Вести

Активно слушање – кључ комуникације између наставника и ученика

Активно слушање подразумева коришћење вербалних и невербалних знакова подстицања на расправу. Један од ефикасних невербалних знакова који се користи при активном слушању јесте одржавање контакта погледом, којим преносимо поруку да особу слушамо и да нас занима оно што она хоће да нам саопшти.

У одељењској расправи комуникација погледом може се користити и као позив ученицима који се повлаче из расправе, али и као средство за смиривање оних који крше правила.

Од невербалних знакова који подстичу расправу важан је и отворен положај тела, са широким и смиреним гестовима, као и охрабрујућа мимика лица и потврдни покрети главом или рукама. Важна је и способност подношења ученичког ћутања док размишљају о теми. Време које се оставља за размишљање зависи од многих контекстуалних чинилаца. Ипак се може рећи да би за одговор о чињеницама време чекања требало да буде најмање три секунде, а код питања која захтевају дубље нивое обраде информација и дуже од пет секунди.

Вештина активног слушања нарочито је прикладна за подстицање и усмеравање расправе када је реч о изражавању мишљења и ставова.

Кључне технике које се могу применити у учионици јесу следеће:

• Сажимање и парафразирање ученикових мисли: Чула сам да си рекла…, Хоћеш ли рећи да…
• Навођење ученика да размотри друге могућности: То је занимљиво, али шта мислиш о…, Неки ученици не деле твоје мишљење, шта мислиш о томе…, Да ли би се аутор сложио с твојим објашњењем?
• Тражење објашњења: Твоја идеја је занимљива, али нисам сасвим разумела шта мислиш кад кажеш…, Понови још једном да боље разумем?
• Подстицање метакогнитивних процеса питањима: Мислиш ли да си доказао то што желиш?, Какву си претпоставку створио о томе?