Километар за километром, Читалачки маратон је у пуном трку!

У жељи да промовише читање и нарочито да утиче на стварање читалачких навика код младих читалаца Издавачка кућа Klett наставља и у 2019. години са организовањем друштвено одговорне акције Читалачки маратон. 

Ситним корацима на почетку, а сада већ у пуном трку, овај несвакидашњи маратон сваке године изнедри по пет сјајних и радо читаних романа намењених узрасту од 11 до 14 година, који се штампају у великом тиражу. Сви ученици који су чланови Читалачких клубова у основним школама широм Србије добијају победнички роман на поклон, а у пет најбољих романа могу да уживају током целе школске године на радионицама које стручно и успешно воде њихови ментори, наставници српског језика и књижевности.

У првој години организовања акције Читалачки маратон, на расписани Конкурс за необјављени роман пристигло је 209 рукописа. Стручни жири и 142 члана Главног жирија, састављеног од наставника српског језика и књижевности, одабрали су својим гласовима пет рукописа који су одштампани у првој едицији. Ови романи читали су се и анализирали на радионицама у чак 520 основних школа. Читалачки клубови формирани у школама бројали су 8.500 ученика.

Наредне године, друге по реду, још више аутора послало је своје рукописе, па је тако Стручни жири имао задатак да пажљиво прочита и прегледа њих 437. Стручни жири и 157 чланова Главног жирија и овај пут су одабрали пет најбољих наслова, који су штампани у оквиру другог кола едиције. Ове школске године 9.500 чланова Читалачких клубова ужива у награђеним романима на радионицама које се организују у основним школама.

Управо је расписан трећи Конкурс за необјављени роман и Издавачка кућа Klett позива све заинтересоване ауторе да се пријаве. Конкурс ће бити отворен до 3. маја 2019. године, а главна награда за победнички роман износи 500.000 динара. Акција је подржана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Расписан конкурс за треће коло едиције Читалачки маратон

Велики успех у прве две године реализације акције!

 

»преко 500 пристиглих рукописа за прво и друго коло едиције Читалачки маратон

»преко 150 наставника српског језика и књижевности гласало је за романе из ужег избора и победничким романом проглашен је рукопис Ја, Алексија ауторке Бранке Трифуновић у првој едицији, а Јаје, млеко, вода… ауторке Мине Д. Тодоровић у другој едицији

»отворено је преко 520 Читалачких клубова у основним школама, где ће се на радионицама анализирати свих пет романа из другог кола едиције Читалачки маратон

»до сада је пријављено преко 9.500 ученика чланова клубова, а сви добијају победнички роман на поклон

 

Од 1. фебруара 2019. расписан је трећи Конкурс за необјављени роман за младе читаоце од 11 до 14 година за треће коло едиције Читалачки маратон.

Конкурс је намењен ауторима који пишу за младе читаоце од 11 до 14 година.

 

»Конкурс ће бити расписан до 3. маја 2019. године

»Рукописи који стигну после 3. маја 2019. неће бити разматрани на Конкурсу

»Рукопис треба да буде написан на српском језику

»Обим рукописа треба да буде највише осам ауторских табака, односно највише 128 страна (1800 знакова са проредима по страни). Препорука: Word документ подесити на фонт Times New Roman, величина слова 12, проред 1,5

»Сви рукописи ће бити шифрирани и под шифром послати Стручном жирију

»Стручни жири ће од пристиглих рукописа одабрати рукописе који ће чинити ужи избор и проследити их под шифром Главном жирију на гласање

»Главни жири, у чијем саставу је више од 100 наставника српског језика који предају у основним школама, рангираће рукописе

»Првопласирани роман биће награђен новчаним износом од 500.000,00 динара бруто

»Пет првопласираних романа према гласовима Главног жирија биће уреднички приређени и штампани најкасније до краја марта 2020. године

 

Сви заинтересовани аутори су у обавези да попуне Пријавни образац чиме исказују намеру да учествују на Конкурсу.

По приспећу Пријавног обрасца од аутора, Издавачка кућа Klett ће ауторима у аутоматском одговору имејлом проследити образац Изјаве аутора, коју аутор треба да попуни и пошаље Издавачкој кући Klett, а најкасније истовремено са слањем рукописа.

