Правописни квиз
Ма колико да је добро познат и много пута поновљен захтев да се метода наставе/учења увек прилагоди садржају на онај начин који би из самог тог градива извукао максимум, у пракси се неретко срећу садржаји који наставнику и ученику намећу једну од не тако омиљених метода – механичко учење. И премда је оно у посебним случајевима неопходно, и поставља се на прво место (врло илустративан пример изреченог је таблица множења!), то никако не значи да за њим не следи ништа више и даље. Оно што јесте наставнички изазов, у мору других, управо је да креира услове у којима се може остварити то више и даље.
У случају области правописа, учење, иако је у највећој мери дословно и ослања се на памћење као доминантан ментални процес, не мора да искључи успостављање смислених веза између градива које се учи и других знања и искустава ученика. Уколико би се садржај намењен учењу имплементирао у шири контекст, и тиме се заобишла евидентност примарног захтева за пуким запамћивањем, уједно би се очувала и мотивација ученика за учествовање у наставном процесу, а тиме и за само учење.
Велико питање може уследити: како? На њега ћемо покушати да вам макар делимично овим текстом одговоримо.
У дигиталном издању граматике за шести разред Издавачке куће „Klett”, проналази се садржај који на битан начин може помоћи процес учења правописа са разумевањем, доприносећи конкретности и јасноћи садржаја презентованог у штампаном издању. Реч је о дигиталној анимацији детективске приче у чијем разрешењу ученик активно учествује.
Оваква врста материјала погодна је за отварање нове теме јер припрема ученика за ново учење: олакшава увођење ученика у област и њен значај и посредно га одводи у срж градива. Предложени материјал је методички и садржински подесан будући да се разрешење мистерије крије у једној тананој правописној дистинкцији.
Дигитална анимација конципирана је тако да развија код ученика вештину решавања проблема и да подстиче низ мисаоних процеса који су нужни за утемељење знања које неће бити краткорочно.
Други материјал који може бити користан у наставку учења области правописа, а на који вам указујемо, јесте квиз.
Реализација квиза претежно се ослања на вршњачку сарадњу као главно покретачко средство, што умногоме побољшава атмосферу и контекст у којима се одвија учење. Мада, да бисте посегнули за формом квиза у настави, сасвим је довољно и то што ученици у сваком времену без разлике једноставно воле квизове и радо учествују у њима.
У условима реализације наставног процеса у учионици, упутства за формирање група, реализацију активности, као и готова питања за квиз можете погледати ОВДЕ.
За наставу која се одвија на даљину можете искористити интерактивни квиз из дигиталног издања Издавачке куће „Klett” на платформи е-учионица.
Паскалов закон и његова примена
Klett, Физика 6
Драги наставници, Ове недеље представљамо садржаје у лекцији 6.6. Паскалов закон и његова примена.
На првим странама лекције 6.6, ученици се упознају са експериментом чувеног француског научника Блеза Паскала и закључцима тог експеримента који су формулисани у Паскалов закон. На 2. страни налази се једноставан оглед којим се показује како се притисак кроз флуиде преноси подједнако у свим правцима. Предложите својим ученицима да и сами ураде овај оглед и изведу закључке.
На 4. страни налази се симулација Хидраулична преса, помоћу које ће ученици боље разумети примену Паскаловог закона на примеру рада хидрауличне машине.
На 5. страни налази се оглед Демонстрација рада хидрауличне дизалице. Оглед је детаљно описан, али с обзиром на прибор који је потребан да би се извео, није упутно да га ученици ураде сами. Предлажемо да покушате да га изведете и направите видео који бисте послали својим ученицима, а од њих да тражите да га прокоментаришу и евентуално изведу закључке.
На странама 6 и 7 налазе се интерактивни задаци које можете препоручити својим ученицима како би проверили у којој мери су усвојили градиво.
Надамо се да ће вам ови предлози помоћи у реализацији наставе и олакшати вам рад.
Све најбоље и срдачан поздрав!
Група Klett Србија
Провера знања из немачког језика на крају школске године
Klett, немачки језик за 5. и 6. разред – Maximal 1 и Maximal 2
На крају школске године потребно је проверити знање сваког ученика. На тај начин се сумира знање ученика и закључује се оцена за целу школску годину. У настави страног језика, тако и немачког, наставници дају тест, а након тога се оставља времена да поједини ученици могу да одговарају, уколико желе бољу оцену.
С обзиром на то да се ученици неће враћати у школске клупе до почетка следеће школске године, завршна провера знања за текућу школску годину мораће да се обави у другачијим околностима.
Наставници сада могу самостално да спреме тестове и да их пошаљу ученицима. Обично им најаве време када ће тест стићи и колико ће времена имати да тест ураде и врате назад наставнику.
