Савршени француски стереотип: багет, беретка и сир

Савршени француски стереотип – свеже печен багет, чаша вина, елегантна беретка и наравно, укусна кришка сира. Сир заиста јесте део француског идентитета и традиције и процењује се да има око 350 до 450 различитих врста француских сирева груписаних у осам група, les huit familles de fromage.

Чувена је изјава француског председника Шарл де Гола Comment voulez-vous gouverner un pays qui a deux cent quarante-six variétés de fromage? (Како владати земљом која има двеста четрдесет шест врста сира?). Француским законом је регулисано, класификовано и заштићено 56 врста сира, од чега 40 врста носи ознаку географског порекла – Appellation d’origine contrôlée (AOC), што представља највећи ниво заштите и потврду да се одређени сир производи само у датој регији и посебним методама. Свака регија Француске има своје специфичне сиреве на које су житељи тих регија поносни.

Најпознатији, мада не нужно и најбољи, француски сир који се назива и краљем сирева је свакако плави (буђави) сир Рокфор (Roquefort). Потиче из планинског дела јужне Француске, добија се од млека само једне врсте оваца и сазрева искључиво у пећинама области Рокфор су Сулзон. Површина сира Рокфор покривена је увек влажном белом корицом. Унутрашњост је масно жута с плесни, а укус има благу орашасту нијансу. Легенда каже да је настао случајно, као и већина производа тог типа: пастир је јео ручак који се састојао од хлеба и овчијег сира. У даљини је видео девојку која му се јако допала, одложио сир у оближњу пећину и отишао да јој се удвара, потпуно заборављајући на оброк. Када се, после пар месеци, вратио у пећину, penicillium roqueforti  је обичан сир од овчијег млека претворила у сир са плавим плеснима. Интересантан податак је да су земље као што су Аустралија и Нови Зеланд увеле забрану увоза и коришћења овог ароматичног сира, јер не испуњава њихове стандарде.

Сир је толико популаран у Француској да се служи као саставни део оброка, између главног јела и десерта. Уз салату или грожђе, на собној температури и уз чашу вина, плато сирева обично садржи бар три врсте сира, укључујући кувани сир, плави и меки сир.

Динамичнији и занимљивији часови енглеског

На први поглед делује да програм наставе енглеског језика за пети разред основне школе није пуно измењен. Међутим, за разлику од досадашњег, који је био базиран на усвајању граматичких структура, нови програм је фокусиран на комуникативне функције, а учење граматике јесте у функцији њиховог остваривања.

− Из програма је избачен Present Perfect Tense, а остали глаголски облици се обрађују са различитих аспеката њихове употребе. Наглашена је важност (интер)културалности за остваривање комуникације. Инсистира се на међупредметној повезаности, као и развијању нових компетенција, пре свега дигиталне − примећује Емина Јеремић Мићовић, наставница енглеског језика ужичке „Прве основне школе краља Петра Другог”. Очекује се да ће ове промене допринети да часови енглеског језика буду динамичнији и занимљивији, а знање које ученици стичу функционално и употребљиво. Наша саговорница указује и да остваривање захтева новог програма зависи од сензибилитета наставника и њихове спремности на континуирано усавршавање, квалитета уџбеника који се користе, али и од опремљености простора у коме се наставни процес одвија.

Редакција

Награде наставницима за импресиван допринос професији

Наставници широм света учествују у трци за милион долара, колико се једном годишње додељује победнику надметања Global teacher prize за импресиван допринос професији. Признање је установљено пре три године, а већ се сматра просветним „Нобелом”. Могу да конкуришу наставници који раде са децом од пет до осамнаест година, за наш систем то значи − васпитачи у предшколству, учитељи и наставници у основним и професори у средњим школама.

Од пристиглих више десетина хиљада пријава, у ужи круг бира се педесет. Имена финалиста објављују се у децембру и они присуствују церемонији доделе награде на Глобалном форуму за образовање и вештине, која се у марту организује у Дубаију. Одлука о победнику за 2017. годину саопштена је из Међународне свемирске станице „Мир”. Тада је милион долара завредела Меги Мекдоналд, наставница из Канаде. Радећи са Ескимима у малом месту, у којем је врло висок проценат самоубистава, она је успела да животу у тој заједници да нови смисао.

