Корисне апликације за учење на даљину у настави енглеског језика

Енглески језик

Драги наставници и наставнице, надам се да вам је било корисно бар нешто од материјала из претходног писамца. Овде ћемо се осврнути на неке конкретне примере софтвера који су помињани и на Самиту образовања као алати који се најчешће користе у формалној и неформалној настави.

Сложићете се, за учење било ког језика важно је бити окружен тим језиком исто колико и заправо производити тај језик. С тим у вези, свакако је и чињеница да су софтвери и апликације које се највише користе управо те којима се нешто производи. Зато ћемо прво издвојити оне које је најлакше користити и које су, наравно, бесплатне свима.

Овде ћемо се зауставити. Међутим, на овом линку можете наћи све што Google има да понуди, а то није мало. Предлажем да испробате неке од ових алатки са својим колегама и кроз заједничко искуство сигурна сам да ће вам лакше бити да почнете и да их користите.

Можда мало неуобичајено, али овде ћу оставити линк са фолдером на диску (прва ставка), који можемо да испунимо предлозима за коришћење интернет алата у настави. Тамо ћу вам оставити понеки пример, али вас позивам да поделите своје идеје и примере из праксе. Хајде да покушамо да помогнемо једни другима и на овај начин. Радујем се вашим предлозима!

Е сада, мали предах! Већ смо помињали ауторитет на пољу предавања енглеског језика као страног, тачније један од ауторитета. И то смо могли да категоришемо као генерални увод у свет дигиталне наставе, јер се говорило о томе колико заправо настава може да се побољша коришћењем дигиталних материјала. Сада, нешто конкретније долази од Cambridge University Press-a, а то је подршка наставницима у транзицији из традиционалне учионице у дигиталну. О томе пише Кери Џонс, а говори Ерик Бејбер у Supporting every teacher: Moving your classes online . Ово, назовимо га упутство, има два дела и оба су врло корисна за ову сврху конкретно, али поред тога можете претражити целу интернет страницу за мноштво материјала за рад, разоноду, па и размишљање.

Такође, овде долазимо до њиховог савета како да користите горенаведене алатке у настави. Конкретно, говори се о тестовима које можете да направите користећи Google Forms. Наравно, за све је потребно уложити бар мало времена да се упозна са новим алатима и њиховим могућностима, тако да како бисмо избегли да вам само дамо неке предлоге, овде Supporting every teacher: Checking your students’ learning имате и упутство како неки од њих да користите.

Надам се да ће вам и ово користити, можда је највише од свега значајна сама чињеница да све овде поменуто може да вам служи за било шта (да ли су то лични пројекти, припреме за часове, састанке, седнице, списак је заиста дугачак) и то је довољно за почетак. То би било све за сада, радујем се вашим предлозима и чекаћу да неко покуца на врата диска! До следећег пута, чувајте се.

Ања Думановић

Уредник дигиталних издања

Ментиметар

Право освежење међу алатима за израду презентација свакако је био и Ментиметар, када се појавио. Могућност да се презентација претвори у интерактиван час са ученицима је дефинитивно била новина кад се овај алат појавио на тржишту, а његово поједностављено окружење привлачи и апсолутне почетнике да се опробају у раду са њим. Додатна особина да се не инсталира, већ користи онлајн са било код рачунара са приступом интернету, свакако је овај алат начинила још занимљивијим.

Ментиметар је пре свега комерцијалан алат, али и овде постоји опција отварања „бесплатног“ налога са одређеним ограничењима. То ограничење се огледа нпр. у броју интерактивних слајдова, у броју тема које можете применити, начином извоза итд.

Упркос томе, велики број наставника га користи јер са њим брзо и лако можете направити интерактивну презентацију. Неки од нас су га врло успешно препоручили и својим ученицима одговарајућег узраста и дигиталних компетенција. Отварање налога врши се опцијом Sign Up и у односу на Прези или друге алате, овде постоји само једна врста налога која је одмах доступна и бесплатна – додатне опције тј. проширење се може купити, али за нас апсолутно није неопходно. Погледајте са десне стране шта нуди Ментиметар у бесплатној опцији пакета.

У Ментиметру се креирају презентације које у моменту презентовања дају могућност да се ученици „укључе“ у њу. Наставник своју презентацију покреће са сајта: www.mentimeter.com.

Ученици се укључују преко другог сајта: www.menti.com (углавном на паметним телефонима), где је потребно да унесу јединствени кôд који се генерише за сваку презентацију (слично као код Kahoot квизова) и приликом покретања презентације на сваком слајду се приказује овај кôд.

