Није наодмет наставу француског зачинити са мало хумора
Савладавање изговора и читања лакше уз риму и песмице, смешне асоцијације олакшавају учење неправилних глагола.
Већ на почетку учења француског као другог страног језика, у петом разреду основне школе, ученици имају потешкоће да савладају правила читања, највише због гласова којих у српском нема. Смишљајући разноврсне тактике да деци олакшају превазилажење ове препреке, наставници се не либе чак ни да карикирају изговор дочаравајући поједине гласове. Некада, како кажу, банализују званична правила која се тичу објашњавања, па на пример, српским обележјима означавају француске фонеме.
− Француско „ǝ” изговара се тако што отворимо уста „о”, а изговоримо „е”, док се „y” изговара тако што отворимо уста као ћемо рећи „у” али кажемо „и”. Рецимо „ʒ” и „ ʃ” на француском звуче као „ж” и „ш” на српском. У француском се као „о” читају „ау” и „еау”, рецимо (l’eau – вода, au revoir – довиђења). Кад у француској речи наиђемо на „оу” чита се као „у” (boue – блато), али француско „у” на српском се изговара између „у” и „и” (rue – улица) − илуструје Дејан Јанковић, професор француског језика у Петој београдског гимназији, ослањајући се не само на искуство у настави, већ и рецензији и евалуацији уџбеника за француски језик за основце и средњошколце.
Како би се олакшало савладавање читања француског, он саветује да се у настави користе риме и песмице које су ђацима пријемчиве. Наводи и да се на блогу „Français avec SM” (http://francaisavecsm.blogspot.rs/2017/02/zvezdana-uci-da-cita-francuski.html) могу наћи четири песме које у потпуности представљају основна правила читања.
− Аутор песама је колегиница Марија Јакшић, под псеудонимом Marie Soleil, која је на Фејсбуку основала и страницу „Francollège” где се редовно можете информисати о фантастичним идејама за рад. Примера ради, прочитајте песму „Мачак Шамињон учи да чита” (наведену као детаљ из наставне праксе). Песме помоћу којих се француски лакше учи ученици могу чути и на Јутјуб каналу „Français avec SM” − указује Јанковић.
Међу садржајима које би ваљало погледати, он издваја и видео „Фантастични бројеви”, ученички рад који је освојио пажњу и измамио осмехе многих гледалаца и учинио забавним учење француског.
Као један од изазова наставе француског за ученике шестог разреда, професори издвајају потескоће када деци појашњавају разлику између перфекта и имперфекта, и уче их да осете када треба употребити упоредо ова два времена. Тада се служе временском осом, која умногоме олакшава разумевање, нарочито ако је код детета развијенија логичко-математичка интелигенција. Наглашавају и да је веома важна паралела која се ту прави са српским језиком.
− Француски не познаје глаголски вид, који нама олакшава изражавање прошлости само једним временом, али га нијансирамо тиме што мењамо употребу свршених и несвршених глагола, док Французи морају да користе сва прошла времена како би направили ту нијансу у трајању глаголске радње у прошлости − појашњава Дејан Јанковић.
Француски језик је, сматрају предавачи, ђацима тежак због разноликости коњугације коју баштини. Када се уче глаголска времена, која деца не воле да бубају напамет, често ученицима дају табеларну поделу времена, пре свега у индикативу, са четири проста и четири сложена глагоска облика. На тај начин ученици успевају да препознају да се помоћни глагол сложеног глаголског облика мења у времену као његов прости парњак.
Смешне анегдоте са часова урезују се у памћење, а наставници су сагласни да није наодмет зачинити наставу са мало хумора.
Рецимо, када ученици треба да запамте редослед повратних заменица код повратних глагола, од почетних слова састављају смешну реченицу. Зато је, на пример, Марија Јакшић, домишљата професорка француског, срочила реченицу „Мој Тата Стално Носи Вунену Сукњу”. Резултат те довитљивости је и подсетник на личне заменице и њихов редослед: „Ја Те Искрено Не Волим, Извини”, или глаголи у футуру и кондиционалу презента који прерастају у приче помоћу којих деца лакше памте (pouvoir – pourrai је „домар Пуриша”, vouloir – voudrai је „во удара у дрво”, aller – irai као „Ирак и Иран” и слично). Отуда су се јавиле игре асоцијација на француском, где су ученици направили занимљиву презентацију, као алтернативу досадним часовима учења напамет презента неправилних глагола. Пример за то је, издвајају професори француског, видео „Милицине и Тамарине асоцијације” који се може наћи на Youtube-u.
Редакција
ДЕТАЉ ИЗ НАСТАВНЕ ПРАКСЕ
Мачак Шамињон учи да чита
Не познаје француски
наша слова Ц и Х,
хотел им је „hotel“
небо им је „ciel“.
PH то је Ф,
GN је сад Њ,
наше CH њима је Ш
QU биће К.
Па на слици „photo“
један мачак „chat“,
сладак као „mignon“
уз музику „musique“
баш је „magnifique“.
ILL је ИЈ,
али не код „ville“ и „mille“,
па је девојчица „fille“
а породица „famille“.
