Књижевност у настави француског језика
Драги наставници и наставнице, већ смо говорили о значају прича у развоју, па и у самом образовању.
Највећи значај имају у настави страних језика, јер кроз тај медијум ђаци треба да изразе своје идеје, мишљења, закључке, па чак и како ће касније прихватати и разматрати идеје можемо повезати са најранијим образовањем. Зато ћемо ове седмице да се осврнемо на то колико је значајно да ученицима уврстимо књижевност у наставу, бар понекад.
Пре отприлике две године са колегиницом сам загребала површину ове теме. Питале смо се колико заправо користимо књижевност у настави страних језика и шта о томе мисле наши наставници, светски методичари и наши будући наставници страних језика.
Први изазов било је само дефинисање књижевности. Изненађујуће, зар не? Заправо, само дефинисање сличи ми на процес трагања за универзалном истином – путовање је битно, а сам циљ и не толико. Зато ћемо то питање, за сада, оставити по страни и позабавити се самом мишљу да се књижевност бар спорадично може уврстити у градиво и тиме обезбедимо ученицима алат којим ће се служити у даљем образовању.
На питање колико је заступљена књижевност у настави у основним и средњим школама у Београду и како они раде са својим ученицима (морале смо да се ограничимо само на енглески језик) ваше колеге одговориле су овако: 
Дакле, за сада остаје на вама да ли ћете и како инкорпорирати књижевност у наставу или не, али у случају да се опробате у још додатних активности, ovde можете наћи материјале са којима сам ја имала успеха. Наиме, због самог програма приче су се читале код куће, а задаци у зависности од доба године радили су се или код куће или на часу. Свакако, сама дискусија и прегледање свих задатака, па и писање ученицима је било врло занимљиво. Приказани материјали су за ниже разреде, али свакако можете наћи много материјала и за старије. Не заборавите да је, поготово за енглески језик, сама заједница наставника велика, тако да за већину романа, новела, прича и сл. већ постоје упрошћене верзије за различите нивое. Сада је све на само неколико кликова од нас, те имате праву светску библиотеку, одакле можете да црпите ресурсе и тешко да ћете моћи да их искористите све.
До следећег писања, чувајте се.
Ања Думановић
Уредник дигиталних издања
Како подучити ученике читању и разумевању прочитаног текста
Опште је познато колико је корисно читање. Нажалост, без обзира на ту чињеницу, дружење са књигом је постало навика која је у последње време у све већем опадању, а као главни узрок томе наводи се убрзани развој технологије.
Распуст који је пред нама идеално је време да ученици прочитају нешто од лектире или пак нешто друго што им прија. У овом тексту даћемо вам неколико корисних теоријских и практичних савета како да подучите ученике читању и, оно што је најважније, како да читају са разумевањем.
Читање се састоји из два дела. Један његов крајњи продукт јесте комуникација, односно разумевање прочитаног, а други сам процес који води разумевању.
Процес читања је врло сложен и захтева више разноврсних реакција које су већ свака за себе сложене, а уз то морају бити међусобно добро повезане.
1. Сензорни аспект ‒ опажање групе знакова који су обично визуелни, а потом аудитивни. Ако ученик не разликује фонеме, тешко ће их повезати са графичким знаком, посебно код непознатих речи.
2. Перцептивни аспект ‒ препознавање оног што се види, уочавање да се ради о појединим словима и речима и њиховој интерпретацији.
3. Секвенцијални аспект ‒ праћење логичких и граматичких облика написаних речи слева надесно (или обратно).
4. Искуствени аспект ‒ повезивање тих речи са искуством које тим речима даје (различито) значење.
5. Мисаони аспект ‒ закључивање о прочитаном и вредновање прочитаног.
6. Аспект учења ‒ повезивање нових чињеница са онима које су одраније познате.
7. Афективни аспект ‒ интересовање за читање, које може бити и циљ за себе, али и могућност да се читањем подстакну и друге активности.
Добри читачи разликују се од оних слабијих управо по вештини декодирања речи и способности да, уколико им затаји једна техника, брзо искористе другу. Шта те вештине укључују и како их развијати у настави?
Препознавање речи
» Стално проширивање листе речи које се целе препознају. Што је листа већа, то читалац ређе застаје да би анализирао слово по слово о чему се ради.
» Употреба контекста, у почетку сликовног, а касније све више текстуалног. Притом, реч може бити директно дефинисана или се може понудити неки други кључ за њено препознавање.
» Коришћење речника и других приручника са сврхом проналажења објашњења и одређивања појмова.
Разумевање значења прочитаног текста
Јединице разумевања текста су речи, реченице, одломци текста и текст у целини. Постоје и различити типови, односно нивои разумевања: дословно разумевање, интерпретативно, критичко и креативно.
