Растерећено градиво српског језика и књижевности

НОВИ ПРОГРАМИ ЗА ПЕТАКЕ

Нови програм наставе и учења српског језика и књижевности за пети разред основне школе заснован је на исходима, односно на сагледавању процеса учења и ученичких постигнућа. Исходи представљају опис интегрисаних знања, вештина и вредносних ставова које ученик гради, проширује и продубљује кроз три програмске области овог предмета.

− Градиво је растерећено, број текстова за обраду је смањен што оставља већи број часова за вежбање и утврђивање него до сада. У школе је враћена домаћа лектира, одабрана у складу с узрастом и интересовањима ученика. Повећана је изборност текстова. Наставнику је остављена могућност да изабере дела којима ће достизати исходе. Изборна дела се такође могу користити при обради и утврђивању садржаја из језика и језичке културе. Задржан је, као обавезан, основни корпус националне књижевности − прецизира Зона Мркаљ, редовни професор методике наставе књижевности и српског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Међу најзначајнијим новинама она истиче и да избор књижевних дела омогућава чешће заснивање компаративног приступа проучавању књижевности, уз одабир различитих нивоа обраде: интерпретације, приказа или осврта. Омогућена је боља хоризонтална и вертикална корелација са другим предметима (историја, географија, музичка култура…), што ће допринети развијању читалачких компетенција ученика и функционализацији наставе.

Редакција

Пројектна настава обавезна за прваке

Пројектни приступ подстиче ђаке да истражују, уче са разумевањем, користе модерне технологије, повезују познато и непознато, развијају организационе, социјалне и вештине комуникације, као и логичко и стваралачко мишљење.

Од наредне школске године пројектна настава биће обавезна за све прваке, предвиђено је новим планом и програмом. Увођење пројектне наставе није, као што се углавном мисли, новина у образовној пракси условљена развојем нових технологија. Одавно се среће у педагошкој литератури, где је стручњаци још називају и образовањем искуством. Окосница пројектне наставе је увођење истраживачких метода и повећање активности ученика. Пројектни приступ, како се најчешће описује, од ученика изискује самосталну активност као и писани траг о томе. Његова вредност огледа се у томе што ђаци учествујући у пројекту, повезују познато и непознато, овладавају когнитивним и социјалним вештинама, спонтано уче помоћу примера, примењивањем знања, логичког и стваралачког мишљења. ž

Упућени зналци појашњавају да је пројектна настава драгоцени облик рада јер подстиче ученике да преузму активну улогу у процесу учења са разумевањем, продубљују знање, развијају организационе и вештине комуникације. Пројектни приступ јача мотивацију ученика, унапређује њихову способност савлађивања градива, самосталног учења, решавања проблема, доношења одлука, аргументовања… Такође, подстиче сарадњу, рад у групи, развијање критичког односа према властитом и туђем раду.

Резултати различитих истраживања показују да пројектни приступ утиче на развијање кључних и општих међупредметних компетенција ученика. Једна од најважнијих улога оваквог рада је та што омогућава да наставни предмети буду смислено међусобно повезани, али и у вези са свакодневним животом ученика. Овај облик наставе охрабрује ђаке и учитеље да правилно и безбедно користе информационо-комуникационе технологије, што процес стицања знања чини ефикаснијим.

За реализацију пројектне наставе планом је предвиђен по један час недељно, обавезан за све ученике (укупно 36 часова годишње). Ипак, остављена је могућност да учитељ одлучи каква динамика рада одговара његовим ђацима, теми и структури пројекта, тако да може реализовати и двочас сваке друге недеље, на пример.

Пројектна настава често се сматра обликом рада примереним ученицима старијих разреда, али заправо може бити заступљена још у предшколском васпитању и образовању. Тако ће се и у разредној настави планирати и остваривати према узрасту, предзнању и интересовању деце. У првом разреду основне школе пројектни приступ захтеваће веће ангажовање учитеља. Он ће изабрати тему пројекта у оквиру кога ће ђаци повезивати и надградити знање из више предмета уз обавезну употребу савремених технологија. Учитељ мора добро познавати и ускладити специфичности одељења и принципе пројектне наставе, тако да остане довољно простора за активности ученика, а да у функционалној хармонији буде рад на часу и самостално ангажовање ученика ван школе.

Иновативни приступи у коришћењу енергије

Према подацима Светске здравствене организације, око 30% хране се поквари због неадекватног система складиштења у земљама у развоју. Та цифра иде и до 50% у тропским регијама. Овим је нарочито погођена свежа риба, па је процењено да 40% залиха иструли пре него што стигне на обраду, и то првенствено због недостатка расхладних система или недовољних хигијенских мера. Управо у близини великих тропских река (Амазон, Ориноко, Замбези, Конго, Нил и друге) многе сеоске заједнице живе од риболова и од трговине рибом, без могућности да одрже залихе свог улова. У таквим подручјима расхладни системи су подједнако важни као и електрична енергија.