Корака хиљаду „mille“
пређе до града „ville“,
бежећи из села „village“,
пати за породицом „famille“.
Бреме самоуког писања на рачунару
Ученици често имају потешкоће да савладају рад са текстуалним документима, да разликују тачне од нетачних информација онлајн или исправљају грешке у програмима.
Настава информатике и рачунарства поред усмених и писаних провера треба да садржи доста практичног рада. Очекивани исходи на крају неке лекције или области су одређена знања, способности и вештине ученика да самостално користи ИКТ уређаје. Примена различитих метода током једног часа може да обезбеди исходе у раду и учењу. Пожељно је и потребно комбиновати традиционалне и савремене наставне методе.
Ученици често имају потешкоће да савладају рад са текстуалним документима – унос текста. Са куцањем текста на ИКТ уређајима ђаци се сусрећу много пре часова рачунарства и информатике. Науче да пишу поруке, статусе на друштвеним мрежама и појмове за претраживање интернета. Могло би се рећи да су самоуки када је у питању писање текста на рачунару. Због тога је често велики проблем научити их да правилно пишу текстове на рачунару. Проблем представљају нови појмови, избор језика и писма у траци послова (ћирилица, латиница).
Зато, на почетку часа треба применити дијалошку методу, дискутовати са ученицима о њиховим искуствима и знањима која имају о куцању текста на ИКТ уређајима. Ваља им објаснити (монолошка метода) зашто је важно да се приликом уноса текста правилно пишу латинична и ћирилична слова. Објашњење треба да прати низ примера који су занимљиви ученицима (метода демонстрације), као што је, рецимо, разлика између појмова „куца” и „кућа”. Приказивање кратког филма о уносу текста у програм за рад са текстом, поспешиће резултате учења, и појаснити због чега треба поштовати правила машинске интерпукције, што често није случај.
Ђацима треба омогућити да кроз практичан рад на рачунарима савладају лекцију и задати им задатак да вежбају унос текста на ћирилици. Савремена метода која у томе помаже је примена образовне игре, коришћењем апликације за вежбање куцања текста на рачунару (На пример: https://10fastfingers.com/typing-test/serbian) за вежбање писања текста на латиници. Кроз ову игру ученици уче на занимљив начин, развијају такмичарски дух, толеранцију и међусобно прихватање.
Критична тачка у информатичком образовању из ђачког угла јесте проналажење и вредновање информација на интернету. Децу треба заинтересовати за ту тему тражећи од њих да наведу примере садржаја и информација које се могу пронаћи на интернету (дијалошка метода). Полазећи од садржаја који су познати ученицима, ваља им приближити ризике од нетачних информација са којима се могу срести онлајн. Треба демонстрирати неколико очигледних примера нетачних информација, објаснити и научити ученике на шта треба да обрате пажњу приликом читања и преузимања података са интернета.
Применом практичног рада ученици активно учествују на часу. Пример таквог рада је када се ђацима зада да индивидуално или у паровима проуче, анализирају и оцењују одабране веб-сајтове. Ученици треба да кроз задатак примене научену лекцију. На тај начин развијају критичко мишљење, оспособљавају се да разликују тачну од нетачне информације и да препознају поуздане сајтове. Након самосталног истраживања ученика, увек треба дискутовати о одоговорима и пронађеним информацијама (примена хеуристичког разговора). Наставник, који је пред ученике поставио одређени задатак, путем вешто постављених питања подстиче знања која они већ имају и тако их доводи до откривања нових знања, поставки, решења и закључака.
Исправљање грешака у сопственом програму, још једна је у низу тешких лекција информатике. Често је проблем објаснити ученицима шта су логичке грешке у програмима и како се могу препознати. Није им јасно зашто наставник каже да задатак није тачан ако програм „ради” и рачунар није јавио да постоји грешка у програму. То је добар моменат за примену савремене „brainstorming” методе, „олује идеја”, где од ученика треба затражити да наведу на шта их све асоцира реч „грешка”. Треба појаснити да у програмима постоје две врста грешака, и то поткрепити примерима у којима ће ученицима бити очигледно да резултат рада програма није добар. Практичним радом ђаци треба да покажу да су усвојили и разумели лекцију, на пример, треба их упослити да у паровима откривају грешке у програмима, како би касније умели да исправљају грешке у својим програмима.
Светлана Мандић
Професор рачунарства и информатике у гимназији „Жарко Зрењанин” у Врбасу. Аутор је и реализатор обука за наставнике, квизова знања, различитих пројеката, а непрестано се усавршава у области рачунарства, информатике и методике наставе.
Географија се лакше предаје и учи уз модерне алате онлајн
Ђацима су за разумевање тешки тектонски покрети, одређивање географских координата, распрострањеност рудних богатстава.
Окружење у којем живимо одувек је било предмет интересовања ученика на свим нивоима школовања. Многа питања намећу потребу за квалитетним образовањем и садржајном информисаношћу наставника, како би њихови одговори били прецизни, концизни и допадљиви ученицима.