Врло је распрострањено мишљење по којем је разумевање боље ако се чита спорије. То, међутим, није тачно. При спором читању у краткорочно памћење стиже тек ред по ред текста и испада из њега пре него што се садржај повеже с оним што је претходно прочитано или с оним што већ имамо одраније сачувано у дугорочном памћењу. Тако мозак има више времена које троши на друге мисли, а тиме омета концентрацију и разумевање текста који следи.
При брзом читању у краткорочном памћењу истовремено се нађе садржај из десетак редова текста. Избор из такве количине текста је разложнији, интегративни процес је бржи, а везе са претходно успостављеним садржајима чвршће.
Како убрзати читање?
1. Ослободити се артикулације у читању
2. Проширити видно поље при читању
3. Смањити број регресивних покрета очију
4. Развијање одговарајућих стратегија читања
Наравно да на општу ефикасност читања делује и низ фактора који проистичу из самог текста. То су: дужина речи и реченица, разноликост речника, персонализација стила и излагања, те низ карактеристика саме штампе: врста, облик и величина слова и бројева, ширина ретка и размак међу редовима, формат и просторна организација странице, дебљина, структура и сјај папира, боја папира и слова.
Ауторке: Власта Визек Видовић, Мајда Ријавец, Весна Влаховић-Штетић, Дубравка Миљковић
Књижевност у настави руског језика
Драги наставници и наставнице, већ смо говорили о значају прича у развоју, па и у самом образовању.
Највећи значај имају у настави страних језика, јер кроз тај медијум ђаци треба да изразе своје идеје, мишљења, закључке, па чак и како ће касније прихватати и разматрати идеје можемо повезати са најранијим образовањем. Зато ћемо ове седмице да се осврнемо на то колико је значајно да ученицима уврстимо књижевност у наставу, бар понекад.
Пре отприлике две године са колегиницом сам загребала површину ове теме. Питале смо се колико заправо користимо књижевност у настави страних језика и шта о томе мисле наши наставници, светски методичари и наши будући наставници страних језика.
Први изазов било је само дефинисање књижевности. Изненађујуће, зар не? Заправо, само дефинисање сличи ми на процес трагања за универзалном истином – путовање је битно, а сам циљ и не толико. Зато ћемо то питање, за сада, оставити по страни и позабавити се самом мишљу да се књижевност бар спорадично може уврстити у градиво и тиме обезбедимо ученицима алат којим ће се служити у даљем образовању.
На питање колико је заступљена књижевност у настави у основним и средњим школама у Београду и како они раде са својим ученицима (морале смо да се ограничимо само на енглески језик) ваше колеге одговориле су овако:
Дакле, за сада остаје на вама да ли ћете и како инкорпорирати књижевност у наставу или не, али у случају да се опробате у још додатних активности, овде можете наћи материјале са којима сам ја имала успеха. Наиме, због самог програма приче су се читале код куће, а задаци у зависности од доба године радили су се или код куће или на часу. Свакако, сама дискусија и прегледање свих задатака, па и писање ученицима је било врло занимљиво. Приказани материјали су за ниже разреде, али свакако можете наћи много материјала и за старије. Не заборавите да је, поготово за енглески језик, сама заједница наставника велика, тако да за већину романа, новела, прича и сл. већ постоје упрошћене верзије за различите нивое. Сада је све на само неколико кликова од нас, те имате праву светску библиотеку, одакле можете да црпите ресурсе и тешко да ћете моћи да их искористите све.
До следећег писања, чувајте се.
Ања Думановић,
Уредник дигиталних издања
Угроженост и заштита живог света
Иако се онлајн и ТВ настава завршила, до краја школске године остаје још времена за обнављање градива, вежбање или да се евентуално надокнади нешто што је пропуштено. Овог пута ћемо обрадити тему „Човек и вода”, која уз наше дигиталне уџбенике и мултимедијални садржај може ученицима бити занимљива без обзира на то што више не морају да прате лекције. Такође, у тексту вам предлажемо и неколико корисних линкова где ученици могу наћи више информација о рециклажи, али и о специјалном резервату природе Увац.
Уколико су вам потребне, овде можете пронаћи дневне припреме за ову наставну јединицу.
Загађење животне средине и угроженост екосистема је тема о којој се све више прича последњих деценија. Потрошачки начин живота оставља значајне последице на живи свет. Све већа потрошња подразумева и све више отпада, а веома је мали број држава које третирају и одлажу отпад на начин који ће имати најмање негативних утицаја. Из тог разлога отпад се све више гомила загађујући воду, земљиште и ваздух. У Србији постоји проблем и дивљих депонија – спонтано насталих одлагалишта отпада која се не контролишу и из тог разлога још више деградирају животну средину.