Амазон, извор: Wikimedia Commons

„Речни лед“ је мала Garman речна турбина, која је директно повезана са отвореним расхладним компресором. Поменуте турбине (или веома сличне Tuson- и VHL-турбине) представљају технологију са којом смо упознати. Њихова типична излазна снага је 300 – 500 W и углавном се користе за кућну расвету, пуњење мобилних телефона и сл. Насупрот конвенционалним турбинама, турбина за „речни лед“ је спојена директно на механички компресор, који хлади воду у полиетиленским врећама и тако производи лед.

Да би овај систем функционисао, потребно је да дубина речног корита на локацији буде минимум 1,7 метара, а брзина протока најмање 0,6 m/s. Ако би дневна производња енергије од речног протока била преко 12кWх, то би било довољно за дневну производњу од 250 kg леда, а све то чак и у тропским подручјима на температурама вишим и од 30°C. Колумбијска фирма Aprotec, која је врло инвентивно осмислила овај систем, тврди да су уштеде око 66% у односу на уобичајене методе производње леда.

Овакав систем производње леда може да буде допуњен малим системом за пречишћавање воде коришћењем фотонапонске (фотоелектричне) енергије. Производ би била потпуно чиста вода из реке, која би се користила за даљу производњу леда.

Технички подаци о пројекту:

• Главна компонента: Гарман речне турбине (излазна снага: 300 – 500 W )
• Услови за инсталацију: дубина речног корита већа од 1,7 m; брзина протока воде већа од 0.6 m/s;
• Производња енергије:  12 kWh/дан (довољно за производњу 250 kg/24h леда у тропским подручјима)
• Трошкови производње: 1 USD по килограму леда

Креативнија настава историје без непотребне фактографије

НОВИ ПРОГРАМИ ЗА ПЕТАКЕ

Нови наставни програм за предмет историја у петом разреду основне школе, за разлику од претходног, садржи неколико битних новина. Неке су општег карактера и односе са на концепт самог програма, који је исходно оријентисан и усклађен са стандардима постигнућа ученика за крај основног образовања.

Таквим приступом, акценат је стављен на остваривање конкретних, проверљивих исхода преко којих се стичу знања из историје, али и развијају аналитичке и вештине историјског мишљења и граде одређене компетенције.

− Суштинску новину у програму представљају нарочито дефинисани исходи којима се издваја и наглашава веза између прошлости и историјских тековина које нас окружују у савременом свету. Конкретно, у наставној пракси, нови програм омогућава растерећење градива изостављањем непотребне фактографије, стварање више могућности за креативнији приступ настави у коме ће ученици не само стицати знања из историје, већ развијати елементарне аналитичке вештине, способност селекције извора, информација и њиховог повезивања, али и препознавати значај прошлости за обликовање света у коме живе − појашњава др Марко Шуица, ванредни професор Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Садржаји наведени у програму су подељени на основне, који су обавезни, и проширене, који су намењени заинтересованим ученицима. Посредством проширених садржаја стицала би се додатна знања, или би се наставнику омогућило да темељно објасни поједине феномене (нпр. Пелопонески рат). Редакција

Примена виртуелне реалности у образовању

Ученици често уче о удаљеним деловима света тако што читају или гледају видео записе. Међутим, данас је доступна врста технологије која нам може пружити сасвим другачије искуство: виртуелна стварност. Наставници широм света постепено почињу да прихватају и примењују ову технологију.

Стварање активног искуства

Приказивање анимације или видеа и даље представља пасивно искуство, али са опремом намењеном коришћењу виртуелне реалности ученици могу постати активни учесници, из удобности својих учионица. На тај начин имају реалну перцепцију дубине и целокупног окружења, чак и до најситнијих детаља.

Елиминација спољних фактора који одвлаче пажњу

Било да ученици читају, пишу или гледају видео материјал, ометања се могу појавити из свих праваца. Док гледате видео на таблету или телевизору, вашим периферним видом обухваћене су и остале ствари које се налазе у окружењу, као и разни спољашњи звукови. Исто важи и за читање. Коришц́ењем виртуелне слушалице можете решити овај проблем. Слушалице и наочаре које се користе за примену виртуелне реалности ограничавају спољне факторе.

Укључивање технологије

У учионици се применом виртуелне реалности мења динамика учења и поспешује интересовање ученика. Учење анатомије може иц́и даље од слике. То је можда једино средство које може довести ученике директно у центар олује без опасности од било какве повреде и омогућити им да, не излазећи из својих учионица, посете удаљена места, музеје, државе. Широк спектар научних откриц́а на овај начин постаје доступан ученицима.

Виртуелна и аргументована реалност тек узимају маха и биће занимљиво посматрати њихову примену у учионицама у будућности.

Више о овој теми погледајте на:

www.youtube.com/video
www.techcrunch.com
www.emergingedtech.com