Нелокализованост радње књижевног дела подстицај за међупредметну корелацију

Један од водећих захтева модерне наставе јесте да се знања из различитих области повезују, а да се све учење интегрише у један процес. Предлажемо како да на часовима српског језика и књижевности осмислите занимљиве активности кроз које ће ученици успешно остварити и оне исходе који су прописани програмом других наставних предмета, на пример, географије.

Уколико се на часовима књижевности обрађују бајке, карактеристика ове књижевне врсте – нелокализованост места радње – оставља простор да ученици кроз свој лични доживљај дела сами имагинирају место радње. Или да радњу прочитане бајке сместе у географски познат простор, према сопственом избору, знању и утиску.

Задатак би могао бити да ученици на основу неке карактеристике описаног места радње у делу (као што је, на пример, постојање језера, горе, шуме, равнице) користећи карту или информације из различитих извора (уџбеник, енциклопедије, интернет, професор), пронађу место на карти света, Европе, или Србије, у којем би могла да буде смештена радња одабране бајке.

Даљи ученички задатак био би да на концизан и занимљив начин представе одабрано место и образложе разлоге зашто су баш то место одабрали.

Идеја је да се крене од неке основне географске карактеристике која постоји у тексту, али да се ученичко крајње опредељење за неку конкретну локацију утемељује на његовом личном доживљају стеченом читањем дела, а затим и на додатним параметрима који се проналазе у самом делу (да ли је зима или лето, да ли постоји царска палата, које се животињске или биљне врсте срећу у тексту…). Овакав приступ био би усредсређен и на исходе прописане програмом за предмет географија, а који предвиђају да ће ученик бити у стању да:

• уочава и разликује на географској карти океане, већа мора, заливе и мореузе;
• помоћу карте повеже климатске услове са распрострањеношћу живог света на Земљи;
• помоћу карте наведе поједине природне зоне и карактеристичан живи свет у њима.

Начин презентовања резултата ученичког рада

Коначна форма коју ће продукт ученичког истраживања и учења имати треба да буде усклађена на првом месту са техничким могућностима ученика и саме наставе, као и са критеријумима које продукт треба да задовољи и на основу којих ће његов квалитет бити евалуиран.

Форма продукта истраживања може бити врло једноставна, на пример: текст са сликама места, али може бити урађен и помоћу неке од апликација коју ваши ученици умеју да користе. На пример, Теллагами апликација омогућује да направите видео у чију позадину можете ставити жељену слику места, док анимираном карактеру можете позајмити свој глас тако што ћете текст који желите да прати видео ишчитати. Примена апликација свакако може овај рад учинити занимљивијим, но њихова употреба никако не треба бити нужна (на првом месту због неопходног прилагођавања свих захтева техничким могућностима сваког ученика). Уосталом, увек остаје простор да сами ученици дају своје предлоге о начину и форми израде свог задатка.

У завршној фази ове активности, сви ученици би требало да виде све продукте, па можда чак и да према унапред одређеним параметрима и сами учествују у евалуацији.

НОВО!

Још много готових материјала и идеја за повезивање између различитих школских предмета, али и унутар истог предмета, можете пронаћи на е-учионици у нашим дигиталним издањима. Ексклузивно прилажемо и понешто из наших нових издања која су у припреми, а што вам у овим данима можда може бити од користи. На пример, како да епски атрибут јунака пробуди занимање ученика за орнитологију:

Или можда како да прича о Светом Сави одведе у ботаничка истраживања:

А за домен унутарпредметног повезивање ево идеје како да јелен из једне бајке буде ученицима повод да истражују и басне:

СРЕЋАН РАД, ДРАГИ НАСТАВНИЦИ!

Притисак чврстих тела уз анимације и едукативне филмове

Драги наставници,

Ове недеље на реду је увод у нову тему, која започиње лекцијом 6.1. Притисак чврстих тела. Припремили смо за вас неколико предлога како да прилагодите наставу садашњим околностима.

С обзиром на то да нисте у могућности да изведете оглед, замолите своје ученике да сами изведу огледе из уџбеника са 1. и 2. слајда и провере закључак да величина деформације зависи од величине површине на коју делује одређена сила и од интензитета те силе.

