Историја 7 – унапређено издање

Сања Петровић Тодосијевић (1977) је виша научна сарадница Института за новију историју Србије. Бави се друштвеном историјом Србије и Југославије у периоду после Другог светског рата с посебним освртом на историју детињства и историју образовања као и историјом Другог светског рата с посебним освртом на масовне злочине и Холокауст као и политику колаборационистичке управе на тлу немачке окупационе зоне у Србији. Једна је од оснивачица Центра за југословенске студије. Ауторка је две монографије: Отећемо светлост бучном водопаду. Реформа основношколског система у Србији 1944-1959 (2018) и За безимене. Делатност УНИЦЕФ-а у Федеративној Народној Републици Југославији 1947-1954 (2008). Приредила је рукопис Григорије Бабовић, Летопис Шапца 1933-1944 (2010). Заједно са Александром Илић Рајковић уредила је колективну монографију Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас (2021). Коауторка је два уџбеника из историје за седми и осми разред основне школе оба у издању издавачке куће Клетт. Добитница је БеФем Бринг Тхе Ноизе 2023, признања за борбу против десничарских интервенција у формалном образовању.

Емина Живковић je наставник историје у ОШ „Ђура Јакшићˮ у Београду. У периоду 2010–2023. године била је амбасадор Евроклија – Европског удружења историчара. Од 2011. године члан је тима формираног од стране Министарства просвете за имплементацију нових стандарда за наставу историје, у улози тренера-наставника. Коаутор је уџбеника историје ИК Klett за пети, шести и седми разред за основну школу. Коаутор је и збирке задатака „Знам за матуруˮ у издаваштву ИК Klett.

Љиљана Недовић (1973-2020) рођена је у Београду где стиче основно и средње образовање. Дипломирала је историју на Филозофском факултету, након чега се посвећује наставној пракси. Током рада у просвети, предано ради на усавршавању својих методичких и педагошких знања и вештина због чега је препозната као изузетан предавач наставног предмета историја. Аутор је неколико уџбеника историје за основну школу у издању ИК Klett. Била је члан удружења историчара Euroclio и учествовала на више међународних пројеката у организацији овог друштва.

Др Радомир Поповић Ј. (1969) научни је саветник на Историјском институту у Београду. Основну школу завршио је у Бадовинцима, а средњу у Богатићу и Београду. Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду (1995), на којем је магистрирао (2003) и докторирао (2009). Као наставник историје радио је у основној школи у Батајници (1995/96), Филозофском факултету у Београду (1996), Архиву САНУ (1997–2001), од 2001. године запослен је на Историјском институту. Области његовог истраживања су политичка, културна и друштвена историја Србије и српског народа у 19. веку. Од преко 150 публикованих библиографских јединица, издвајају се монографије: Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић 1791–1852, Престони Крагујевац (у коауторству), Народе српски, љубезна браћо моја (приређени говори кнеза Милоша). Запажен је његов рад у лексикографији. Уредник је часописа Miscellanea/Мешовита грађа, члан је неколико научних тела и редакција. Добитник је награде Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић коју додељује Државни архив Србије (2019).

Александар Тодосијевић је рођен 1977. у Земуну где је стекао основно и средње образовање. Након завршеног Филозофског факултета у Београду радио је у неколико основних школа. Од 2006. године запослен је као наставник историје у ОШ „Бранко Радичевић“ у Батајници. Налази се на месту председника Удружења за друштвену историју – Euroclio од 2017. године. Аутор је и коаутор уџбеника за све старије разреде основне школе. Поред тога је аутор и коаутор многих публикација и разних наставних материјала. Аутор је и реализатор бројних обука и семинара за наставнике. Аутор је више награђених радова и добитних значајних признања. Учествовао је на бројним међународним, регионалним и националним пројектима везаним за наставу историје и дидактику.