Обрнута учионица – када теорију замени пракса
Будући да се ближи крај наставне године, која је била пуна изазова и за наставнике и за ученике, на ред долази закључивање оцена. У претходном тексту писали смо шта подразумева препоручено формативно оцењивање и како ће се ове године закључивати оцене. Овог пута желели бисмо да вас упознамо са једним потпуно другачијим начином организације часа, који можете примењивати током следеће школске године, када дође време да у теорију уведете и мало праксе.
Као наставници и методичари, сусретали смо се са различитим методама и приступима настави. Међутим, на крају свега ипак изаберемо оне који нама највише одговарају, јер чињеница је да боље радимо свој посао ако користимо средства која су нама погодна. А шта ако постоји могућност да не мора сваки дан да нам буде исти, да не знамо како ће ученици реаговати на одређене задатке, које ће оцене отприлике добити, ко ће бити најбучнији, а кога ћемо морати додатно да молимо да проговори покоју реч.
Уместо да почнемо тиме шта ће ученици добити овим, прво ћемо погледати шта мењање приступа доноси наставнику. Конкретно, позабавићемо се концептом обрнуте учионице. Зачетницима ове методе сматрају се Џон Бергам и Арон Самс, који су објавили књигу са насловом Flip your classroom.
Нисте очекивали да би и физичко васпитање могло да се предаје на овај начин? Овде бих се вратила на природу нашег посла као наставника и учитеља – ми га сами креирамо и постоји вероватно безброј начина за то, само је потребно да истражујемо и покушавамо да нађемо најбољи приступ за наше ученике, али и за нас. Балансирањем оба, плодови рада биће барем двоструки – нама ће донети задовољство сама чињеница да ипак можемо да научимо наше ученике не само градиво већ и оно што је много теже научити, али и важније, а то је како да уче и размишљају критички.
Концепт обрнуте учионице подразумева потпуно окретање наопачке. Дакле, све оно што традиционално радимо на часу, пребацујемо на рад код куће, док оно што уобичајено задајемо за домаћи, сада обрађујемо на часу. Активности радимо на часу, а предавање је остављено ђацима да пређу код куће својим темпом и начином.
То би за наставника значило да има простора да се посвети оном делу градива који представља проблем за ученике, уместо да време улаже у излагање свега што треба да се савлада. Са наставничког гледишта то даје потпуно нови тон настави и сваком часу, а са ученичког то представља усвајање градива кроз асоцијације и критичко мишљење.
Кратку презентацију о овом концепту можете погледати овде. Како бисмо додатно диференцирали традиционалну и обрнуту учионицу, можемо их упоредити. Док традиционалну учионицу видимо као место где наставник преноси знање ученицима, најчешће предавањем ученицима градива на табли, код обрнуте учионице наставник представља неку врсту медијума који има сврху у томе да као део целе групе која се налази у тој учионици помаже тамо где је то потребно. Дакле, ученици сами долазе до закључака док наставник усмерава потребним информацијама и додатним примерима. Акценат је и на интерактивности и комбинацији различитих алата. Детаљније о томе можете погледати овде, а испод је детаљнији приказ онога шта представља ова учионица.
Овакав приступ има многобројне предности и за наставника и за ученика, иако на самом почетку делује, пре свега, неуобичајено. Због тога постоји много литературе која може бити од помоћи, а за почетак предлажем овај чланак.
Помоћу свих доступних алата, искустава и вештина, овим приступом бисмо могли да подигнемо наставу на нови ниво и промовишемо различите типове учења, а пре свега савладавање градива које ће бити применљиво и у каснијем образовању.
Ања Думановић
Уредник дигиталних издања
Обрнута учионица – када теорију замени пракса
Будући да се ближи крај наставне године, која је била пуна изазова и за наставнике и за ученике, на ред долази закључивање оцена. У претходном тексту писали смо шта подразумева препоручено формативно оцењивање и како ће се ове године закључивати оцене. Овог пута желели бисмо да вас упознамо са једним потпуно другачијим начином организације часа, који можете примењивати током следеће школске године, када дође време да у теорију уведете и мало праксе.