На 3. слајду налази се занимљива анимација Притисак чврстих тела. У анимацији је приказано како је притисак сразмеран тежини тела, тј. сили, и обрнуто сразмеран површини на коју та сила делује. У анимацији се даље логички изводи дефиниција и формула за притисак.

На 4. слајду налази се едукативни филм који ближе одређује појам притиска и објашњава га на примерима из свакодневног живота. На слајдовима 3, 4, 6, 8 и 9 налазе се и задаци помоћу којих ученици могу да провере да ли су разумели шта је то притисак и од чега зависи.

Можете тражити од својих ученика да направе галерије фотографија или цртежа као примере деловања притиска на површину, где се повећањем или смањењем површине мења и притисак (гусенице на тенку, скије, игла, ивица ножа, маказе итд.). Ово се може и поједноставити тако што би ученици једноставно написали примере.

Толико од нас за ову недељу.

Надамо се да сте добро!

Срдачан поздрав,

Klett група

„Илустрација књиге – народна књижевност” – ликовни задатак

Како је у априлу и мају предвиђено да се обрађује наставна тема Визуелно споразумевање и начини на које се споразумевамо, предлажемо вам да са својим ђацима организујете ликовни задатак „Илустрација књиге – народна књижевност”, чија концепција омогућава ученицима да се самостално и кроз истраживачки приступ баве начинима илустровања књига уз препоруку коришћења водених боја, туша или темпера. Наравно, рад могу извести и комбинованим ликовним техникама.

Обрађујући тему Визуелног споразумевања, ученике смо учили шта значе термини визуелно споразумевање, симбол и знак, реклама, плакат и билборд, пиктограм, стилизација и дизајнер. Посебно смо наглашавали и означавали значај визуелних комуникација у прошлости и данас, и правили везу са садржајима из уметничког наслеђа. Ученицима скренути пажњу на медије и технике у којима могу бити реализовани различити облици визуелног споразумевања.

У том контексту, након што су већ обрађени појмови о споразумевању, треба им понудити дигитални садржај уџбеника Ликовна култура за 5. разред Издавачке куће Клет, те тако на 91. страни могу проверити своје знање о пиктограмима тако што ће испод сваког понуђеног пиктограма уписати његово значење. На страни 89 у мултимедијалном уџбенику ученици кликом на иконицу за видео могу погледати кратак филм о емотиконима као виду визуелног споразумевања. Након одгледаног видеа можете подстакнути ученике да прикажу различите емоције помоћу самостално осмишљених емотикона. Можете им предложити да, након што нацртају један или више личних емотикона, дате облике исеку и да по повратку у учионице од њих заједно направе јединствену композицију на хамеру, те покажу колико различитих емоција човек може да осети. Увек подстичите ученике да дате садржаје повезују с личним искуством и емоцијама. Такође, можете упутити ученике на 94. страну и погледати приказане слике из галерије слика које ученици могу анализирати. Након овога додатно упознајте ученике са значењем појмова илустрација и илустратор и објасните колики је значај илустрације као једног од облика визуелних комуникација у прошлости и данас.

Од великог је значаја направити корелацију са садржајима других наставних предмета, пре свега са историјом и музичком културом, како би се омогућило ученицима да се лакше подсете претходно стечених знања о уметничком и културном наслеђу. У том контексту мултимедијални ПДФ-ови и е-уџбеници Издавачке куће Клет су од велике помоћи. Наставник може нпр. прво приказати кратак видео Човек и музика о односу човека према музици, који смо поставили на 5. страну мултимедијалног ПДФ-а уџбеника Музичка култура за 5. разред, на основу којег ученици могу схватити да је уметничко и културно наслеђе разнолико. Наставник може упутити ученике на уџбеник Историја за 6. разред ИК „Клет” и лекције:

3.4. ПОСТАНАК СРПСКОГ КРАЉЕВСТВА

3.5. УСПОН СРПСКОГ КРАЉЕВСТВА

3.6. ВРХУНАЦ СРПСКЕ ДРЖАВЕ И СТВАРАЊЕ ЦАРСТВА, у којима ће пронаћи мноштво мултимедијалног материјала, од задатака, едукативних видео-материјала до илустрација.