У уџбеницима за пети разред се налази видео „Загађивање земљишта”, у ком је приказано којим активностима утичемо на уништење земљишног фонда и његовог квалитета. Такође, ученици могу да виде и на које начине можемо да смањимо притисак који вршимо на ову планету.
Из видеа можемо да закључимо да је један од највећих загађивача данашњице управо пластика – синтетички материјал који се не разграђује у природи. Оно што би сви требало да знамо је то да пластику можемо прерадити, рециклирати и поново користити. На тај начин неће бити потребе за производњом нове пластике, а самим тим и новог отпада. Добра вест је да у свету постоји све више фабрика које се баве рециклажом и да све више произвођача воде користи рециклирану или пластику која може да се рециклира. Поред пластике, материјал који не може да се разгради у природи је стакло, а занимљива је чињеница да може бесконачно много пута да се рециклира. У Србији постоји неколико фабрика стакла, од којих се једна налази у месту Грејач, надомак Алексинца. На њиховом сајту се може наћи више информација о томе како се стакло рециклира – http://sfr.rs/o-reciklazi/.
Поред стакла и пластике, велики проценат комуналног отпада који заврши на депонијама, у рекама, језерима, поред пута и слично може да се рециклира. О томе како можемо својим доприносом да утичемо на смањење деградације животне средине, више на линку http://www.greentech.rs/index.php/recikliranje-greentech.
Поред отпада, човек врши огроман притисак на планету Земљу својим делатностима – индустријом, саобраћајем, туризмом… Саобраћај представља једног од највећих загађивача ваздуха и из тог разлога се непрекидно траже нове врсте горива које неће имати толико негативан утицај.
Из овог разлога смо сведоци све већег броја изумрлих врста биљака и животиња које нису могле да се прилагоде новим, измењеним условима. Последњи мужјак северног белог носорога је преминуо 2018. године. А велики број врста је на рубу ишчезавања.
У оквиру уџбеника Издавачке куће Klett, помоћу интерактивних задатака ученици могу да науче нешто ново о давно и скоро изумрлим животињама, као што су птица додо, баији делфин и тасманијски тигар.
Добре вести увек постоје! Многе врсте су сачуване бригом и негом људи, попут панда. Такође, белоглави суп је био веома угрожена врста на тлу Србије, али је напорима брижних људи њихов нестанак са ових простора спречен. Најпознатија станишта белоглавог супа на територији наше државе су Увац, кањон реке Милешевке и клисура реке Трешњице.
На линку uvac.org.rs/specijalni-rezervat-prirode-uvac могу се пронаћи опширније информације о заштићеном подручју уклештених меандара Увца и овом изванредном лешинару.
Књижевност у настави енглеског језика
Драги наставници и наставнице, већ смо говорили о значају прича у развоју, па и у самом образовању.
Највећи значај имају у настави страних језика, јер кроз тај медијум ђаци треба да изразе своје идеје, мишљења, закључке, па чак и како ће касније прихватати и разматрати идеје можемо повезати са најранијим образовањем. Зато ћемо ове седмице да се осврнемо на то колико је значајно да ученицима уврстимо књижевност у наставу, бар понекад.
Пре отприлике две године са колегиницом сам загребала површину ове теме. Питале смо се колико заправо користимо књижевност у настави страних језика и шта о томе мисле наши наставници, светски методичари и наши будући наставници страних језика.
Први изазов било је само дефинисање књижевности. Изненађујуће, зар не? Заправо, само дефинисање сличи ми на процес трагања за универзалном истином – путовање је битно, а сам циљ и не толико. Зато ћемо то питање, за сада, оставити по страни и позабавити се самом мишљу да се књижевност бар спорадично може уврстити у градиво и тиме обезбедимо ученицима алат којим ће се служити у даљем образовању.
На питање колико је заступљена књижевност у настави у основним и средњим школама у Београду и како они раде са својим ученицима (морале смо да се ограничимо само на енглески језик) ваше колеге одговориле су овако:
Дакле, за сада остаје на вама да ли ћете и како инкорпорирати књижевност у наставу или не, али у случају да се опробате у још додатних активности, овде можете наћи материјале са којима сам ја имала успеха. Наиме, због самог програма приче су се читале код куће, а задаци у зависности од доба године радили су се или код куће или на часу. Свакако, сама дискусија и прегледање свих задатака, па и писање ученицима је било врло занимљиво. Приказани материјали су за ниже разреде, али свакако можете наћи много материјала и за старије. Не заборавите да је, поготово за енглески језик, сама заједница наставника велика, тако да за већину романа, новела, прича и сл. већ постоје упрошћене верзије за различите нивое. Сада је све на само неколико кликова од нас, те имате праву светску библиотеку, одакле можете да црпите ресурсе и тешко да ћете моћи да их искористите све.
До следећег писања, чувајте се.
Ања Думановић
Уредник дигиталних издања