Као наставници и методичари, сусретали смо се са различитим методама и приступима настави. Међутим, на крају свега ипак изаберемо оне који нама највише одговарају, јер чињеница је да боље радимо свој посао ако користимо средства која су нама погодна. А шта ако постоји могућност да не мора сваки дан да нам буде исти, да не знамо како ће ученици реаговати на одређене задатке, које ће оцене отприлике добити, ко ће бити најбучнији, а кога ћемо морати додатно да молимо да проговори покоју реч.
Уместо да почнемо тиме шта ће ученици добити овим, прво ћемо погледати шта мењање приступа доноси наставнику. Конкретно, позабавићемо се концептом обрнуте учионице. Зачетницима ове методе сматрају се Џон Бергам и Арон Самс, који су објавили књигу са насловом Flip your classroom.
Нисте очекивали да би и физичко васпитање могло да се предаје на овај начин? Овде бих се вратила на природу нашег посла као наставника и учитеља – ми га сами креирамо и постоји вероватно безброј начина за то, само је потребно да истражујемо и покушавамо да нађемо најбољи приступ за наше ученике, али и за нас. Балансирањем оба, плодови рада биће барем двоструки – нама ће донети задовољство сама чињеница да ипак можемо да научимо наше ученике не само градиво већ и оно што је много теже научити, али и важније, а то је како да уче и размишљају критички.
Концепт обрнуте учионице подразумева потпуно окретање наопачке. Дакле, све оно што традиционално радимо на часу, пребацујемо на рад код куће, док оно што уобичајено задајемо за домаћи, сада обрађујемо на часу. Активности радимо на часу, а предавање је остављено ђацима да пређу код куће својим темпом и начином.
То би за наставника значило да има простора да се посвети оном делу градива који представља проблем за ученике, уместо да време улаже у излагање свега што треба да се савлада. Са наставничког гледишта то даје потпуно нови тон настави и сваком часу, а са ученичког то представља усвајање градива кроз асоцијације и критичко мишљење.
Кратку презентацију о овом концепту можете погледати овде. Како бисмо додатно диференцирали традиционалну и обрнуту учионицу, можемо их упоредити. Док традиционалну учионицу видимо као место где наставник преноси знање ученицима, најчешће предавањем ученицима градива на табли, код обрнуте учионице наставник представља неку врсту медијума који има сврху у томе да као део целе групе која се налази у тој учионици помаже тамо где је то потребно. Дакле, ученици сами долазе до закључака док наставник усмерава потребним информацијама и додатним примерима. Акценат је и на интерактивности и комбинацији различитих алата. Детаљније о томе можете погледати овде, а испод је детаљнији приказ онога шта представља ова учионица.
Овакав приступ има многобројне предности и за наставника и за ученика, иако на самом почетку делује, пре свега, неуобичајено. Због тога постоји много литературе која може бити од помоћи, а за почетак предлажем овај чланак.
Помоћу свих доступних алата, искустава и вештина, овим приступом бисмо могли да подигнемо наставу на нови ниво и промовишемо различите типове учења, а пре свега савладавање градива које ће бити применљиво и у каснијем образовању.
Ања Думановић
Уредник дигиталних издања
Човек и здравље
Klett, Биологија 5
Ове недеље по редовном плану и програму на реду је обрада последњег поглавља уџбеника, Човек и здравље. Посебно је важно, поготово за периоде када смо сви били затворени у кући, да поведемо рачуна о здрављу, правилној исхрани, сну и физичкој активности.
У дигиталном уџбенику то је лекција 12, Како да будемо здрави, па вам представљамо најзанимљивије садржаје, а ученици треба да погледају целу лекцију и ураде све задатке.
Страна 2:
Ученик треба правилно да распореди намирнице у пирамиди исхране.
Страна 3:
Ученик треба да погледа информације о свакој групи намирница.
Страна 4:
Ученик треба да прочита информације и разуме важност воде.
Домаћи задатак
За домаћи задатак сваки ученик треба да направи план здравих навика у току једне недеље, уз помоћ наставника (ако постоје начини комуникације) или друге одрасле особе.