Повежите ликовне појмове са садржајима из предмета информатика и рачунарство, тј. са одређеним рачунарским програмима који се користе за илустрације. Лекцију е-уџбеника можете пронаћи у уџбенику Информатика и рачунарство за 5. разред, поглавље 3.3. АЛАТИ ЗА РАД СА ГРАФИЧКИМ ОБЈЕКТИМА, ТЕКСТОМ, ЗВУКОМ И ВИДЕОМ

У овим данима много музеја је омогућило бесплатно разгледање уметнина које чувају, као и онлајн изложби, стога наставник може ученике упутити на нпр. сајт Народног музеја http://www.narodnimuzej.rs/, Галерије Матице српске http://www.galerijamaticesrpske.rs/ и других, рећи им да самостално истраже уметничка дела, која им такође могу послужити као мотивација.

За реализацију ликовне активности „Илустрација књиге – народна књижевност” ученицима саопштити технике, прибор и материјале. Ученике треба подстицати да истражују изражајне могућности техника, као и различите теме и мотиве којима могу илустровати своје књиге. Упутите ученике на текстове у читанци за српски/матерњи језик како би се инспирисали литерарним садржајима и одабрали онај који им највише одговара за њихов ликовни рад. Уколико ученици желе, понудите им могућност самосталног истраживања текстова из народне књижевности. Ученици тако могу да анализирају текст и бирају за илустровање мотиве из народних прича и песама који су на њих оставили најснажнији утисак како би испричали причу помоћу слике.

colorful color mixing palette of different color tubes

Ликовна техника: водене боје, туш, темпера

Прибор: четке различитих дебљина, крпа за брисање, посуда за воду, држаља и перо за туш

Материјали: водене боје, туш, папир из новина, лист из блока број 5

Користећи различите линије, облике и боје, креирај илустрацију за књигу са причама и песмама из наше народне књижевности. Изабери оне мотиве из прича и песама који су на тебе оставили најснажнији утисак. Илустрације које ствараш треба да испричају причу помоћу слике. Ако желиш, можеш да користиш и текст. У раду можеш да комбинујеш различите материјале и технике – оловке у боји, фломастере, тушеве и водене боје. Такође, то може да буде и заједничка књига свих ученика у одељењу, тако да свако илуструје одређену страницу књиге. Заједничка књига треба да има насловну страну. Обратите пажњу на слова која користите за корице књиге јер су и она једнако важна као и слика.

Мерење површине

Дигитални уџбеник: Klett, Математика 6

Често се говори о томе како савремене генерације ученика захтевају савремене методе наставе, при чему се нарочито истиче важност дигиталне писмености, односно развој дигиталних компетенција код ученика. Ова тема посебно је актуелна сада када се ученици окрећу телевизији и интернету као основним изворима знања. Наставници су се, са друге стране, ухватили укоштац са тренутном ситуацијом тако што су своју праксу пренели из учионица у дигиталну форму. Међутим, поставља се питање да ли је могуће читаву обраду наставне јединице засновати на употреби мултимедијалних садржаја.

Ма колико говорили о напредним технологијама и напредним генерацијама ученика, није свака тема једнако погодна за дигитални час, па често од наставника математике чујемо да су папир и оловка незаменљиви. Међутим, када је реч о теми као што је мерење површине фигура, која налази своју примену у свакодневном животу и која је блиска ученичком искуству, могућности су разнолике. На примеру лекције Мерење површине у дигиталном уџбенику Математика за 6. разред основне школе Издавачке куће „Klett” показаћемо на који начин се употребом дигиталних садржаја као што су видео-записи и 2Д анимације настава може несметано одвијати како у правој, тако и у виртуелној учионици.