Бројне наставне теме за ученике представљају „камен спотицања”. Како одредити географске координате тачака на Земљиној површини, шта су то епирогени и орогени покрети, откуд руде у појединим деловима наше земље, као и бројна друга питања, спадају у недоумице на које многи ученици налазе одговоре у традиционалним објашњењима датим у уџбенику, или – на интернету. Међутим, суштина се заборавља, а то је разумевање поменутих појмова и процеса.
За бројне ђачке недоумице и решења су бројна. Наставник може себи да олакша истовременом применом модерних технологија, на пример, коришћењем алата Google maps и Google tour builder, код објашњавања положаја неког места и одређивања географске ширине и географске дужине. Примена карте је незаобилазна, али поменути алати омогућавају наставнику и ученику да пластичније сагледају положај неког места путем коришћења сателитских информација. Тектонски покрети су, рецимо, тешки за разумевање, али коришћење 3Д модела и анимација, пружа широки спектар могућности објашњавања ових појмова уз визуелни доживљај истих.
Рудна богатства у Србији и њихов размештај многим ученицима нису једноставни за разумевање и усвајање. Комбиновањем ГИС-а са подацима о врстама руда омогућава се лакше разумевање заступљености одређених врста руда у појединим деловима Србије.
Сви поменути алати олакшавају рад наставнику. Међутим, њихова примена у настави подразумева обученост и стручност наставника за њихово коришћење. Ограничавајући фактор је и лоша информатичка и техничка опремљеност кабинета географије у многим школама на територији Републике Србије. Тај недостатак служи као оправдање појединим наставницима за незаинтересованост ученика на часовима географије, што је недопустиво, јер је реч о веома прагматичној науци, чија знања поспешују квалитет живота свих генерација и указују на неопходност одрживости окружења у којем живимо и саме планете Земље.
Сања Топаловић
Наставник географије у ОШ „Старина Новак” у Београду. Аутор је бројних научних радова и уџбеничких комплета географије за основну школу. Магистрирала је на Географском факултету Универзитета у Београду, где је претходно завршила и основне студије.
Формирање Читалачких клубова у школама
Позивамо све наставнике који претходне школске године нису имали формиран Читалачки клуб да то ураде уколико желе до 15. новембра 2018.
Сви ментори из првог циклуса Читалачког маратона би требало да потврде учешће и у другом циклусу, као и да пошаљу списак нових чланова имејлом на citalackiklub@klett.rs такође до 15. новембра 2018.
Клуб ће одржати пет радионица у току школске године, сваку у трајању од једног школског часа. За све радионице наставници ће добити детаљне инструкције за рад. Тема за сваку од радионица биће један од романа из ужег избора.
Сви ученици који буду чланови клуба добиће победнички роман на поклон.
На крају пете радионице наставници ће дати члановима клуба формулар да оцене свих пет романа и ураде кратак тест. Наставници ће нам доставити формуларе за гласање и тестове како бисмо утврдили који роман је по избору деце чланова клуба најбољи роман.
На крају школске године биће одржано извлачење где ће 50 ученика, који су попунили формулар за оцењивање и тест, бити награђено вредним наградама.
Пријава за формирање нових Читалачких клубова
Особа за контакт и више информација:
Љубица Самарџија, 011/3348 384,
„Упознајте Вука и Доситеја!” Јоване Кулаузов Реба
У току једне необичне ноћи, споменици Вука и Доситеја ће оживети: то је увод у луду и забавну авантуру, у којој ће се изненада наћи два великана српске културе. Кроз низ неочекиваних догодовштина, уз обиље смеха и комике, пред читаоцима се размотава прича о животу, стваралаштву и значају Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића.
Књига је посвећена малишанима од 6 до 10 година, који ће, на забаван и духовит начин, лако и једноставно стећи знања о српској култури, историји и књижевности. Идеја ауторке је у свим њеним књигама за децу иста: да се српска култура и историја представе најмлађој публици на начин који је њима најблискији: сажето, сликовито и са пуно смеха. Зато је књига обогаћена изузетним илустрацијама Младена Мутавџића, који је оживео ликове Вука и Доситеја, поигравајући се анимацијом из компјутерских игара и стрипа. С обзиром на то да су овогодишњи национални резултати мале матуре показали да је, нажалост, ученицима лик Доситеја Обрадовића готово непознат, књига „Упознајте Вука и Доситеја!” се уједно намеће и као одлична допуна за часове српског језика у школи.
О ауторки
Јована Кулаузов Реба (1975) је ауторка првих сликовница о династији Немањића, књиге за децу „Михајло Пупин”, едиције сликовница о српским принцезама и двојезичне књиге за децу „Јован и Агнеш”. Докторирала је српску и компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду и бави се научним радом из области имагологије и гинокритике, те редовно објављује радове у многим научним часописима. Објавила је две монографије: „Женски Исток и Запад”, „Мистицизам Јеле Спиридоновић Савић” и приредила две књиге: „Чежње Јеле Спиридоновић Савић” и роман Милице Јанковић „Мутна и крвава”. Професорка је књижевности у Карловачкој гимназији.