхунцу своје моћи у време Сулејмана Величанственог. На њој се налази и карта Османског царства, на којој су приказана освајања у том периоду, са циљем да се у корелацији са знањем из географије визуализује простор које је контролисало Османско царство. Осим карте, ту се налази и задатак који тражи од ученика да закључе у ком правцу се држава ширила. На тај начин – визуелно и помоћу задатка – ученици ће темељније савладати овај део лекције.
На наредним странама се такође налазе подсетници у виду задатака, уз нове информације. Па се тако на страни 5 ученици подсећају који владар је освојио Цариград, наводе се на страни 4 да закључе одакле Османлијама слонови приликом опсаде Београда и који војсковођа из старог века је користио слонове у својим походима и сл.
Следеће стране посвећене су државној управи и територијалној организацији Османског царства. Ученици се упознају са називима за управне јединице, од најосновније – санџак – па до највеће –беглербеглук. На истој, осмој, страни могу да реше задатак који служи као провера да ли су схватили административну поделу. Задатак уједно представља и шематски приказ ове поделе и има за циљ да ученици и визуелно запамте ову поделу. Одмах затим се упознају са градовима који су били седишта санџака.
Када се говори о војсци, јаничари у Османском царству заузимају посебно место. На страни 11 се налази историјски извор, који ученици треба да анализирају и дођу до одређених закључака.
На сличан начин се обрађује и девширма, па ученици треба да анализирају слику.
Крај лекције је посвећен опадању Османског царства, које је представљено интерактивном графиком. До краја, садржај ове лекције попуњавају задаци за проверу знања.
Настава на даљину за ученике са сметњама и тешкоћама у развоју
У Закону о основама система образовања и васпитања се, као један од основних циљева образовања, дефинише пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима. Образовање ученика са сметњама и тешкоћама у развоју за сваког наставника представља изазов, јер захтева велики труд око планирања и припремања наставе, као и непрекидно учење и прилагођавање. Обезбедити услове за оптималан развој ученика са сметњама и тешкоћама у развоју у пракси је веома тешко и захтева укљученост свих актера образовног процеса. У ванредним условима, насталим због пандемије ковида 19, наставници су суочени са новим проблемом: Како реализовати наставу на даљину која ће бити прилагођена ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју?
Одговор на ово питање је веома комплексан, а решења се разликују од случаја до случаја. С обзиром на чињеницу да не постоји универзално решење, решили смо да укратко представимо функционалности дигиталних уџбеника и алата, који могу допринети успешној реализацији прилагођених наставних програма.
Шта нам може олакшати рад по ИОП-у
На сајту е-учионица бесплатно су доступни електронски уџбеници издавачких кућа Klett, Нови Логос и Фреска за све предмете који се изучавају у првом, другом, петом и шестом разреду. Уџбеници су доступни и ученицима и наставницима.
Они су погодни јер се могу користити за рад по ИОП-у 1 на тај начин што ће наставник означавати и задавати ученику само задатке основног нивоа. Задаци су интерактивни и ученик их може решавати више пута док не дође до тачног решења.
За ученике са којима се ради по ИОП-у 2, наставник може користити примере задатака који се налазе у уџбеницима из претходног (или претходних) разреда. На пример: ученик 2. разреда може преузети уџбеник матеметике за први разред и решавати задатке који одговарају његовим развојним потребама, док ученици 3. и 4. разреда могу користити задатке из уџбеника за 1. и 2. разред.Наставницима су доступни и е-приручници у којима се налазе предлози припрема и додатни материјали за све предмете који се изучавају у првом, другом, петом и шестом разреду.Комуникација са ученицима и родитељима се може одвијати путем ЛМС система за управљање учењем у склопу е-учионице, тачније коришћењем опције Моја школа.
Како прилагодити поједине наставне садржаје у условима наставе на даљину
Циљ овог текста јесте да вас инспирише и упути на могућности коришћења дигиталних садржаја у раду са ученицима са сметњама и тешкоћама у развоју.
Показаћемо то на једном примеру прилагођеног наставног програма.
Предмет: Математика
Разред: други (ИОП 1), трећи и четврти разред (ИОП2)
Област: Природни бројеви до 100
Садржај: Појам половине
Очекивани исходи:
Очекује се да ученик/ученица уме да уочи и препозна половину на графичком приказу или конкретном материјалу.
Наставна средства: штампани уџбеник издавача који ученик/ученица користи, дигитални уџбеник (могу се користити уџбеници издавачких кућа Klett, Нови Логос и Фреска), интернет конекција, рачунар, инсталиран програм за снимање екрана и звука, на пример Free cam.
Активности наставника:
1. Врши преглед задатака у е-уџбенику које ће задати.
Отворити дигитални уџбеник и пронаћи лекцију Разломци, прегледати интерактивне задатке, слике и одабрати задатке и објашњења који се односе на усвајање исхода часа.
2. Припрема задатке прилагођене способностима ученика.
Поред задатака у дигиталном уџбенику, задати и задатке за практичан рад, које ће ученик/ученица радити смаостално и/или уз помоћ родитеља:
А) Узми лист папира из блока за цртање. Савиј га тако да добијеш два једнака дела – две половине. Исеци папир по линији која је настала савијањем. Једну половину обој црвеном бојом.
Б) Припреми две пластичне чаше и два фломастера или бојице. Подели фломастере/бојице у две чаше тако да у свакој чаши буде исти број фломастера. Колико фломастера има у свакој чаши?Покушај да урадиш исто са:
4 фломастера/бојице – Колико их сад има у свакој чаши?
