Позив за учествовање на саветовању „У сусрет променама у наставу физике”
Удружење KLETT друштво за развој образовања и Друштво физичара Србије организују саветовање за наставнике Физике у ВИ разреду школске 2019/20. године на тему:
У СУСРЕТ ПРОМЕНАМА У НАСТАВИ ФИЗИКЕ
– саветовање о планирању и реализацији наставе и учења у шестом разреду –
Саветовање је бесплатно за полазнике.
Пријављивање је обавезно.
Можете се пријавити само за један термин: www.klettobrazovanje.org
Преузмите Агенду за град за који се пријављујете – поред тема скупа и имена реализатора, у Агенди је и адреса одржавања Саветовања.
Место одржавања Датум Време
1. Чачак Петак, 19.04. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
2. Београд 1 Уторак, 23.04. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
3. Ниш Среда, 24.04. 16.00 – 20.00 Преузмите агенду
4. Нови Пазар Среда, 24.04. 10.00 – 14.00 Преузмите агенду
5. Нови Сад Четвртак, 25.04. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
6. Београд 2 Уторак, 07.05. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
7. Крагујевац Среда, 15.05. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
8. Лесковац Четвртак, 16.05. 16.00 – 20.00 Преузмите агенду
9. Смедерево Субота, 18.05. 10.00 – 14.00 Преузмите агенду
10. Ужице Субота, 18.05. 12.00 – 16.00 Преузмите агенду
11. Кикинда Уторак, 21.05. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
12. Шабац Уторак, 21.05. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
13. Књажевац Среда, 22.05. 16.00 – 20.00 Преузмите агенду
14. Крушевац Среда, 22.05. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
15. Кањижа Четвртак, 23.05. 15.00 – 19.00 Преузмите агенду
Издавачка кућа Klett на Western Balkans Digital Summit конференцији
У Београду је 4. и 5. априла 2019. године одржана конференција под називом Western Balkans Digital Summit. На самиту су високи представници владе, представници међународних институција, предузетници, представници друштвених организација и академских кругова и бројни млади имали прилику да дискутују и предложе иновативне приступе, покажу најновије технологије, размене идеје и открију најновије дигиталне трендове у политици, предузетништву, образовању.
Међу њима као један од партнера нашла се и Издавачка кућа „Klett”, која у последњих неколико година храбро инвестира новац, време и креативност својих младих тимова у развој дигиталних наставних материјала.
На одржаној конференцији Издавачка кућа „Klett” представила је образовну платформу Е-учионица са интегрисаним системом за управљање учењем, на којој се налазе дигитална издања нове генерације. Премијерка Србије Ана Брнабић посетила је Klett-ов штанд Е-учионица и заинтересовала се како изгледају и како се користе у настави најсавременији дигитални уџбеници, који наставу чине креативном и динамичном, а прилагођени су потребама ученика и наставника. Дигитални уџбеници мотивишу ђаке за учење претварајући статични текст и слике у узбудљиве филмове, интерактивне задатке, анимације, симулације, корисне линкове, игре, које су посетиоци самита имали прилике да погледају, и упознају се са мултимедијалним и интерактивним садржајима које нуди Е-учионица.
Дигитализација и нове технологије које су главне теме самита доносе значајне промене у образовању, тако што олакшавају учење, развијају дигиталну компетенцију којом се ученици оспособљавају за будућа занимања.
Инклузивно образовање – право, а не проблем
Сви који раде у школама знају шта је инклузија, али да ли баш тачно знамо шта она значи?
Инклузија представља укључење сваке особе у друштвени живот заједнице на свим нивоима и то је једно од основних људских права. Инклузивно образовање је само сегмент друштвеног укључивања особа и када то поменемо, обично помислимо на укључивање деце са тешкоћама у развоју у редовне школе. Међутим, инклузивно образовање представља обавезу школе да обезбеди адекватно образовање сваком детету, без обзира на његову различитост, да уважи личне карактеристике и да креира једнаке услове заједничког учења. Инклузивно образовање није ствар добре воље појединца, већ је део Конвенције UN о правима детета (1989), на основу чега је постало и саставни део Закона о основама система образовања и васпитања Републике Србије (2010) и Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на Индивидуални образовни план (ИОП).
Да је неопходно да се као друштво бавимо овом темом, говоре подаци UNICEF-а (2001) у којима се наводи да чак 85% деце са тешкоћама у развоју није укључено у образовни систем и не проводе своје детињство са вршњацима у школи, у учењу и дружењу, ускраћени су да одрастају онако како свако дете заслужује. Да је ситуација и даље неповољна, упркос томе што је донет закон, говоре тренутни подаци UNICEF-а да у Србији завршава основну школу само 66% деце која живе у условима сиромаштва, а само 15% девојчица из ромских насеља похађа средњу школу. Ово је разлог зашто се помињу деца из маргинализованих група када се говори о инклузивном образовању, јер су баш они ти који не остварују своја права. Разлози за то су различити – од неприступачности школе, неприхватања средине, непоседовања средстава за рад до неспремности наставника.
Улога наставника
Истраживања говоре да су ставови и оспособљеност наставника често пресудни, јер значајно утичу на стварање слике о себи и на мотивацију деце да наставе образовање. Инклузивна образовна политика може да се оствари само ако наставници верују у њу. Оспособљавање наставника за инклузивно образовање је важно, како због савладавања техника рада, тако и због промене ставова према деци са сметњама у развоју и то треба да буде континуиран процес, да би наставници пружали подршку у учењу свима којима је потребна. Оно што одговара деци са сметњама у развоју одговара и осталим ученицима, а то су наставне методе које су прилагођене различитим стиловима учења, повезивање новог са познатим градивом, илустративне и манипулативне методе, рад у пару или малој групи, занимљива настава, разноврсан наставни материјал и сл. Од велике је важности креирање позитивне климе у учионици у којој ће се свако дете осећати прихваћено и где ће владати позитивни вршњачки односи.
