„Била нам је Тетка, од кад памтимо за себе. Тако смо је ословљавали, ми, њене сестричине и сестрићи. Тетка и ништа више. А толико много нам је пружала љубави, пажње и доброте, пленећи милоштом. Била нам је весник дечје радости и док нисмо научили да читамо и спознали да она није обична сестра наших мајки, већ неко посебан, велика песникиња Десанка Максимовић. Ништа се није у нашим главицама тада променило, остала је Тетка...”