Виолина као пример пужастог зупчаника на часу технике

У наставној теми машине и механизми ђаци тешко разумеју шта су спојнице, диференцијал, погонски мост, осовина, ланчаници, примена опруге… осим ако им се то објасни примерима из свакодневног живота.

Свака наставна област техничког и информатичког образовања, односно технике и технологије, има циљ да код ученика развија пре свега самопоуздање, вољу за стварањем и машту. Ипак, одређене области ученици теже савладавају.

У петом разреду, на пример, у наставној области – саобраћај потребно је да ученици на саобраћајном полигону науче и примене правила понашања у саобраћају. Веома мали број школа има ту могућност. Уколико се примењује фронтална метода, ђаци неће на најбољи начин схватити у каквим се опасностима могу наћи у саобраћају.

Предност уџбеника из технике и технологије за пети разред огледа се у томе што ученици поред штампаног издања имају и дигитални уџбеник, који садржи симулације где се виде конкретне ситуације у којима најчешће долази до саобраћајних незгода. Кроз симулације ученици виде и схвате опасности у којима се могу наћи ако се не придржавају саобраћајних прописа, па знање које усвоје постаје трајно. Највећи проблем данашњих генерација је у томе што брза и лако стечена знања за кратко време постају заборављена уколико се функционално не примењују.

Један од добрих примера за то у пракси је техничко цртање. Мањи део ђачке популације у петом разреду основне школе има проблем са техничким цртањем, применом прибора и непрецизношћу, али кроз вежбе од лакших ка тежим све то могу успешно да савладају. Такође, да успешно савладају техничко цртање помаже значајно поступак „Корак по корак” и објашњења о правилном коришћењу оловке, постављању лењира и троуглова или два троугла приликом цртања, која се налазе и у уџбенику за пети разред из технике и технологије.

Наставни план и програм за седми разред је веома опширан и оптерећен низом података, које ученици веома тешко разумеју, а посебно у наставној теми – машине и механизми. Ученици тешко разумеју шта су спојнице, диференцијал, погонски мост… Потребно је план и програм поједноставити и објаснити ученицима кроз примере из свакодневног живота. Рецимо, на примеру бицикла (осовина, вратила, ланчаници са ланцима), хемијске оловке (примена опруге), виолине или гитаре (пример пужастог зупчаника) и слично.

Техника и технологија, као и техничко и информатичко образовање, једини је предмет у основном образовању где ученици оно што науче теоретски примењују кроз практичне примере. Ученици кроз практичан рад вежбају прецизност, развијају креативност, раде у паровима и групама, постају кооперативни, сарадљиви, развију моторику, стичу и негују осећај за етику и развијају многе друге позитивне особине. Овај предмет је био и остао претходница дуалном образовању и незамењив је за успешан развој привреде и друштва.

Алекса Вучићевић

Професор техничког и информатичког образовања, технике и технологије, информатике и рачунарства у ОШ „Јован Стерија Поповић” у Београду. Спољни је сарадник Центра за професионални развој запослених у образовању Завода за унапређивање образовања и васпитања. Аутор је уџбеника за техничко и информатичко образовање од петог до осмог разреда основне школе издавачке куће „Klett”.

Како радити са ђацима талентованим за стране језике

Да треба изградити добар однос са ученицима, завредети њихово поверење, подстицати самопоуздање, не попуштати им превише, изградити ауторитет, а при том их не форсирати, сматра и Мила Савић Томић, наставница енглеског језика у крагујевачкој ОШ „Вук Стефановић Караџић”. Веће искуство у раду са даровитом децом доприноси лакшем препознавању таквих ученика. Отуда овој наставници није тешко да уочи надарене ђаке. Уз таленат, како каже, иду неретко одговорност и уредност. Обдареност за стране језике и наклоњеност изучавању језика препознаје се још у млађим разредима. Већ тада талентоване ученике треба подстицати да негују своје склоности и способности и усавршавају се.

− Увек се усредсредим на постизање што бољих резултата од самих почетака учења страног језика. Са талентованим ђацима углавном је лако и захвално радити. Они имају добру основу, издвајају се по томе што увек желе да науче више, а све садржаје веома брзо усвајају и са лакоћом савладавају страни језик. Таленат јесте предуслов, али ипак не значи да ће сваки надарени ученик постићи завидне резултате из страног језика. Многи фактори утичу на то: средина, подстицај, спектар интересовања ученика… − указује Савић Томић

На њеним часовима таленти раније заврше све задатке, а онда, да се разоноде, добију тестове попут оних које решавају и на додатној настави. Материјал за рад наставница проналази на интернету, у граматикама, а често и сама осмисли тестове за вежбу. Школа у којој ради нема кабинет за стране језике, али има „паметну” таблу.

