Како радити са ђацима талентованим за ликовну културу

Радити са талентованом децом занимљиво је и пружа задовољство, а категорије „лако” или „тешко” нису много важне за Марину Чудов, ликовног педагога, чији ђаци бриљирају на републичким смотрама ђачког ликовног стваралаштва. Ликовну културу она предаје у Првој београдској гимназији и сматра да би једноставније било препознати талентоване ђаке када би овог предмета у распореду било више од једног часа недељно.

− Редовна настава је прилагођена свима, али увек треба остављати могућност за индивидуална решења. Израда индивидуалних образовних планова требало би да помогне талентованим ученицима да искажу свој пуни потенцијал и развијају се у правцу куда их воде њихове способности. Ипак, ово није магично решење. Имамо ученике на природно-математичком смеру који настављају да долазе на секцију и да се баве уметношћу, чак се и опредељују за уметничке факултете, иако ликовну културу више немају као предмет − илуструје професорка.

Талентовани ђаци, указује она, обично имају сијасет идеја за решавање било ког понуђеног задатка. Изненађују оригиналним и неочекиваним решењима. Таленат је потенцијал, а за напредак је неопходан рад и ангажовање, како ученика, тако и наставника. Сваки талентовани ученик је различит, напомиње Марина Чудов, а  специфичност ликовне културе је управо у томе што ту различитост и оригиналност треба сачувати. Редовна настава пружа само неке од могућности за развој даровитих ученика, зато су ту секције, а често и рад пре или после наставе. Рад у мањим групама пружа могућност ученицима сличних интересовања да размењују искуства, а наставницима да деци укажу потребну пажњу.

− Литературу коју користимо чини широки спектар књига о историји уметности, теорији форме, примени различитих ликовних техника, анатомији, перспективи… Лично, међу онлајн изворима, волим сајтове Тејт галерије и Британског музеја, јер одговарају интересовањима ученика, занимљиви су и подстицајни, а често имају и корисна упутства за професоре. Интернет је преплављен и различитим „туторијалима” – кратким филмовима који воде ученика кроз одређени проблем корак по корак. Има ту доброг и лошег, а често сам у прилици да, кроз дискусију, наводим ученике да критички реагују на овакве садржаје − указује професорка Чудов.

Она сматра да имају адекватне услове за рад. Простор који користе није много велики, али је довољан. Имају рачунар, пројектор, солидно опремљену библиотеку, нешто прибора. Школа се труди да набави оно што је потребно, а похађају је деца препуна ентузијазма и жеље за знањем. Довољним подстицајем сматрају изложен рад на школској изложби, учешће на јавном часу, аплауз од вршњака из разреда после добре презентације. Чини се да им је најдража та неформална награда, признање које добију од својих другара.

− У нашој школи наставници на крају године добију новчану награду према томе колико су награда њихови ученици освојили те године и према рангу награда. Није то пуно, али је леп знак пажње − закључује професорка ликовне културе.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима типичних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција

Природа наставе српског језика је таква да може подстаћи и неговати таленте

Уз талентоване ученике, наставник углавном има сигурне сараднике и саговорнике на часу. Талентован ученик може, међутим, на одељење деловати и подстицајно и обесхрабрујуће, како то примећује Јулијана Ћоровић, наставница српског језика најстарије осмолетке у Србији „Краљ Петар Први”. Њени ученици су међу најуспешнијима на републичким такмичењима. У току наставе она препознаје различите типове даровитих ђака. Има ученика свесних свог талента и жељних напредовања, као и оних уздржанијих, несигурних или донекле свесних своје даровитости, али без истакнуте жеље да обдареност развијају и додатно раде.

− Природа наставе српског језика је таква да може подстаћи и неговати таленте и за уметност и за науку. Препознајете даровитост кроз разговор на часу, приликом израде писменог или домаћег задатка, теста или неке врсте изражајног казивања. Најважнија улога наставника је да развија љубав и радозналост за предмет и да буде доступан у сваком смислу. А да би талентовано дете постигло врхунске резултате, потребно је и да жели да уложи додатни рад. Не могу се постићи врхунски резултати са стотинак урађених задатака − указује ова наставница.

По њеном мишљењу најбољи резултати у раду са талентованим ученицима остварују се на часовима додатне наставе и секције, а најбољи услови за напредовање су у мањој групи деце истих интересовања. Подршка се, како истиче, пружа и ученицима који желе сами да се спремају за такмичење. У том случају наставник обезбеђује текстове и тестове, а додатну помоћ деца траже само уколико им нешто није јасно. Припремајући ђаке за такмичења у организацији Друштва за српски језик и књижевност, Јулијана Ћоровић полази од публикација Друштва и тестова са претходних такмичења. А кад се то „потроши” користи друге изворе или сама прави додатне, као што приређује и посебне програме за различите секције.