Ученик треба да уради следеће:
» самостално направи план здравих навика у току недеље;
» прати, прикупља податке о сопственим навикама по питању исхране, сна и одмора, физичке активности, као и о навикама својих укућана;
» осмисли здрав јеловник кога се и придржава у својој исхрани;
» анализира и процењује навике, изводи закључке и препоруке;
» анализира, процењује и образлаже (не)здраве навике по питању исхране и физичке активности;
Свој план здравих навика ученик може представити табеларно или нацртати на већем папиру и послати наставнику на проверу.
Усвајање градива кроз огледе и едукативне филмове
Klett, Физика 6
Драги наставници,
Ове недеље представљамо садржаје у лекцијама 6.4. Атмосферски притисак и 6.5. Торичелијев оглед и барометри.
На првим странама лекције 6.4. ученици кроз основни текст и додатке проширују своје знање о атмосферском притиску, који су већ обрађивали на часовима географије у петом разреду.
На 3. страни налази се видео-оглед Демонстрација атмосферског притиска. Предложите својим ученицима да и сами ураде овај оглед и изведу закључке.
Кроз галерију на 5. страни ученици се упознају са чиниоцима који делују на атмосферски притисак. На истој страни налази се и едукативни филм Зависност атмосферског притиска од надморске висине.
На странама 4, 6 и 7 налазе се интерактивни задаци које можете препоручити својим ученицима како би проверили у којој мери су усвојили градиво.
Лекција 6.5. надовезује се на претходну и у њој се обрађује живот и рад Евангелисте Торичелија, научника који је први успео да измери атмосферски притисак и конструише барометар. На 3. страни налази се анимација Торичелијев барометар, у којој је приказано како је Торичели дошао на идеју да измери атмосферски притисак и направи први барометар.
На 4. страни налази се видео-оглед Демонстрација разлике притисака ваздуха. Овај оглед посебно препоручујемо јер је веома интересантан. Такође, ученици га могу сами извести код куће.
На странама 2, 5 и 6 налазе се интерактивни задаци за проверу знања.
Надамо се да ће вам ови предлози помоћи у реализацији наставе и олакшати вам рад.
Све најбоље и срдачан поздрав!
Група Klett Србија
Граматика у настави немачког језика
Према неким проценама, наставник сваког дана мора да направи око 1.500 одлука које су у вези са његовим послом. Такве одлуке нису ограничене само на време које се проведе у учионици него се односе и на планирање наставе и анализу завршених часова.
Пред наставником су бројне одлуке, нарочито када је потребно да се ученицима објасне нове граматичке партије. Притом се наставник сигурно пита да ли ће ученици успети да их разумеју, да ли ће примери бити довољно сликовити, да ли ће тада учење језика бити мање занимљивије и слично.
Граматика описује систем једног језика и због тога је неизбежна када се учи страни језик. Савремени уџбеници усмерени су на стицање комуникацијских вештина, при чему граматичка правила треба да помогну успешној комуникацији. Због тога нам је познат израз So wenig Grammatik wie möglich, so viel Grammatik wie nötig.
Граматичке партије најчешће се први пут појављују у оквиру комуникационе ситуације, а затим се објашњавају граматичка правила. Након тога, ученици кроз разноврсне задатке треба да науче њихову примену.
Важно је да ученици овладају граматичким правилима за дати језички ниво и због тога би требало да постоје часови и провере које су посвећене граматици. На тај начин, знање ученика може да се освежи, утврди и допуни.
У штампаним и дигиталним уџбеницима Maximal постоји одељак на крају сваког модула – Meine Grammatik. Његов циљ је резиме граматике, која је кључна у сваком модулу. Притом су граматичке структуре представљене кроз примере.
У дигиталним уџбеницима Maximal 1 и Maximal 2, Meine Grammatik представљан је кроз мапу знања.
Кликом на било који од датих облачића отвара се подсетник, односно објашњење.ž
Када је најподесније, граматичке партије се објашњавају кроз конкретне примере.
За боље разликовање одређених категорија, употребљене су различите боје.
У Приручнику за наставнике могу се пронаћи тестови за копирање, које наставник може да искористи за проверу знања код ученика.
Повременом провером знања из граматике ученици стичу самопоуздање у учењу страног језика, што ће несумњиво допринети његовој сигурнијој употреби и бољој комуникацији.