Ученици који се „укључе“ на овај начин у презентацију, имају могућност да прате садржај и преко својих мобилних уређаја (што је згодно ако седите у задњем реду) и наравно, да учествују на интерактивним слајдовима у форми разних анкета, квизова или чак поља у која могу унети своја питања. Неки од наставника путем овог алата успешно реализују методу „олуја идеја“ (brainstorming) – даћемо у наставку неколико примера за то.

Након пријаве, отвара се прозор где се види листа већ направљених презентација и могућност прављења нових.

У горњем делу екрана стоји нама наjважнија опција NEW PRESENTATION и она служи за израду нових презентација. Креиране презентације можемо сместити у посебне директоријуме и на тај начин их разврставати.

Иза сваке презентације постоји низ иконица, редом са датим опцијама, а описаћемо сваку од њих у даљем тексту.

Опција Mentimote (са стрелицом) омогућава контролу над презентацијом са удаљеног места, нпр. уз помоћ паметног телефона. Реч Mentimote је комбинација речи Mentimeter + Remote (ментиметар + даљински). Наставник може да се шета по учионици и да управља презентацијом преко свог телефона.

Друга опција даје могћност да се резултати анкета унутар презентације поделе путем линка. Исте резултате је могуће и уградити тј. ембедовати.

	Ова опција омогућава извоз (експорт) презентације у PDF.
	Ова опција нуди могућност премештања презентације у неки директоријум.
	Копирање презентације
	Брисање презентације

Израда нових презентација

Кликнимо на опцију NEW PRESENTATION да се упознамо за корацима израде нових презентација.

Прозор за израду презентација је приказан на следећој слици:

Са леве стране је листа слајдова (ова листа нам је већ позната из других алата) и овде можемо одабрати конкретан слајд, мењати редослед или чак обрисати слајд. У централном делу се налази слајд који се тренутно уређује и он може да има неки од дефинисаних облика / шаблона. Ти предодређени шаблони бирају се са десне стране.

Упознајмо се са класичним и интерактивним слајдовима, они се налазе у неколико категорија. Приступ типовима слајда налази се са леве стране на првој картици TYPE.

Слајдови се подељени у неколико категорија: у првој су слајдови за анкетирање, затим следе слајдови за квиз, слајдови са статичним садржајем и за крај сложени типови слајдова.

На пример, уколико желите поставити питање током презентације и очекујете да вам ученици одговоре избором једног од понуђених одговора, искористите Multiple Choice тип слајда.

Слајд типа Word Cloud даје прилику ученицима да напишу једну или више речи на постављено питање. Најчешће ће се поменути појам наћи у централном делу слајда истакнут највећим фонтом нпр. Које хладнокрвне животиње познајете? Резултат унетих појмова је одмах видљив. Овај слајд поједини наставници користе као методу „олуја идеја“.

Напомена: Број интерактивних слајдова које ћете користити је ограничен због бесплатне лиценце, али слајдове са статичним садржајем можете неограничено користити.

Уколико сте одабрали одговарајући интерактивни слајд, потребно је да унесемо садржај и евентуално да одаберемо начин приказа резултата. Дат је пример за слајд типа Open Ended, који је такође погодан за „олују идеја“.

Избор теме:

Горе са десне стране постоји и опција за избор теме (понуда тема је оскудна, али задовољава потребе). Ту се поред налази и дугме за пуштање презентације.

Након што креирате потребне слајдове и одаберете тему, ваша презентација је спремна за презентовање, опција снимања се врши аутоматски и сачуваће се све што сте радили уколико дође до прекида интернета.

Напомена: Из личног практичног искустава, уколико дође до прекида интернета приликом презентовања, неће морати да се покреће све поново из почетка, као што је то случај са Kahoot квизовима (разлог за то јесте што је кôд дат за целу презентацију, а не само за покренуту сесију), већ вреди сачекати поновно успостављање интернет везе и, уз мало стрпљења, моћи ћете несметано да наставите рад.

За сам крај, треба поменути да се одјава налази на необичном месту. Унутар главног прозора, са леве стране у доњем делу постоји опција за одјаву из апликације: LOG OUT.

Да ли се оцењују ученици или родитељи?

Откако је успостављено учење на даљину, једна од актуелних тема јесте оцењивање ученика. О томе се доста полемише у последње време, а неретко се јавља сумња у то да електронске форме провере знања ученика нису поуздана основа за оцењивање у садашњим условима. Истиче се запажање да родитељи ученика помажу својој деци у давању одговора на постављане задатке, па се поставља питање да ли се оцењују ученици или њихови родитељи? На ову тему за Министарство просвете, науке и технолошког развоја своје мишљење дао је проф. др Данимир Мандић, декан Учитељског факултета у Београду.