Дигитални уџбеници могу да олакшају наставнику рад уколико већ садрже такве тестове. У дигиталним уџбеницима Maximal 1 и Maximal 2 на крају сваког модула налази се тест да ученици самостално провере своје знање након завршетка једног модула – Das kann ich schon.
Оваквим тестом ученик обнавља најважније елементе који су обрађени у датом модулу. Након сваког задатка постоји могућност самосталне провере знања и ученик тако добија повратну информацију.
На крају уџбеника Maximal 1 налази се такав тест са 6 задатака, а у уџбенику Maximal 2 налази се 7 задатака.
У уџбенику Maximal 1 налазе се задаци који резимирају знања из другог полугођа петог разреда:
- називе превозних средстава;
- питање за пут и давање информација о томе;
- писање позивнице;
- датуме;
- називе годишњих доба;
- називе одевних предмета.
У уџбенику Maximal 2 ученици могу да провере да ли су научили:
- називе школских просторија;
- називе дана у недељи;
- називе школских предмета;
- да кажу шта неко има;
- да се учтиво обраћају;
- да питају за цену нечега;
- да наруче храну и пиће;
- да изразе шта желе;
- да изразе допадање или недопадање.
Задаци су разноврсни и представљени су следећим типовима:
- превлачење; уписивање;
- прераспоређивање датих елемената;
- повезивање;
- избор тачног одговора од више понуђених.
Оваква врста вежбања помаже ученицима да потпуно самостално процене своје знање и на тај начин стекну увид у то шта је то потребно да се додатно провери, утврди или научи.
Површина четвороугла чије су дијагонале узајамно нормалне
Klett, Математика 6
Крај је школске године и време је да се са ученицима осврнемо на пређено градиво. Наставна тема којом затварамо градиво шестог разреда даје нам управо ту могућност да се подсетимо кључних тема и појмова којима смо се бавили ове године. Према избору и могућностима наставника, за обраду ове наставне теме, као и за касније утврђивање и систематизацију градива, на располагању нам је уџбенички комплет Издавачке куће „Klett”, који чине штампана и дигитална издања, а подршку у планирању наставе проналазимо у приручнику са детаљно разрађеним припремама за часове.
Говорећи о површини четвороугла, обнављамо да је збир површина две геометријске фигуре које се спајају по неким деловима својих граничних линија једнак површини фигуре добијене њиховом унијом. Обнављамо и правила за одређивање површине правоуглог троугла, ромба и квадрата. Обнављамо и дистрибутивност множења према сабирању у скупу рационалних бројева. Ученике можемо упутити да самостално реше мотивациони задатак (1. задатак из штампаног уџбеника, лекција Површина четвороугла чије су дијагонале узајамно нормалне). Очекујемо да ће већина ученика умети да одреди површине неподударних делтоида представљених на квадратној мрежи дељењем делтоида на правоугле троуглове, рачунањем површина тих троуглова и, на крају, сабирањем тако добијених вредности. Известан број ученика ће вероватно допунити фигуру до правоугаоника, па од површине правоугаоника одузети површине одговарајућих правоуглих троуглова. Са ученицима ћемо дискутовати о томе шта можемо да закључимо за вредности површина датих делтоида. Питамо ученике да ли у поменутом задатку делтоиди имају још неке елементе једнаких дужина. Када неко од ученика дође до одговарајућег закључка, показаћемо им да је то идеја за извођење формуле за површину делтоида. Ученицима је већ познато да се површина неке фигуре може одредити допуном до фигуре чију површину можемо да одредимо. Стога их још једном упућујемо на слику из 1. задатка како бисмо их асоцирали на правоугаоник. Понављамо и да подударни троуглови имају једнаку површину, па очекујемо да ученици уоче да је површина делтоида једнака половини површине одговарајућег правоугаоника. Делимо делтоид на четири правоугла троугла и површину изражавамо у облику збира четири добијена правоугла троугла. Уочавамо елементе који су чиниоци у више сабирака и применом дистрибутивности множења према сабирању упућујемо ученике на формулу за одређивање површине конвексног четвороугла чије се дијагонале секу под правим углом. Ученици конкретизују правило за израчунавање површине четвороугла чије су дијагонале нормалне, у овом случају делтоида, решавањем 2. задатка из уџбеника, а затим заједно долазимо до формуле за израчунавање површине ромба. Примењујемо дате формуле кроз израду примера и задатака из штампаног издања уџбеника.
У дигиталном уџбенику су два примера помоћу којих ће ученици лакше визуелизовати ово о чему говоримо.
