Вести

Очекивани резултати наставе и учења

Планови и програми биће оријентисани на исходе који показују шта сваки ђак, као резултат учења, на крају сваког разреда треба да зна, уме и разуме

Нови планови и програми наставе и учења, већ скројени у Заводу за унапређивање образовања и васпитања, од следеће школске године значиће промену у наставној пракси у првом и петом разреду основне и у првом средње школе. Обим градва ће бити смањен а настава оријентисана на исходе и процесе учења − не на садржаје, баш као што предвиђа нови Закон о основама система образовања и васпитања. Тај темељни пропис предвиђа и другачију терминологију када су у питању наставни планови и програми који ће се убудуће називати плановима и програмима наставе и учења. Тиме се наглашава да постоји разлика између досадашњих планова, који су још важећи, и нових планова и програма наставе и учења за основну, односно средњу школу, који ће се примењивати од првог септембра.

Док ове новине надлежни најављују у низу најважнијих које предстоје, у учитељским и наставничким круговима намећу се и недоумице као што су: која је, по новом, улога садржаја у постизању предвиђених резултата учења, шта су планирани исходи и како ће утицати на рад у учионици? Стручњаци објашњавају да садржаји више неће чинити оквир наставног процеса, већ ће бити у функцији остваривања задатих исхода. Управо исходи представљаће основу за планирање свакодневног наставног рада. Активности ученика и учитеља, методе и облици рада, планирани садржаји, динамика и распоред наставног градива, уз уважавање образовно-васпитних потреба свих ученика у одељењу, треба да осигурају да на крају школске године код ђака буду развијене различите компетенције.

Предвиђени исходи дефинисани су као функционално знање ученика и показују шта ће сваки ђак, као резултат учења, на крају сваког разреда бити у стању да учини, предузме, изведе. Намера је да се искорени „бубање” градива напамет, односно драстично смањи стицање репродуктивног знања за оцену, а повећа ниво функционалног знања ученика пресудног за повезивање, разумевање и решавање проблема, како наглашавају надлежни.

Нови планови и програми наставе и учења биће растерећенији и функционалнији од старих и донеће наставу усмерену ка знањима и вештинама, самим тим што њихова окосница нису садржаји, него резултати. Резултати учења и садржаји су повезани тако да остваривање појединих исхода подржава више различитих садржаја, али и обрнуто, да се истим садржајем могу постићи различити исходи. Омогућена је боља хоризонтална и вертикална корелација међу предметима. Многе наставне јединице повезане су тако да их заједнички могу обрађивати наставници више различитих предмета, што ће допринети развијању предметних и међупредметних компетенција.

Водило се рачуна и о реалном предзнању са којим ученици долазе у први и пети разред па су области које су се показале као претешке пребачене у старије разреде, чиме су програми прилагођенији узрасту. Примера ради, у лекцији о празницима и обичајима у оквиру предмета свет око нас прваци ће учити о Новој години, Божићу, дану школе, Светом Сави, али не о Дану републике. Или, из математике рецимо, најмлађи основци неће одмах учити метре или литре као мерне јединице, који су апстрактни за девојчице и дечаке тек стасале за школске клупе, али могу мерити корацима. У складу са узрастом и интересовањима петака, на пример, у школе је враћена домаћа лектира, али је смањен број текстова за обраду на часу па ће бити више времена за вежбање и утрвђивање него раније.

Суштинска промена коју доносе нови планови и програми наставе и учења је то што су усмерени на оно што сваки ученик треба да зна, уме и разуме на крају разреда, а не на количину чињеница које треба да запамти у току школовања.

Редакција