Бројна истраживања из области педагошке евалуације показују да традиционално усмено и писмено испитивање, какво уобичајено имамо у нашим школама, представља несигуран, непоуздан метријски материјал за исказивање постигнућа ученика у виду петостепене нумеричке скале или описних оцена. Многи истраживачи указују да је оцењивање најболесније ткиво савременог образовања не само код нас већ и у свету. Критеријум оцењивања наставника је веома непоуздан и сличан кретању брода на олујном мору, како је то сликовито исказао Рамиро Бујас. Критеријум се подиже и спушта зависно од појединих субјективних фактора оцењивања. Многи фактори као што су: хало-ефекат, лична једначина наставника, грешка централне тенденције, контраста и др. (о којима се овде не може детаљно говорити) утичу на субјективност и непоузданост школских оцена. У појединим истраживањима се истиче да је важније за ученика ко га испитује него стварни фонд знања којим располаже. Рекао бих да питање објективности и поузданости школске оцене није везано само за тренутну ситуацију.

Даље, треба правити разлику између традиционалног оцењивања и вредновања. Два ученика, истог нивоа знања, могу имати различите оцене зависно од услова у којима су та знања стицали. Ако ученик у тешким условима, малом стану, конфликтним породичним односима успе да од пет задатака тачно реши три задатка, његов успех „вреди” колико и успех другог ученика који је у добрим условима (има своју собу, хармоничну породицу, савремена техничка средства, приступ интернету, библиотеку и сл.) решио свих пет задатака. Треба се присетити у овом времену и познате лествице фактора приликом вредновања постигнућа ученика, тзв. ЗРИСО скале (Знање; Радне навике; Интересовања; Субјективне могућности; Објективне могућности – услови). Кроз мрежу свих поменутих фактора треба „провући” (вредновати) постигнућа ученика. Зато је важно да учитељи, наставници и професори добро познају своје ученике, њихове породичне прилике, субјективне могућности и таква сазнања укључују у процес вредновања. Суштина је да се мери напредовање сваког појединца у зависности од субјективних и објективних околности у којима се развија. Наравно, постоје и други елементи вредновања о којима овом приликом нећемо говорити. Уверен сам да садашње околности, у којима је вирус корона створио крајње отежане услове за рад и учење ученика, треба узети у обзир приликом вредновања њихових постигнућа. То су објективне околности и неминовно је да утичу на процес вредновања и оцењивања. Нађено је веома добро решење за организацију наставе на даљину. Ова неочекивана ситуација вероватно нас је „присилила” да нађемо креативно решење, при чему смо уверени да је то само увод у темељније проучавање дигиталних модела наставе који могу допринети ефикаснијој организацији наставног процеса у школи.

Електронске форме провере знања се стављају под велику сумњу јер наводно вреднују знања родитеља, а мање знања ученика. Да ли је баш тако? Ако би такве форме и утицале да родитељи помажу својој деци, то би са педагошког аспекта била позитивна чињеница. Било би веома корисно када би родитељи давали подршку својој деци и помагали им у процесу учења током целе школске године, али то је права реткост. Међутим, тешко да би родитељи, чак и оних 10% са високошколским образовањем, могли указати неку значајнију помоћ својој деци из појединих предмета чак и у млађим разредима, а камоли ученицима другог циклуса или средњих школа. Мислим да је такав приговор претеран у овим околностима и да је учешће родитеља у раду ученика укупне популације занемарљиво. Такође, реч је о неколико оцена које ученици добијају у последњем тромесечју и које не могу статистички значајно мењати успех ђака из појединих наставних предмета.

Преписивање из књига и других извора је могуће у свим условима, па и током непосредне писмене или усмене провере знања у редовним учионичким условима. Међутим, елиминисање ових паразитарних фактора могуће је у великом степену одстранити проценом објективно потребног времена за решавање појединих задатака. Ако ученик не зна и мора да тражи одговор у књизи, он ће „потрошити” време на трагање и неће стићи да реши тест у предвиђеном времену. Ако пак зна где се налази одговор у уџбенику, на којој страни и брзо га пронађе, то је већ корисно знање и треба га позитивно валоризовати. Такође, треба имати у виду да постоји велики број наставника који ученицима не даје тестове за испитивање меморијских, репродуктивних знања (која се ионако брзо заборављају), већ дају задатке у којима треба применити знања у решавању практичних и свакодневних проблема. Приликом решавања таквих захтева пожељно је користити књиге, енциклопедије и друге штампане изворе који су ученицима доступни.