Чиме бисмо у учионици започели обраду наставне јединице Мерење површине? Водећи се тиме да се у математици свако ново сазнање надовезује на оно што је претходно научено, подсетили бисмо се градива из претходних разреда. Зашто онда исто то не бисмо урадили и сада? Пратећи садржај дат у дигиталном уџбенику, запажамо да је он организован тако да прати ток часа, односно ток сазнајног процеса код ученика. За почетак ученике упућујемо на видео-запис којим се представља метар као јединица мере за дужину. Информацију која је ученицима позната представљамо на занимљив начин, кроз причу о томе зашто је баш метар узет за јединицу мере. Гледајући овај кратки документарни филм, ученици увиђају да је реч о резултату вишевековног људског искуства.

Важно је, даље, ученике подсетити на чињеницу да је предуслов сваког мерења избор одговарајуће јединице мере. Подсећајући се да за мерење дужине користимо метар као стандардну јединицу мере, наводимо ученике на то да се сете стандардне јединице мере за површину. Понављамо мање и веће јединице мере, а од ученика очекујемо да наводе примере из свакодневног живота када се површина мери наведеним јединицама мере. Ово ћемо и практично показати помоћу аплета израђеног у софтверу Геогебра, који се такође налази у дигиталном уџбенику, у лекцији Мерење површине.

Дати материјал представља својеврстан подсетник ученицима за превођење већих јединица за меру дужине и јединица за меру површине у мање јединице мере, у складу са десетичним бројевним системом. На конкретном примеру (метар квадратни и дециметар квадратни) илустровано је зашто се једна јединица мере дели на 100 (102) непосредно мањих јединица мере.

Када смо ученике увели у тему часа, можемо прећи на утврђивање и продубљивање знања која се односе на површину правоугаоника и квадрата. Ученике упућујемо на слајд 1 у дигиталном уџбенику, односно на 1. пример, у коме имамо захтев да одредимо површину правоугаоника чије јединице мере нису цели бројеви (у односу на задату јединицу мере). Након што израчунамо површину паралелограма, упућујемо ученике на илустрацију у уџбенику, помоћу које уочавамо да се делови фигуре чију површину желимо да одредимо могу „препаковати”. На крају, обнављамо и правила за одређивање површине правоугаоника и квадрата и упућујемо ученике да ова правила запишу у своје свеске. Упућујући ученике на задатке помоћу којих ће утврдити своје знање, посебно наглашавамо зашто се други степен броја чита „на квадрат” и на тај начин донекле утиремо пут степеновању, па га геометријски интерпретирамо, односно представљамо га као површину квадрата странице а. Обнављамо и растојање између две тачке (чије су апсцисе или ординате једнаке) у координатном систему, па упознајемо ученике са одређивањем површине фигуре у координатном систему. Ова идеја нам је веома битна јер представља основу за одређивање површина фигура приказаних у квадратној мрежи, што касније користимо за одређивање површина троуглова и четвороуглова.

Како је једна од кључних идеја при одређивању површине фигуре разлагање те фигуре на делове и њихово преслагање у циљу добијања фигура чију површину знамо да израчунамо, развијању те идеје код ученика посвећујемо доста пажње. У приручнику за наставнике математике Издавачке куће „Klett” препоручује се да се на час обраде ове наставне јединице понесе игра танграм, како би помоћу ове игре ученици усвојили идеју преслагања делова фигуре и уочили да се од истих делова могу сложити различите фигуре. Тражећи од ученика да израчунају (експериментално одреде) површину свих делова танграма заједно, наставник очекује да ће неко пресложити танграм у правоугаоник или квадрат и израчунати површину.

На који начин пак танграм можемо искористити у условима онлајн наставе? Предлажемо да наставник ученицима пошаље упуство, уз одговарајуће фотографије делова ове игре. На тај начин се учење може претворити у игру, можда и у забаву за све укућане. Ученици ће најпре, према датим упутствима, направити свој танграм (нацртати и исећи дате облике), а затим ће покушати да сложе тражене фигуре. Пожељно је да свој успех, али и своје недоумице, поделе са наставником.