− Трудим се да услови не утичу на постизање добрих резултата мојих ученика. Мотивација дође сама од себе. Будући да сам руководилац актива енглеског језика, увек на већу изнесем имена наставника чија су се деца пласирала на будућа такмичења и која места су освојила. Лично, успех ученика ми је најбитнији. Сматрам највећим успехом када ми ђак каже: „Наставнице, ја сам изашла на такмичење само због вас” − наглашава Мила Савић Томић.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних, па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима типичних способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција

Увоз-извоз најталентованијих ђака

Образовни систем на западу је већ неко време у кризи. Што идемо више према истоку, више се пажње посвећује знању и таленту, у чему предњаче Сингапур, Кина, обе Кореје, Вијетнам, Јапан. Када су у питању талентовани ђаци, у Британији и Америци се мало ради са њима пре студија на универзитетима. Међутим, они „увозе” најобдареније ученике из Пољске, Србије, Румуније, али и Индије и Кине.

Талентована деца су генератори развоја сваког друштва. Што је земља сиромашнија или више затворена, под санкцијама, то је принуђена да се више бави својим људским потенцијалима − издваја за наш билтен Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије у Београду, чији најталентованији матуранти већ традиционално уписују светске универзитете као што су Оксфорд, Кембриџ, МИТ…

Редакција

Даровити ученици изазов за наставнике биологије

− Надарени ђаци знају шта желе, разумеју зашто треба да се константно усавршавају, напредују, буду радознали, амбициозни, марљиви, стрпљиви… Такве ученике је лако препознати, а прави је изазов радити са њима. У одељењу они су „вође”, помоћници наставнику, али и вршњацима са сметњама у развоју. На тај начин, не само да развијају надареност него и најлепше људске особине − сматра Соња Добросављевић, наставница биологије чији ђаци постижу запажене резултате на такмичењима. Она за себе воли да каже да је већ осам година, откако је проглашена за „технолошки вишак”, сеоска наставница у три основне школе румске оспштине, са непуном нормом часова.

Иако често чује коментар да је лакше радити у сеоској средини него у градској, Соња напомиње да никада није правила ни осетила разлику међу ученицима у зависности од средине из које потичу. Ту управо мисли на талентовану децу. Услове рада који нису баш најбољи наставник може бар да покуша да унапреди, колико је у његовој моћи, сматра она. А под условима рада не подразумева само материјално-техничку опремљеност школа, постојање кабинетске наставе, наставна средства и литературу, него и међуљудске односе у школи, „климу” у учионици, сарадњу са родитељима…

− Родитељи ученика пружају огромну подршку и подстрек својој деци, али и мени као наставнику, рецимо што се тиче организовања превоза сеоске деце до градских школа где се одржавају такмичења на вишем нивоу од школског − наводи пример наставница биологије.

У раду са талентованим ученицима користи све одобрене уџбенике и радне свеске, али и сама прави скрипте и тестове. Интернет је, не спори, незаобилазни извор информација, илустрација, али и задатака са претходних такмичења, које ученици радо користе. Да би ђаци остварили запажене резултате, часови редовне наставе се морају употпунити индивидуалним или групним радом, додатним припремама за такмичење, али и слободним активностима, као што је биолошка секција. Ученике подстиче да напредују и учењем кроз игру, занимљивим питањима при провери знања, повезивањем садржаја са свакодневним животом, корелацијом са осталим предметима, отвореним приступом, посвећеношћу, доследношћу, упорношћу… Све то неретко „зачини” знацима пажње у виду неког слаткиша или књиге на дар.

− Успех ученика и наставника, по мом мишљењу, не цени се и не промовише колико би требало. Генерално, постоји добра воља да се ученици и наставници који се истичу у свом раду награде, на пример обезбеђивањем услова за кабинетску наставу и потребних наставних средстава. Покрајински секретаријат за спорт и омладину владе Војводине, поводом остварених резултата на републичком такмичењу лане, наградио је ученике и њихове менторе похвалницама и новчаним признањима. Приређена је свечаност на којој су представљени награђени, међу којима смо биле моја ученица из ОШ „Доситеј Обрадовић” из Путинаца и ја. Вама захваљујем што сте ми се обратили и показали интересовање за ову тему, што такође сматрам својеврсном наградом − каже Соња Добросављевић, за коју би пун фонд часова и олакшани услови рада били најадекватније признање за посвећеност професији и допринос ђачким успесима.