Важно је нагласити да увођење инклузивног образовања не значи оспособљавање ученика да се снађу у образовном процесу који је непроменљив, већ је фокус на томе да се наставни рад, планови и програми, наставници и њихова подршка прилагођавају потребама деце типичног развоја, деце са тешкоћама у развоју и надарене деце. Највећи број ученика има просечне способности, па им је потребна минимална подршка, али је велики изазов за наставника да током једног часа креира задатке који ће бити прилагођени различитим могућностима ученика, као и подршку која је веома значајна, али која треба да буде дискретна и одмерена. Осим тога, наставник треба да прати напредовање својих ученика и у односу на то да планира даљи рад, проверава знања, прати поштовање правила понашања и да моделује односе између ученика, што је заиста свеобухватан задатак.
Уколико неки ученик, из било ког разлога, битно заостаје у односу на остале и потребан му је већи ниво подршке од уобичајеног, за њега се израђује ИОП. То је документ који је продукт тимског рада: наставника, родитеља и стручних сарадника, и то све у циљу пружања подршке ученику у природном окружењу – у учионици, међу вршњацима. Потребно је да циљеви и исходи наставе буду реалистични, достижни и оствариви, да буду изражени у малим корацима. Важно је да, када их одређујемо, имамо у виду животну перспективу детета, да предвиђамо учење које ће му бити значајно у будућности. Препорука је да активности које осмишљавамо на часу буду што више налик онима које реализују остали ученици.
Гордана Јосимов,
професор разредне наставе ОШ „Руђер Бошковић” Београд
Добитница награде Најбољи едукатори Србије
Да ли сте знали зашто само фебруар има 28 дана?
Зашто је фебруар једини месец који има само 28 дана, односно 29 кад је преступна година?
Да бисмо сазнали одговор, морамо се вратити у доба Старог Рима, где је календар за време првог владара, краља Ромула, имао само десет месеци. Месеци који су недостајали били су јануар и фебруар и они су додати календару кад је на власт дошао следећи краљ Нума Помпилије. Овим додавањем још два месеца календар се ускладио са 12 лунарних циклуса. Ови зимски месеци првобитно нису постојали из разлога што се богатство старих Римљана темељило на садњи и жетви, па им зима није била подједнако важна као други делови године.
Наиме, година је трајала 355 дана, а јануар и фебруар имали су по 28 дана. Затим је наступило неколико измена календара, као што је додавање дана јануару, па чак и додавање читавог новог месеца – Мерцедониуса, који се јављао на сваких неколико година након 23. фебруара. Овакав календар је било тешко пратити.
На крају, са доласком Јулија Цезара на власт око 45 године пре нове ере, настао је календар који се користи и данас. Години се додало још 10 дана и додатни дан у фебруару сваке четврте године.
Редакција
Пример реализације инклузивне наставе у разредној настави
Препорука је да активности које осмишљавамо на часу у оквиру инклузивне наставе буду што више налик онима које реализују остали ученици.
Како то остварити?
У одељењу четвртог разреда двоје деце напредује по ИОП-у, са различитим нивоима постигнућа.
Ученица 1
Јаке стране: упорна, марљива, заинтересована, мотивисана, пажљива на часу, посвећена задацима
Област деловања: читање и писање
Циљ: савладавање писања писаних слова ћирилице
Ученик 2
Јаке стране: лепо црта, боји, ужива у ликовном изражавању, радо сарађује са другима, уредан, вредан
Област деловања: читање и писање
Циљ: читање и писање двосложних и тросложних речи штампаним словима ћирилице
1. АКТИВНОСТ
Разговор на тему пријатељства у паровима:
Шта је то пријатељство? Зашто је важно имати пријатеље? Како се негује пријатељство? Ко је твој пријатељ? Како си га изабрао? Ученици који напредују по ИОП-у су у пару са другом кога су одабрали, воде спонтани разговор, ученици им помажу потпитањима да би одговори били потпунији.
2. АКТИВНОСТ
Читање текста
Деца читају текст наглас, а ученици који напредују по ИОП-у слушају и ређају припремљене сличице према редоследу дешавања.
3. АКТИВНОСТ
Разговор о тексту, фронтално
– Где се догађа радња?
– Ко је главни лик?
– Кога је срео Мали Принц?
– Шта је тражио?
– Ко је постао пријатељ Малом Принцу?
– Шта би питао Малог Принца?
У овом делу разговора равноправно учествују и ученици који напредују по ИОП-у.
Зашто се пријатељство не може купити? Како разумеш реч припитомити?
Наведи пример у коме ћеш показати да је стрпљење важна особина како би се изградило пријатељство.
Зашто је лисица рекла да је Мали Принц одговоран за оно што је припитомио?
На коју одговорност се то односи? Да ли си ти некада некога припитомио? Испричај тај доживљај.
На ова питања одговарају даровити ученици са вишим постигнућима.
4. АКТИВНОСТ
Самостални стваралачки рад
За ученике који напредују по уобичајеном плану:
Писмено препричавање текста, уз самостално настављање приче: Шта је било после?
Ученица 1
Одговара у свесци писаним словима целовитим реченицама на припремљена питања на која је већ чула одговоре. Као помоћ користи словарицу на којој су написана писана и штампана слова (она која зна).
– Где се догађа радња?
– