Разломци – систематизација градива
Математика
Приручници за наставнике математике Издавачке куће „Klett” замишљени су као ризница идеја, задатака, тестова, предлога за писмене задатке. У њима наставник проналази подршку за планирање и извођење наставе, настављајући да прави своју базу наставних материјала који се покажу корисним у пракси.
Према примеру оперативног плана који се даје у овом приручнику, на крају школске године ученици петог разреда систематизују своје знање у вези са разломцима, а затим, помоћу пажљиво осмишљених задатака, систематизују целокупно градиво петог разреда. Предлог је да се систематизација градива о разломцима уради тако што ће ученици, уз помоћ наставника, направити својеврсну мапу ума.
Како је циљ систематизација, утврђивање и повезивање у једну целину наставних садржаја из наставне теме Разломци, ученици ће кроз мапу ума најпре показати у којој мери су до сада усвојили наставне садржаје, на који начин их повезују, а затим ће, уз помоћ наставника, направити постер. У датим околностима, наставник упућује ученике да мапу ума могу направити користећи неки од програма о којима је било речи на часовима информатике. Тако мапу могу нацртати у програму Paint или могу направити презентацију у програму Power Point. Упутства за коришћење ових програма дата су у виду видео-записа у дигиталном уџбенику Информатика 5 Издавачке куће „Klett”.
Наставник истиче како је важно направити цртеж или презентацију где ће на одговарајући начин бити повезани појмови и садржаји које су ученици усвојили у склопу ове обимне наставне теме. Ученици наводе шта све треба да се нађе на мапи, а наставник по потреби допуњује списак. Појмови које желимо да представимо су: разломци, проширивање и скраћивање разломака, упоређивање разломака, децимални бројеви, сабирање и одузимање разломака, реципрочна вредност разломка, множење и дељење разломака, једначине, неједначине, својства сабирања разломака, својства множења разломака, размера, проценат, аритметичка средина.
Наставник истиче и техничке детаље које ученици треба да поштују: појам разломак треба да стоји у средини; најбоље је да ученици почну од централног појма и да се крећу ка периферним појмовима; свака грана мапе треба да буде другачије обојена; свакој грани се додељује симбол и кључна реч. Када говоримо о бојама, централни појам треба да буде најнаглашенији, појмови и гране ближе центру обојене јачим бојама, а како се крећемо ка периферији постера, боје треба да буду светлије и мање наглашене. Да би ученицима било јасније шта се од њих очекује, наставник показује пример адекватне мапе ума.
Ученици се упућују да своје радове поделе са наставником и са остатком одељења. Они ученици који су свој рад направили на папиру, а не у неком рачунарском програму, тај рад могу да фотографишу. Наставник ће пажљиво преконтролисати сваки рад, посебно водећи рачуна о правилној терминологији.
Обрађујући наставну јединицу Сабирање разломака, ученици су вероватно већ имали прилику да погледају кратки документарни филм о разломцима у старом Египту. Ово је пак добра прилика да се ученици поново упуте да погледају овај филм, који се налази у дигиталном уџбенику Математика 5 (лекција 4.8. Сабирање разломака (стр. 141–145), слајд 3).
Градиво се систематизује и решавањем интерактивних задатака датих у дигиталној збирци са додатним задацима за вежбање.
На крају дајемо предлог квиза којим се проверавају постигнућа ученика на крају школске године. У редовним околностима ученике бисмо поделили у четворочлане групе, нехомогене по саставу, тако да сваку групу чине ученици различитих постигнућа. Квиз се састоји из 6 рунди. У свакој рунди ученици добијају известан број задатака: у прве две рунде по 2 задатка, у трећој и четвртој рунди по 3 задатка, а у последње две рунде по 4 задатка. Наставник одређује колико минута ученици имају на располагању у свакој рунди и даје бодовне скале. Чланови групе деле задужења, а услов је да сваки ученик изложи бар једно решење и реши бар један задатак. Уз увођење правила квиза, у учионици се ствара такмичарска атмосфера, а победничка група може добити и награду.
У околностима онлајн наставе, наставник питања из овог квиза може преточити у тест који ће послати свим ученицима или може осмислити правила за онлајн квиз.
Праћење и проверавање ученичких постигнућа
Праћење и проверавање ученичких постигнућа важан је део процеса учења, као и активности које пружају повратне информације о напредовању ученика, променама у знању и вештинама, активности у којима се учи и које пружају ослонац за даљи рад ученика, наставника, других актера у образовном систему, као и за потребну подршку породице.
Клима у учионици, наставникова уверења, методе проверавања утичу на то како појединац доживљава себе и на одлуке које доноси како би напредовао у учењу.
У образовним реформама широм света током претходне две деценије направљено је померање од традиционалних наставних програма, усмерених на садржај ка наставним програмима оријентисаним на исходе, циљеве, стандарде, компетенције, према којима би требало планирати окружење за учење. После увођења образовних стандарда као норматива, централни проблем постаје развој тестова који адекватно рефлектују циљеве учења хемије и образовне стандарде.
Резултати проверавања говоре о остварености циљева наставе и учења, тј. о односу постигнутих резултата и очекиваних исхода из наставног програма и образовних стандарда (стандарда постигнућа). Планирање начина на који се проверавају ученичка постигнућа вођено је истим циљевима према којима се планира и реализује процес наставе и учења, да би се добиле информације о резултатима тог процеса.
Проверавањем се не могу обухватити сва знања и вештине којима ученик располаже, већ један део. Зато се захтеви планирају тако да се на основу добијених одговора могу извести закључци о додатном понашању ученика које није директно обухваћено проверавањем.
Свако проверавање мора да задовољи валидност која показује до које су мере тест или задаци веродостојни за извођење жељених закључака у односу између постигнућа ученика и очекиваних исхода или стандарда. Концепт валидности на нивоу учионице значи опсег у коме тест/задаци представљају одређену ширу област у вези с којом се изводе закључци. Валидност сваког теста сагледава се у томе колико ефективно предвиђа способности у ширем домену. Такође, свако проверавање мора да задовољи релијабилност, тј. сагласност резултата испитивања постигнућа ученика.
Континуирано прикупљање информација о напредовању ученика усмерава ученике и наставнике у даљем раду и доношењу одлука о томе какве је промене потребно направити да би се постигли бољи резултати. Из угла наставника, те одлуке се могу односити на промене у садржају (промена примера којима се илуструју појмови, редоследа увођења појмова, нивоа објашњења, садржаја задатка, огледа и лабораторијских вежби), промена наставних метода и облика рада (на пример, уместо фронталног рада организовање у групи, пару или индивидуално), коришћење других наставних средстава, организовање посете некој лабораторији, довођење госта на час, организовање учења на другом месту итд. За ученике је, такође, веома важно да науче како да користе резултате проверавања, да идентификују грешке у резону и стратегији решавања, да одлуче које ће активности предузети, поново прочитати текст у уџбенику, користити друге изворе, потражити објашњење од наставника, вршњака, родитеља, стручњака…
У постојећој наставној пракси доминира наставниково проверавање ученика. Промене би требало усмерити ка развијању способности ученика за самопроверавање и ка међусобном проверавању ученика (вршњачко проверавање).
Такође, потребно је различитим нивоима проверавања и различитим задацима обезбедити ученицима да, у складу с потенцијалима, способностима, покажу своје напредовање. Истраживања су показала да ученици који су били успешни у једној методи проверавања не морају бити подједнако успешни приликом другачије провере.У пракси је тешко наћи приступ који подједнако одговара предзнању, способностима и потребама сваког појединца, али примена широког спектра наставних стратегија приближава садржаје већем броју ученика. То захтева прилагођавање техника проверавања тим стратегијама. На овом месту сумираћемо речено у виду издвојених карактеристика добре праксе и праћења проверавања ученичких постигнућа.
» Проверавање усмерено на циљеве, исходе и образовне стандарде.
» Перманентно праћење напредовања ученика.
» Комбиновано и повезано проверавање током процеса учења (формативно проверавање) и на крају процеса учења (сумативно проверавање).
» Различити начини праћења проверавања ученичких постигнућа, повезани са активностима учења – пружена прилика да се покаже што више резултата рада и успех.
» Укљученост ученика у проверавање (пружање прилике да они формулишу питања, задатке, договарање око критеријума за вредновање постигнућа, укључивање у вредности постигнућа).
» Праћење шта ученици знају, умеју уместо „лова на грешке” – добронамерност у проверавању.
» Планирање са ученицима начина на који се користе повратне информације до којих се дошло проверавањем (шта треба да ураде наставници, а шта ученици).
У наставку ћемо вам представити пример часа сумативног проверавања знања ученика на крају процеса учења.
Први пример:
Ученицима дати упутства на који начин да решавају задатке. Послати имејлом радне листиће . Ученици код куће одговарају на питања и шаљу одговоре наставнику на имејл.
Други пример:
Поделити ученике у четири групе. Свакој групи послати радни листић . Пошто ураде задатке из радних листића, ученици о томе извештавају остале, уз разговор о сваком појму. Током извештавања наговештавати оне појмове који ће бити обрађивани у осмом разреду. (Напомена: ову активност организовати помоћу Скајпа или неке сличне апликације).
Вокабулар на модеран начин
Француски језик
Драги наставници и наставнице, ближи нам се крај школске године какав нисмо могли ни да замислимо на њеном почетку. То, такође, значи да се за наше ђаке ближи, можда омиљени, распуст.
Летњи распуст је најдужи одмор који имају и, како је летње путовање лакше приуштити многима у односу на зимски, надамо се да ће ђаци имати бар једном прилику да се упознају са (матерњим) говорницима језика којим их подучавамо. Због такве природе овог распуста, мислим да је време да се позабавимо уобичајеном комуникацијом.
Како наше искуство изнова доказује, а о томе постоје и разна истраживања, да би се двоје људи разумело, најважније су речи које носе контекстуално и сазнајно значење у односу на оне које носе само граматичко. Тако очекујемо да разумемо људе добро уколико погоде именице, глаголе и придеве, иако погреше време, коњугацију и слично. Дакле, на неки начин, треба да одвојимо времена за савладавање неопходног вокабулара и бар тада граматику сместимо у други план како бисмо ђаке припремили за праву комуникацију и испуњавање основне сврхе исте.
Зато ћемо ове седмице говорити само о вокабулару који је неопходан да се двоје људи разуме и изнесе своје мишљење без обзира на тему и разлог, као неки комуникативни ларпурлартизам – комуникација ради комуникације. Прво питање које бисмо поставили јесте колико су заправо наши ученици способни да комуницирају у свету ван учионице на циљаном језику. Као што смо већ поменули, очекује се да им је за то најпотребније основно знање одређених лексичких поља, па тек онда све остало што чини један језик.
Како бисмо приближили ово дигиталном свету, предложићу један од начина за то. Већ смо помињали значај презентација у настави, тако да ће то бити прво на листи. Овде можете наћи већ готове презентације са белешкама за наставнике, а представља се вокабулар везан за пролеће.
На вама је да ли ћете презентацију сами направити, али ово свакако може да буде и групна активност. Ви можете направити образац по којем ученици сами треба да нађу вокабулар везан за одређену тему и тако саставите презентацију као цело одељење. Најбоље од свега је то што овде нисте ограничени само на писање, већ може да се користи било који формат, од фотографија, илустрација до видео и аудио записа.
Поред тога, уз вашу помоћ сваки ученик може да направи кратку причу о себи. Овде можете наћи материјал који вам може послужити бар као инспирација.
Важно је да им обезбедимо полазни материјал како се не би осећали изгубљено и тиме им олакшали сваку активност у којој морају да производе језик.
Коју год тему да желите да искористите за комуникативне активности, важно је и да сами будете мотивисани и будете у току са типовима које користе колеге у свету. Зато се надам да ће вам бити од користи извори које помињемо од самог почетка. Понекад је довољно да занимљиве странице поделите са ученицима не само као активности на часовима или за домаћи већ и да се упознају са различитим начинима учења, и то неформалног. Као пример тога можете погледати странице које је једна од колегиница из Канаде поделила, а изгледају овако:
Подсетила бих вас да, уколико имате неке материјале који би могли да буду од помоћи колегама, поделите овде.
До следећег писања, чувајте се.
Ања Думановић
Уредник дигиталних издања
Комуникација у настави руског језика
Руски језик
Драги наставници и наставнице, можда је време да се говори о разноврсности. Каквој? Пре свега, комуникативној. Можда ученицима није потребно да знају много о нултом суфиксу, ако не умеју да се упознају са неким, говоре о себи и својој околини и слично. Зато, овонедељне активности биће везане за различите теме. Наравно, у складу са нашим циљем инкорпорирања дигиталних алата у наставу.
Почећемо од слободног времена. Било да разговарамо са неким уживо или не, говорићемо о томе шта радимо да се забавимо. Испод је приказ ПДФ странице која се може искористити за ову активност, а на интернету је можете наћи овде.
Дакле, имамо илустрације да потпомогну идеје, а може се искористити на различите начине.
Оно о чему је сада право време говорити јесу годишња доба. Док осећамо као да један дан донесе њих барем три, ево нечега да и то опишемо.
Овде је приказан само потребан вокабулар, одакле нам се пушта машти на вољу како да га проширимо и продубимо. Увек можете и ученике да питате који медијум би они изабрали да опишу годишња доба. Подсетићу вас да можемо да правимо презентације, илустрације, видео-записе, аудио-записе и још много тога да опишемо било шта. Све може да буде у склопу часа, али и као домаћи задатак.
Материјал горе приказан може да се адаптира за различите узрасте и нивое, на нама је да кроз увид у интересовања наших ученика одаберемо адекватан материјал за њих. С тим у вези, остављам вама да одредите начин на који ћете са ученицима доћи до обострано задовољавајућег решења и приступа. Један од начина је упитник, а приказ истог можете видети испод:
Свакако, у нашим дигиталним уџбеницима такође можете наћи лекције на ове теме. Комбинација различитих материјала и извора можда је најбоља метода за мотивацију ученика и разноврсност приступа свакако пружа више могућности за напредак. Зато вас још једном позивам да поделите неке материјале које сте користили са својим колегама овде.
До следећег писања, чувајте се.
Ања Думановић,
Уредник дигиталних издања
Насеља Европе
Klett, дигитални уџбеник Географија 6
План и програм шестог разреда за текућу недељу предвиђа тему „Насеља Европе”. Овде можете пронаћи дневне припреме за ову наставну јединицу.
Пре свега треба поменути прве трагове насељености на тлу Европе – пећину Алхамбра. У њој су пронађени цртежи свакодневног живота праисторијског човека.
Такође, на тлу данашње Србије пронађени су трагови насеља, данас познатог као Лепенски Вир. На следећем линку може да се пронађе више информација о овом првом урбаном насељу у Европи.
Археолошко налазиште Лепенски Вир је измештено због изградње ХЕ „Ђердап” и данас се не налази на аутентичној локацији, али је сачуван пређашњи изглед. Такође, направљен је веома модеран музеј у ком су изложени сви предмети нађени на овом локалитету. Најпознатије су риболике скулптуре које представљају и симбол Лепенског Вира и показују нам чиме се ова култура бавила. Поставити ученицима питање: Зашто су сви велики градови подигнути поред река и на рекама?
Након културе Лепенског Вира, неопходно је поменути и винчанску културу, која се развила код данашњег Београда. Из тог периода потичу и први рудници у Србији. Неке од занимљивости везане за Винчу су да су они имали развијену трговину са другим народима који су живели на овим просторима. Имали су и свој систем знакова, за који можемо да кажемо да је представљао њихово писмо. Поред овога, користили су и метал! Неки су доводили у питање да је можда са винчанском културом започело гвоздено доба, али то није случај јер су користили метал само за накит и украсе, те није значајно променио њихов начин живота.
Више информација о Винчи и култури која се налази надомак Београда можете пронаћи на линковима:
Поред додатних информација, на овим линковима постоје и различите слике експоната које су изложене у музеју.
Што се тиче модерних насеља, у оквиру књиге има велики број инфографика и задатака који ће помоћи ученицима да лакше савладају предвиђено градиво.