 

Након потписане Изјаве аутора, аутори најкасније до 3. маја 2019. године могу да пошаљу свој рукопис романа, и то у електронској форми (у форматима: .doc ili .docx) на адресу citalackimaraton@klett.rs.

Циљ акције Читалачки маратон је да:

»негује српску књижевност за децу и младе

»мотивише младе од 11 до 14 година за читање

»подстиче читање с разумевањем и самим тим успешније учење код младих

»формира Читалачке клубове у основним школама Србије

»пружа додатну стручну подршку наставницима

»подржи издаваштво за младе у Србији

Срећни новогодишњи и божићни празници!

Драге наставнице и наставници,

Иза нас је још једна година поверења и успешних резултата.

Загледани у нове изазове, надамо се да ћемо у наредној години учврстити темеље наше досадашње сарадње и свакога дана заједно спознавати неограничене могућности које нам пружа модерно образовање.

 

Група Klett Србија

Квиз из хемије са тачним одговорима

Питања за квиз, преузета су из Квизопедије 3, аутора Аца Брајковића. У сваком питању подебљан је тачан одговор.

 

 

1. Који је хемијски елемент, изузетно битан за развој интелигенције, из пепела морских алги први изоловао хемичар Бернард Куртоа 1811. године?

• калијум

• јод     

• фосфор

• калцијум

 

2. Који је немачки хемичар, пионир агрохемије, у 19. веку дошао до сазнања да биљке упијају важне неорганске хранљиве материје у облику соли, чиме је открио вештачко ђубриво?

• Фридрих Кекуле

• Ото Хан

• Адолф фон Бајер

• Јустус фон Либиг

 

3. Који метал је добио име по немачкој речи за гоблине или зле духове из рудника, за које се веровало да су узрок изненадних и мистериозних смрти рудара?

• олово

• бакар

• кобалт   

• титанијум

 

4. Многи хемијски елементи названи су по местима у којима су откривени, али малено село Итерби „кумовало” је именима чак четири хемијска елемента: итријум, еребијум, тербијум и итербијум. У којој држави се налази то село?

• у Шведској 

• у Немачкој

• у Пољској

• у Русији

 

5. Како се у хемији називају атоми, молекули или јони који имају неупарен електрон у спољашњој електронској љусци?

• катјони

• слободни радикали

• ањони

• изотопи

 

6. Који хемијски елемент је сасвим случајно открио немачки хемичар Хенинг Бранд, покушавајући да дестилацијом сопствене мокраће добије злато?

• калијум

• натријум

• фосфор 

• калцијум

 

7. Хемијски елемент америцијум име је добио по Америци, францијум по Француској, а германијум по Немачкој. Који хемијски елемент дугује своје име латинском називу за средњовековну Русију?

• рубидијум

• родијум

• рутенијум 

• ренијум

 

8. Који је органски полимер одговоран што новински папир временом пожути?

• целулоза

• скроб

• протеини

• лигнин

 

9. Која концентрована киселина се крије иза старог имена витриолово уље или витриол, а данас се најчешће добија контактним поступком?

• хлороводонична киселина

• азотна киселина

• сумпорна киселина 

• сумпораста киселина

 

10. Које једињење је по хемијском саставу пужева кућица?

• калцијум-карбонат 

• калцијум-оксид

• калцијум-сулфат

• калцијум-бикарбонат

Како зовемо симбол @

У широку употребу, која је данас позната већини корисника комуникције на интернету, симбол @ ушао је 1971. године, када је компјутерски научник Реј Томлинсон (Ray Tomlinson) покушао да нађе решење како да повеже компјутерске програмере једне са другима. Његов изазов састојао се у проблему како насловити поруку коју пише један корисник и која се преко мреже шаље на други компјутер. Адреси је требало засебно име и име компјутера који може да користи више корисника. Тако је Реј Томлинсон одлучио да искористи симбол @ да раздвоји те две адресе. Главни критеријум при одабиру баш тог симбола био је у његовој малој распрострањености у програмима и оперативним системима. На тај начин је савремена употреба овог симбола постала карактеристична за именовање имејл адреса, нпр.  ime.prezime@yahoo.com, што би значило да је корисник под називом име.презиме лоциран (енг. located at, directed at) на сајту yahoo.com, а симбол @ постао је део свих компјутерских тастатура.