6 фломастера/бојица – Колико их сад има у свакој чаши?
8 фломастера/бојица – Колико их сад има у свакој чаши?
10 фломастера/бојица – Колико их сад има у свакој чаши?
3. Снима видео-лекцију Разломци – половина
Видео-лекцију можете снимити помоћу дигиталног алата Free cam, који се веома једноставно преузима и користи за снимање екрана рачунара и гласа истовремено.Основу за снимање видео-лекције чини дигитални уџбеник. Као мотивацију користити песму Кад би мени дали, за коју је музику написао Ненад Милосављевић – Неша Галија, а текст Бранислав Црнчевић. Песму изводи хор Колибри. Снимљену лекцију сачувати на рачунару и отпремити на Јутјуб.
4. Дели линк ка Јутјубу, односно ка снимку лекције.
Линк се може поделити путем опције Моја школа на е-учионици (уколико је формирано одељење) или на начин који одговара наставнику и родитељима (електронска пошта, Вајбер и сл.).
5. Шаље упутство родитељу о начину на који може послати повратну информацију.
Уколико наставник користи е-учионицу, повратну информацију може добити у виду датотеке коју родитељ прилаже у делу где је креиран задатак или слањем слике/документа кроз неки други вид електронске комуникације.
6. Прегледа урађене задатке и шаље повратну информацију о степену савладаности исхода, као и препоруку о даљем раду.
Активности ученика/родитеља:
У зависности од нивоа способности, ученик/ученица неке од задатака обавља самостално, а неке уз помоћ родитеља.
1. Отвара и прати видео-лекцију самостално и/или уз помоћ родитеља. Видео-лекцију ученик/ученица може зауставити (паузирати) и вратити уназад уколико нешто није добро разумео/разумела.
2. Ради задатке које је задао наставник, прво у дигиталном уџбенику, а потом и у штампаном.
3. Ради задатке које је задао наставник кроз упутство у видео-лекцији.
4. Родитељ фотографише или снима поступак израде задатака и прослеђује материјал наставнику.
5. Након повратне информације добијене од наставника, по потреби увежбава одређене радње како би у потпуности остварио/остварила предвиђени исход часа.
У прилогу је пример снимљене видео-лекције.
Надамо се да ће Вам пример послужити као инспирација и подстицај да и сами користећи дигиталне уџбенике на лак и занимљив начин ученицима приближите појмове које треба да усвоје.
Ауторка текста: Марина Ињац,
професорка разредне наставе,
ОШ „Душко Радовић”, Нови Београд
Распредање приче
Руски језик
Драги наши наставници и наставнице, овонедељно распредање биће управо о томе – распредању приче. Право је време да говоримо о причама које помажу да се стварни свет приближи деци и на неки начин њима омогући сигурно место.
Поред тога, output је важан колико и input. Приче се зато јављају као најприроднији начин да се ради и вежба језик. Уз то могу да дођу најразличитије активности, од цртања, писања, до глуме и слично.
Користећи до сада предложене алате и активности можемо доћи и до распредања приче уз малу помоћ неких интернет страница, бар за почетак.
Прво ћемо се позабавити доступним причама. Овде можете наћи текст приче на руском и поред превод на енглеском, заједно са аудио-записом саме приче. Врло је важно радити на препричавању, јер се тако и обнавља све до тада научено, проверава разумевање и вежба говор. Тако да ове приче можете искористити као пример, а да ученицима задатак буде препричавање, мењање тока радње, илустровање, одигравање неког дела радње и слично.
Уз овакве лекције и домаћи задаци могу им се приближити кроз анимиране филмове и слично.
Када говоримо о старијим ученицима, мало ћемо адаптирати начин спровођења ових активности. Али сам циљ и суштина остају исти. Као старији могу да буду интерактивнији, па и рад у групи постаје могућ. Оно што би увек требало да имамо на уму јесте да ученици већину слободног времена проводе на интернету и да би требало бар неки део учења да пренесемо ту како бисмо их додатно мотивисали. Да бисмо то урадили, прво ћу вам предложити нешто неконвенционално. Наиме, постаје све популарније нешто што бисмо могли да назовемо колективно распредање приче. Различите друштвене мреже и уопште интернет алати могу да се користе за то, а изгледа отприлике овако: једна група, која може да броји од 2 до десетине чланова, заједно пише причу тако што свако напише по неколико реченица које би се наставиле на оне претходно написане. Овако нешто било би тешко надгледати, тако да је ово само пример разноликости комуникације на интернету, коју би требало увек да имамо на уму када планирамо додатне активности.
Приче могу да се инкорпорирају у дигиталну наставу коришћењем више алата који су нам доступни бесплатно на интернету. Почев од Google документа до њихових презентација. Такође, постоји много страница на којима можете наћи приче на руском језику, а једну од њих можете видети испод:
Оно што је важно код ових активности јесте почетак. Тиме мислим да је потребно ђацима обезбедити сигуран старт, као на пример одабир прве или прве две реченице, одакле би они могли да наставе своју причу.
Дакле, како бисмо олакшали овакву активност, морамо обезбедити неки почетак ученицима. Овде се то своди на прву реченицу неке приче или есеја. Кажу да је почетак најтежи, зато смо им почетак и обезбедили тако да они могу да наставе и доврше причу.
Надам се да ћете у све предлоге унети нешто своје уколико их користите и да ћете уживати у овом подухвату заједно са ученицима.
До следећег писања, чувајте се.
Ања Думановић
Уредник дигиталних издања