ПРИМЕР: Површина делтоида
Помоћу анимације ученици могу видети како се правоугаоник допуњује подударним деловима (правоуглим троугловима), као и да је површина делтоида два пута мања од површине датог правоугаоника. У материјалу је исписана и формула за израчунавање површине делтоида.
ПРИМЕР: Површина ромба
Уз одговарајуће илустрације, ученици се упућују на то да се формула за израчунавање четвороуглова са нормалним дијагоналама може применити и на одређивање површине ромба и квадрата. У материјалу су исписане и формуле за израчунавање површина ромба и делтоида.
Настављајући са обрадом дате теме, упућујемо ученике на 3. задатак из штампаног уџбеника, у коме је захтев да се израчуна површина делтоида из кога је исечен други, мањи делтоид. Решавањем 4. задатка обнављамо да се дијагонале квадрата секу под правим углом, утврђујемо да се у квадрат може уписати кружница чији је пречник једнак страници квадрата, као и да се око квадрата може описати кружница и да је пречник описане кружнице једнак дијагонали квадрата. Примену знања о површини троугла и повезивање са површином четвороугла чије се дијагонале секу под правим углом постижемо решавањем 6. задатка из уџбеника. Решавамо још један захтевнији задатак (168. задатак из збирке задатака), у коме ученици утврђују да су дијагонале квадрата једнаке, да се полове и секу под правим углом, па ако су дата два наспрамна темена квадрата у координатном систему, потребно је одредити преостала два темена и потом израчунати површину квадрата. Израдом 172. задатка из збирке ученици утврђују идеју допуњавања фигуре тражене површине до фигуре чију површину знају да израчунају (површину квадрата), па затим одузимају површине других фигура (у овом случају површине мањих квадрата и једнакокрако-правоуглих троуглова).
Заокруживши ову наставну тему, наставник најављује проверу знања. У условима у којима се тренутно одвија настава упућени смо на онлајн тестирање. Овакву врсту тестирања није ни најмање лако организовати, почев од израде задатака у одређеном софтверу преко обуке ученика, па све до праћења њихових резултата. Као помоћ наставнику, у дигиталном уџбенику Издавачке куће „Klett” налазе се сви тестови из штампаног издања збирке задатака преведени у дигиталну форму. Наставник бира које ће тестове послати својим ученицима, а по завршеном раду добија прецизну статистику ученичких постигнућа. Сам ученик такође добија повратну инормацију о томе колико је успешно решио задатак. За наставну тему о којој говоримо у понуди су два интерактивна теста.
Тест слика 1
Тест слика 2
Остаје нам, на крају, да се подсетимо свих наставних тема које су обрађене у шестом разреду. Предлажемо да се ученици поделе у 6 група тако да у свакој групи буде ученика са слабијим и ученика са бољим постигнућима из овог предмета. Упућујемо ученике на то да ће за домаћи рад у облику групног рада систематизовати по једну наставну тему, с тим што тему Рационални бројеви обрађују две групе. Ученици ће систематизовати тему у облику постера, тако што ће истаћи најважнија тврђења, особине и поступке. Постер може бити конципиран тако да се садржаји излажу хронолошки, оним редом којим су их ученици усвајали, или на неки други начин. На почетку следеће школске године ове постере можемо окачити у учионицу, као подсетник на пређено градиво, али и као награду за ученички труд.
Пећка патријаршија
Klett, Историја 6
Комплексна тема Срби под влашћу Османског царства и Пећка патријаршија обрађена је на интерактиван начин са доста задатака у оквиру дигиталног уџбеника из историје за шести разред Издавачке куће Klett. На самом почетку, страна 2 упознаје ученике са простором који је био под влашћу Османског царства, а у којем су живели Срби. Такође, наводи ученике да се помоћу задатка подсете ко су биле власти у средњовековној Србији.
Наредне стране, трећа и четврта, говоре о тешком положају већине српског становништва и генерално хришћана у Османском царству, као и наметима које су имали, уз задатке који треба да подсете на одређене појмове које су ученици имали прилике да чују на ранијим часовима.
Наставак је посвећен исламизацији, па тако страна 7 говори о исламизованим Србима који су заузимали високе положаје у Османском царству, првенствено о Мехмед-паши Соколовићу. На истој страни ученике очекују задаци и галерија слика.
Дигитални уџбеник даље говори о побунама против османске власти и хајдуцима.
Српска црква је након слома деспотовине успевала да одржи своју организацију до око 1540. године, када је Пећка патријаршија престала да постоји. Страна 12 говори о српској црквеној организацији, а на истој страни се налази и видео о историји Пећке патријаршије.
У наставку се налазе задаци који се односе управо на ову тему.