Иако се усталио у комуникацији на интернету, историја симбола @ заправо сеже далеко у прошлост. Према једној теорији, знак је настао као трговачки стенографски симбол за израз each at („сваки засебно”) и графички је подсећао на мало слово а унутар малог слова е, да би се разликовао од другог симбола „ет”(at), који је представљен само словом а или речју пер. На пример, цена од 12 јабука @ $1 била би 12 долара, док би цена 12 јабука ат $1 била 1 долар. Друга теорија у вези са настанком овог симбола везује се за средњовековне монахе и скраћенице коју су користили за латински предлог ad (у значењу „на, према, од, о”) уз број. Скраћеница се користила пре свега да би се уштедео простор и мастило у условима када су се књиге ручно преписивале и умножавале, а поменути предлог био један од најчешће употребљаваних.

У италијанском језику симбол @ интерпретира се тако да значи амфору, јединицу тежине која се базира на капацитету стандардне амфоре (посуде), али и јединицу са значењем „по цени од”. С друге стране, симбол се у шпанском и португалском већ дуго користи као абревијација за аробу (arroba), што је јединица тежине еквивалентна тежини од око 11,5 килограма, а изведена је од арапског израза за једну четвртину који се изговара ar-rub. На основу ових значења, у савременом енглеском језику симбол @ добио је и комерцијалну употребу у рачуноводству и економији са значењем „по цени од” (at the rate of), али се данас ретко користи у финансијским документима.

У француском, шпанском и португалском назив за овај симбол данас је ароба (франц. arobase; шпан. и пор. arroba), по наведеној позајмљеници из арапског, док се у енглеском језику усталио назив „ет” у значењу „на” (at, скраћено од at the rate of). Већина светских језика прихватила је овакав начин изговора симбола @ (ет) у званичној комуникацији, међутим, у разговорном стилу и жаргону могу се наћи и други називи. Тако у белоруском, украјинском и италијанском откривамо да се овај симбол зове и пуж. У језицима као што су африканс, холандски и румунски називају га и мајмунов реп, или мајмунче у пољском, а у данском и шведском слонова сурла. У јерменском је познат и као штене (shnik), у финском као мачји реп (kissanhanta), у немачком као мајмун-паук (Klammeraffe), у грчком као гушчица или паче (παπάκι, papaki), у руском као пас (собака), а у мађарском црв (kukac).

У понеким језицима назив овог симбола пренео се са назива хране карактеристичног изгледа, па га тако у чешком и словачком зову по рибљој ролници zavináč, а у хебрејском штрудла (krukhit). Такође, актуелни су и описни називи овог симбола, па тако у кинеском он може бити познат и као quan a (заокружено а) или hua a (чипкасто а), у норвешком као закривљена алфа (krollalfa), у бугарском лоше написано а (кльомба), а у вијетнамском као савијено а или искривљено а. Такође, у Морзеову азбуку овај симбол је унет 2004. године са посебном наменом за диктирање имејл адреса и познат је као комбинција кода А и кода Ц (•–•–•). Ово је једина промена која је у ову азбуку унета још од Првог светског рата. На основу онлајн-анкете коју смо спровели на Фејсбуку у језичкој групи Сваки дан по једно правило из области језичке културе, закључили смо да су и у српском језику актуелни различити називи за овај симбол.

Иако га већина корисника назива „ет” (у неким случајевима користећи варијанту „ета”), испитаници су се ипак одлучили и за називе: мајмун, мајмунче, мајмунско а, манки (енг. monkey), манки а, слонче, слонова сурла, слоново уво, свињско уво, мала патка. Поједини називи су сликовити (вирић, спиралица), други су описни (а у кружићу, завијено а) или експресивни (лудо а), а и овде налазимо храну као изворну мотивацију за пренос назива (бурек). Ова анкета, као и примери називања симбола @ у различитим светским језицима, показују нам да је у процесу номинације овог симбола најактивнији механизам у коме се именовање врши према физичкој сличности са неком животињом (мајмун, слон, пуж) или делом тела животиње који има карактеристичан савијени изглед (мајмунов реп, слонов реп, слоново уво итд.).

(Преузето из књиге Језикофил)