Утврдили смо, дакле, да се површина фигуре не мења преслагањем њених делова, што је основа за усвајање новог градива. Потребно је да ученицима покажемо да подударне геометријске фигуре имају једнаке површине, односно да је збир површина фигура које се спајају по неким деловима својих граничних линија једнак површини фигуре добијене њиховом унијом. За ову прилику можемо користити 2. пример и 5. задатак са слајда 2 у дигиталном уџбенику, али дата правила постају очигледна захваљујући аплетима израђеним у Геогебри. Помоћу анимације Допуњавање и разлагање фигура, ученици се на конкретном примеру могу уверити да подударне геометријске фигуре имају једнаке површине, при чему под подударним фигурама подразумевамо оне које се могу довести у положај да једна другу потпуно поклопе. Даље, анимацијом Површина фигура у квадратној мрежи, на примерима правоугаоника и квадрата показујемо како се рачуна површина фигуре представљене у квадратној мрежи. Посебно је интересантна симулација на слајду 3 у дигиталном уџбенику. У равни су представљене две фигуре чија се темена могу транслирати, односно померати у равни и за било који избор положаја темена, а за сваку фигуру представљену на квадратној мрежи бива исписана површина те фигуре. Ученици самостално мењају понуђене параметре, гледајући на који начин се у складу са тим мења површина фигуре. На крају, упућујемо их на видео-запис Како је оригами променио свет.

Након што смо показали особине сложених фигура, можемо прећи на примере и задатке дате у уџбенику. Пожељно је направити и корелацију са наставом технике и технологије, обрадом 3. примера у дигиталном уџбенику. Онлајн настава подразумева да ће ученици уложити више труда да самостално савладају градиво, па је наставник у обавези да им за то обезбеди одговарајући материјал. Поред задатака у штампаном издању збирке задатака, наставник може послати ученицима и наставни листић који можете преузети овде. На наставном листићу су задаци помоћу којих ученици утврђују одређивање површина фигура представљених на квадратној мрежи.

Дакле, коришћењем материјала датог у дигиталном уџбенику, уз незаобилазно упућивање на задатке за вежбање, наставник може организовати час у било којим условима.

ШТА УЧЕНИЦИ ЗАПИСУЈУ У СВОЈЕ СВЕСКЕ

квадратни дециметар (dm²) – квадрат странице 1 dm

квадратни центиметар (cm²) – квадрат странице 1 cm

квадратни милиметар (mm²) – квадрат странице 1 mm

ар (а) – квадрат странице 10 m

хектар (ha) – квадрат странице 100 m

квадратни километар (km²) – квадрат странице 1 km

1 cm² = 1 cm · 1 cm = 10 mm · 10 mm = 100 mm²
1 dm² = 1 dm · 1 dm = 10 cm · 10 cm = 100 cm² = 10 000 mm²
1 m² = 100 dm² = 10 000 cm² = 1 000 000 mm²
1 a = 100 m²
1 ha = 100 a = 10 000 m²
1 km² = 100 ha = 10 000 a = 1 000 000 m²

Површина P правоугаоника чије су странице a и b једнака је ab (P = ab).

Специјално, површина P квадрата странице а једнака је a² (P = a²).

Површина фигуре не мења се преслагањем делова фигуре.

Домаћи задатак:

Збирка, штампано издање, задаци: 1, 2, 3, 4, 8 и 9, 15, 16 и 27

Задаци са наставног листића у прилогу

Хемија је свуда око нас

Иако међу припадницима млађих генерација хемија важи за апстрактну науку, веома је важна у свакодневном животу, јер је присутна свуда око нас. Живот не можемо замислити без воде, ваздуха, хране, а све је то сачињено од различитих честица. На пример, удишемо молекуле кисеоника, а избацујемо из организма молекуле угљен-диоксида. Али то нису једине честице присутне у нашем телу, већ и јони калцијума, гвожђа, магнезијума, који доприносе добром здрављу нашег организма. Храна коју уносимо у организам сачињена је од сложених молекула: протеина, масти, угљених хидрата и других. Најчешће коришћени зачин у јелу, со, заправо је хемијско једињење. Многи производи који се користе свакодневно у домаћинству су такође хемијска једињења, па је врло значајно знати колико су корисни, односно штетни (нпр. сона киселина, коју користимо за чишћење, у додиру са кожом изазива опекотине). Управо кроз то потенцирање везе између хемије и окружења током њеног изучавања у основној школи деца ће схватити њен значај, улогу и заступљеност у разним областима, а то су: медицина, фармација, индустрија и, што је јако важно, заштита животне средине. Кроз садржаје хемије можемо их подстакнути да се одговорно понашају и чувају природу, па на тај начин и своје здравље. Неопрезно и непрописно паљење отпада може бити штетно по здравље, јер се ослобађају опасни гасови који могу изазвати озбиљне здравствене проблеме, а препознавање опасности од таквих појава немогуће је без основних знања хемије.