Имена финалиста надметања за наставнике за 2018. годину објављена су прошлог месеца. Међу 50 одабраних први пут је једна учитељица из Србије − Жељана Радојичић Лукић из Основне школе „Милан Ракић” у Мионици. Дотрајалу сеоску учионицу она је преуредила у „учионицу из снова”, покренула је пројекат „Чаробно село” кроз који је од 2011. године до данас прошло више од 15.000 деце, 2.000 наставника и студената. То је допринело да родитељи у руралној средини увиде да креативне акције могу да побољшају квалитет живота и образовања и одустану од намере да се преселе у велике градове.

Редакција

Научници проналазе изненађујуће доказе о брзим променама на Арктику

Отапањем морског леда, у близини арктичке обале остаје више воде, чиме се стварају услови за појаву таласа.

Повец́ана таласна акција утиче на подизање седимената на плитким континенталним деловима, ослобађајуц́и радијум и друге хемикалије које се преносе на површину и односе у океан струјама. Аутори неких новијих студија износе изненађујуц́е доказе да климатске промене брзо изазивају приобалне промене на Арктику, а те промене би могле имати значајан утицај на арктичку мрежу хране и животињску популацију.

Услед смањења морског леда, исти механизам би вероватно испоручио више хранљивих материја, угљеника и других хемикалија у Арктички океан, подстичуц́и раст планктона на дну ланца исхране. То, пак, може имати значајан утицај на рибе и морске сисаре и променити арктички екосистем.

Научници су дуго користили радијум-228 да прате ток материјала од копна и седимената у океан. То је природни изотоп произведен радиоактивним распадом торијума у седиментима. Али, за разлику од торијума, овај изотоп се раствара у води, па научници могу пратити извор, количину и правац његовог кретања.

У средишту Арктичког океана, близу Северног пола, откривено је да су се нивои радијума-228 скоро удвостручили током последње деценије.

Студија је објављена 3. јануара 2018. у часопису Science Advances. Истраживачки тим су чинили Лорен Кип, Метју Черет и Пол Хендерсон (Океанографски институт „Vuds Hol“), Вилард Мур (Универзитет у Јужној Каролини) и Игнејшес Ригор (Универзитет у Вашингтону).

Више о овој теми погледајте на сајту www.sciencedaily.com

Потпуно нови приступ изучавању биологије

НОВИ ПРОГРАМИ ЗА ПЕТАКЕ

Нови наставни план и програм за пети разред представља потпуно нови приступ изучавању биологије. Садржаји су сасвим измењени. У класичном старом програму, петаци су учили о подели живог света, ћелији, бактеријама, алгама, гљивама и васкуларним биљкама, али у наредним разредима то градиво нису обнављали. Многи ђаци су зато имали „рупе” из појединих области биологије што се што се одражавало на успех на „малој матури”. То се новим програмом мења.

− У петом разреду ће се изучавати пет поглавља која одговарају поглављима из усвојених образовних стандарда за основну школу. Циљ је да садржаји остану исти из године у годину, а да се број појмова и комплексност градива полако увећава. То значи да ће се сваке године помало додавати на претходна знања, а понављаће се већ научено. Овакав вид учења, познат као спирални модел, према најновијим истраживањима показао је најбоље резултате у свету − објашњава проф. др Гордана Субаков Симић са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Нови програм предвиђа много више активности, огледа, експеримената и пројеката, а класичан час „наставник предаје а деца пишу” ће пасти у заборав. Нема више репродуктивног учења напамет. Овај приступ је растерећен непотребних информација, динамичан и прилагођен савременом добу и технологијама. Деца ће добијати функционално, животно образовање са логичким расуђивањем, закључивањем и формирањем критичког мишљења. Неговаће се радозналост и искуствено учење.

− Нови програм захтева детаљну припрему наставника за час, његов ауторитет и смисао за организацију. Предвиђено је да ученици често бораве у природи, прате промене, ослушкују, додирују, посматрају, слушају и науче да поштују и чувају животну средину, жива бића и природна богатства. Као и до сада, реализација програма највише ће зависити од наставника. Ако прихвате нови модел у потпуности, биологија ће постати најрадоснији предмет у школи − закључује проф. Субаков Симић.

Редакција