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних, па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми, у Србији, имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују. Најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту. За то је неопходно велико искуство. У Математичкој гимназији, која слови за стециште блиставих умова и расадник будуће интелектуалне елите, тренутно ради више од двадесет њених бивших ученика. Њихова предност је то што су „прошли кроз систем”, што им омогућава да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању.

Као основну разлику у раду наставника са ученицима уобичајених способности и ђака натпросечних могућности, Огњановић истиче да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама. Такође, наглашава да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

Редакција

Како радити са ђацима талентованим за историју

Нарочито обдарени ђаци заинтересовани су за различите области науке, уметности, спорта, а на наставницима је да уоче склоности, процене способности и усмере ученике да даровитост испоље и развијају. Већина наставника са вишедеценијским радним искуством, чији су ђаци победници државних па и међународних такмичења, каже да није лако радити са талентима, да се у том послу највише ослањају на искуство и ентузијазам, као и да не могу сви просветни радници да препознају таленте.

− Несумњиво је да ми у Србији имамо много даровитих младих људи. Сигуран сам и да нам је то највеће богатство. Међутим, не посвећује им се довољно пажње. Понекад таленти немају подршку какву заслужују, најчешће им се уопште не пружи шанса да се истакну − указује Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја, чији су ђаци завредели више од 550 престижних признања на међународним олимпијадама из математике, физике, информатике, астрономије…

После четири деценије рада са талентованим ученицима Огњановић уверава да није баш лако препознати даровиту децу. У математици, каже, прате резултате такмичења, на тестирању склоности и способности дају задатке из одређених области (комбинаторика, логика, стереометрија) где се најбоље види начин размишљања, што је далеко важније него тренутно знање. По сличном принципу откривају се таленти у било којој области науке или уметности.

− У нашој школи тренутно ради више од двадесет бивших ученика. Предност да су „прошли кроз систем”, омогућава им да лакше откривају таленте и касније на најбољи начин раде на њиховом усавршавању − дочарава Огњановић.

Упитан да објасни основну разлику у раду наставника са ученицима очекиваних способности и ђака надпросечних могућности, он каже да се са обдаренима много више ради индивидуално или у мањим групама.

− Поједине области могу слободно да се прескоче, неке друге прелазимо брже, јер нема потреба за увежбавањем. Али, честа је дискусија о појединим проблемима, када готово да нема разлике између наставника и ученика док постављају питања једни другима − појашњава директор Математичке гимназије и истиче да је добар наставник друг и сарадник својих ученика, усмерава их, храбри када треба, помаже да одвоје битно од небитног, покушава да им препоручи најбољи образовни пут којим ће ићи када заврше школу коју тренутно похађају.

У класичним основним школама, имајући у виду да одељења углавном чини око 30 ученика и да нису сви талентовани, а услови за рад нису најбољи, просветни ентузијасти ипак тврде да им је лако радити са даровитим школарцима. Од тога не одступа ни Мирјана Вуколић, наставница историје у београдској ОШ „Стефан Немања”. Њена ученица је лане завредела прво место на Државном такмичењу ученика седмог разреда основних школа Србије из историје.

− Ученици талентовани за историју препознају се по томе што показују велико интересовање за предмет, имају одређена предзнања о наставним садржајима, воле да учествују у дискусији, постављају питања и износе своје ставове и мишљења о одређеним историјским феноменима. Са њима је лако радити, али није довољан само рад у оквиру одељења. Потребно је издвојити време за рад само са таквим ученицима − појашњава историчарка, којој је велико задовољство да се посвети надграђивању знања основаца наклоњених изучавају историје.

Та деца и сама посвећују доста времена учењу и стицању нових знања, а заједнички рад са наставницом, како она каже, обезбеђује да се та знања унапреде. Када су такмичења у питању, ђаке треба упутити на који начин да се заиста припремају и како да примене стечено знање на решавање такмичарских тестова. Материјал за рад проналази на интернету, у школској и личној библиотеци.

− Већину потребног материјала за рад са талентованим ученицима размењујем електронским путем. Саветујем их да не треба да уче само за оцену или награду. За предан рад са ученицима неки наставници јесу награђени, али већина није. Награда не треба да буде основни мотив за успех ни наставника ни ученика, али свакако повећава жељу за успехом − поентира Мирјана Вуколић.

Редакција