У наставку ћемо вам представити пример часа обраде на коме се кроз презентовање садржаја о води истиче веза између хемије и свакодневног живота. Осим што ће ученици стећи основна знања о води као чистој супстанци, схватиће и колики је значај воде за живи свет. Пошто се воде помињу и обрађују на часовима биологије, хемије и физике, ученици ће моћи да комбинују сазнања из тих предмета са садржајима које ћете им изложити на овом часу.

Након увођења ученика у наставну јединицу дефинисањем појмова „вода” и „хидросфера” и објашњења зашто Земљу називамо плавом планетом, пустите кратку анимацију о води у уводном делу часа. Подсетите ученике да је требало да прочитају лекцију у којој је обрађена вода (Логосов уџбеник, стр. 133–137; Klett-ов уџбеник, стр. 112–115).

Главни део часа почните увођењем појма „вода у природи”. Искористите галерију слика из дигиталног уџбеника у којој су приказана сва три агрегатна стања воде.

Поделите ученицима задатке за рад од куће. Пожељно је да се ученици међу собом поделе по групама и да тимски изведу ову активност. Прва група треба да опише морску воду, друга – речну, језерску и изворску, трећа – ледњаке, четврта – подземне воде, пета – отпадне воде, шеста – воду за пиће, седма – минералне воде.У току рада могу користити уџбеник хемије или уџбенике других раније поменутих наставних предмета, као и другу додатну литературу коју пронађу на интернету. Када заврше, свака група шаље вам извештај на имејл у коме наглашава својства свих врста воде и значај воде за живи свет. Напомените да ученици који пишу о слатким водама треба да пронађу и балон у коме је изворска вода, па да је опишу, док ученици који пишу о минералним водама треба да објасне и резултате огледа дестилације минералне воде.

У причу о тврдим и меким водама ученике уведите едукативним филмом и додајте да у меке воде спада кишница, која углавном садржи мању количину раствореног кисеоника и угљен-диоксида из ваздуха, а у тврде воде све природне воде, стајаће и текуће, минералне и морске. Нагласите да се оне не могу користити за уређаје који се загревају јер изазивају стварање каменца, али да се додавањем посебних врста хемикалија могу омекшати.

У другом делу наведите својства чисте воде и поновите са ученицима шта је дестилована вода. Објасните им на који начин се добија вода за пиће.

Најавите ученицима пројектну активност под називом „Вода у природи”. Ученици који показују склоност ка географији могу повезати садржаје хемије са садржајима тог предмета у овом пројектном задатку. Задатак ученика је да истраже и сазнају колико има река, језера и извора лековитих вода у Србији. На карти Србије треба да означе најзначајније реке, језера и изворишта лековитих вода (бање). Уколико у месту у коме живе постоји неки извор лековите воде, ученици треба да истраже и сазнају које растворене супстанце садржи та вода и због чега је значајна. Ако се у близини налази нека река, језеро или поток, а нема лековитих вода, могу истражити и сазнати какав је квалитет воде у тој реци, језеру или потоку. На основу резултата рада они треба да направе кратку презентацију и да је пошаљу наставнику у року од две седмице.

Како се у току наставе константно прати и региструје напредовање ученика, у завршном делу часа интерактивним тестом проверите знање ученика. Ови тестови омогућавају да се кроз различите типове задатака процени ниво усвојености наставног градива. Питања су креативно осмишљена и задаци чине тестове динамичним и занимљивим.

Пошаљите ученицима неколико занимљивих текстова о значају воде и упутства за израду огледа.