− Уколико заинтересујете ђаке на часу редовне наставе, а време им дозвољава, обично се прикључе додатној настави или секцији, где заједно постављамо циљеве и подстичемо позитиван такмичарски дух. Стварамо атмосферу у групи у којој ће се сви добро осећати. Кроз рад секција (драмска, литерарна, новинарска, лингвистичка…) у групама од 10 до 15 ђака, напредују и они који нису талентовани. Циљ нам нису само врхунски резултати такмичара, већ и усвајање позитивних навика и вредности − закључује Ћоровићева.

На питање да ли су наставници на неки начин награђени за истрајан и посвећен рад, њен одговор гласи: „Ако је српски језик у сенци, какво право има наставник српског да се дури у мраку. Ништа страшно, навикли смо. Србисти су навикли да гледају у даљине, а не само на избочине на путу. Ипак, задовољство када ваш ученик постигне успех нема цену”.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних, па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима очекиваних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају. Редакција

Како је настао Октоберфест

Октоберфест је највећи фестивал пива на свету. Одржава се сваке године у Минхену, у Баварској, од средине септембра до почетка октобра. Сваке године око 6 хиљада људи посети фестивал где се попије више од 7 милиона литара пива.

Народно весеље поводом женидбе краља Лудвига И организовано у октобру 1810. године на пољани која се назива Терезина ливада (данас скраћено Wiesn)) прерасло је у чувени Октоберфест, који је до данас организован 184 пута.

Овај догађај почиње великом парадом која креће из центра Минхена, на чијем челу је Münchner Kindl, минхенско дете – маскота града Минхена, за њим у коњској запрези градоначелник Минхена, а потом произвођачи пива у својим украшеним кочијама. Ове запреге доносе пиво на Терезину ливаду, где су постављени шатори највећих баварских произвођача пива. Градоначелник Минхена традиционално отвара прво буре укуцавајући цев славине у њега уз речи: O’zapft is! (Потекло је!) Затим се зачује дванаест пуцњева из пушке који дају знак угоститељима да могу почети са точењем пива.

На Октоберфесту се служи само пиво произведено на територији Минхена и по одређеним стандардима (Reinheitsgebot).

Није циљ граматика већ комуникација на руском

На први поглед, може се учинити да нема већих измена у новом програму наставе и учења руског као другог страног језика у петом разреду основне школе, будући да је садржински програм тог предмета већ био оптимизован, напомиње мр Драгана Керкез, професор руског језика у Математичкој гимназији.

Она појашњава да управо због тога, радна група која потписује нови програм није мењала исходе, али их је приближила наставнику јасним описом језичких активности које том исходу воде, нпр. „Слушање и читање налога и упутстава и реаговање на њих (комуникација у учионици – упутства и налози које размењују учесници у наставном процесу, упутства за игру и слично)”.

Овако формулисане језичке активности у комуникативним ситуацијама, сматра професорка Керкез, јасан су показатељ да је радна група акценат ставила на комуникативну функцију језика где је граматика средство, не циљ и путоказ наставницима. То је и предуслов да се достигне циљ наставе страног језика − оспособљавање ученика да на руском комуницира на најосновнијем нивоу о темама из његовог непосредног окружења. Овакав приступ, између осталог, стимулише ученика на креативност и радозналост, као и његову потребу да руски језик користи не из „морања”, већ из задовољства.

Редакција

Математика без драстичних измена

НОВИ ПРОГРАМИ ЗА ПЕТАКЕ

Нови наставни програм математике за пети разред основне школе није значајно измењен, оцењује др Небојша Икодиновић са Математичког факултета Универзитета у Београду, али и да се у односу на претходни програм издвајају три суштинске новине.

Прва се огледа у томе што је сада предвиђено да се основни појмови о скуповима обраде најпре кроз примере аритметичке природе, а затим да се пренесу и у геометријски контекст. Превасходни циљ приче о скуповима, како објашњава Икодиновић, треба да буде усвајање математичког језика и подстицање прецизног изражавања.

Другу новину представљају веома важни аритметички поступци − Ератотеново сито и Еуклидов алгоритам. Поступци се природно надовезују на остале лекције о дељивости и могу бити веома корисни у настави информатике, напомиње професор.

Најзад, и теме из геометрије обогаћене су двема изометријским трансформацијама, централном симетријом и транслацијом. Њиховом обрадом, ученике подстичемо да квалитетније разумеју и на природан начин прихвате многобројна тврђења геометрије. Осим тога, др Икодиновић указује и да истицање особина изометријских трансформација, посебно транслације, има велики значај и за почетну наставу физике, пре свега за обраду кретања.

Редакција