Треба истаћи да функција оцењивања није само мерење знања ученика. Оцењивање има далеко ширу улогу. Вредновање је у функцији подстицања рада ученика, али и наставника. Вредновање треба да прати сваки корак дечје активности. Ученик увек мора знати на чему је, шта зна, а шта не зна, да грешке исправља и добро научено још боље утемељи. Ако је од 10 питања ученик одговорио на седам, он је обавештен шта треба да ради, односно да научи садржаје који номинално покривају одговоре на три преостала питања, која није знао. Вредновање је снажан мотивациони фактор. Требало би да вредновањем и самовредновањем наставник води ученика до успеха. Повратна информација је мера системске утемељености наставног процеса. Систем је повезаност делова у складну, јединствену, организациону целину која је усмерена према јединственом циљу. Треба тежити да настава и учење у свим околностима колико је могуће буду системски засновани. Супротно систему стоји ентропија. Ентропија је мера неорганизованости. То су празни ходови. Другачији став позорности, готовости и мотивисаности испољавају ученици ако очекују вредновање и повратну информацију на крају процеса учења. Зато је важно да и у овом периоду постоје оцене као вид повратне информације о раду ученика и наставника. Повратна информација омогућава наставницима да планирају следеће кораке у раду са ученицима. Треба се подсетити петоминутних испитивања (микротестова од пет питања) која су примењивана шездесетих, седамдестих и осамдесетих година прошлог века. Ова испитивања на крају часа била су унета у праксу свих школа. У припремама наставника за сваки час је фигурирала повратна информација. На крају сваке теме су практикована тематска испитивања. Није требало Правилником прописивати да у полугодишту ученик мора бити оцењен четири пута. То се оваквом праксом догађало једном у месецу. Сваки наставник је израђивао и примењивао микротестове. Деведесетих година, по укидању регионалних завода за унапређивање образовања, ова добра пракса континуираног и благовременог праћења и вредновања рада ученика је нестала из наших школа.

Предлог контролне вежбе

Физика

Прошле недеље изнели смо неке предлоге како да прилагодите своју наставну праксу садашњим околностима и указали вам на разноврсне материјале у нашим дигиталним уџбеницима које можете користити. Прошлонедељна тема била је обнављање пете области Маса и густина. С обзиром на наставни план, ова недеља је одређена за проверу знања, па вас упућујемо на контролну вежбу за две групе. Сваком од ученика путем имејла или на други начин можете послати Word документ са задацима за проверу знања.

Напомена: Документ са предлогом задатака послат је у имејлу како би био доступан искључиво наставницима.

Надамо се да ће вам наши предлози бити корисни и олакшати вам рад.

Чувајте се и останите здрави!

Срдачан поздрав,

Група Klett Србија

Кретања морске воде кроз дигиталне садржаје

Klett, географија, дигитални уџбеник за 5. разред

Дигитални уџбеници на интерактиван начин излажу градиво, олакшавајући његово разумевање помоћу слика, графичких приказа, кратких филмова и линкова који упућују на нове изворе информација. Њихово коришћење знатно олакшава усвајање градива ученицима, али и омогућава наставницима да се лакше припреме за час, провере знање својих ђака и обогате наставне садржаје, поготово у време учења на даљину.

У оквиру лекција налази се велики број интерактивних задатака помоћу којих ученици могу лакше да савладају градиво, а наставници лакше да контролишу напредак ученика.

Интерактивни задаци су такви да ученици треба на основу прочитаног текста и дате слике или карте да дају тачне одговоре. На тај начин одмах могу да визуализују нове информације и повежу их са реалним појавама, процесима и локацијама.

У лекцији о кретању морске воде, поред морских струја, плиме и осеке, налази се и занимљив видео о цунамију проузрокованом вулканском ерупцијом на Санторинију, који је уништио минојску културу на Криту. Помоћу овог видеа ученици се подсећају појма вулканизам, добијају осећај повезаности природних појава и успоставља се веза са историјом. Видео се зове „У потрази за Атлантидом”. Овакво име отвара нову тему за дискусију – шта је то Атлантида?

Укључите ученике у разговор о скорашњим катастрофама које је изазвао цунами, као што су трагедија која је 2004. године задесила Индонезију, када је страдало 227.898 људи, и трагедија 2011. године која је за последицу имала велико оштећење нуклеарног постројења у Фукушими у Јапану. Пронађите узроке ових догађаја, још једном утврдите да у природи све има свој узрок и своју последицу. Прикажите слике које су направљене након ових катастрофа које приказују рушилачку моћ Светског мора.

‘

У уџбенику се могу наћи занимљивости везане за ову тему које ће употпунити слику о овом облику кретања морске воде. У мултимедијалном ПДФ-у се налази занимљивост о највећем забележеном таласу на јужној хемисфери! (https://www.nationalgeographic.rs/vesti/11852-evidentiran-najveci-talas-u-istoriji-juzne-hemisfere.html)

Дигитални уџбеници имају велику предност, јер у оваквим ситуацијама наставу на даљину чине садржајнијом, занимљивијом и продуктивнијом, а њихово коришћење путем е-учионице омогућује да наставник прати динамику ученичког рада.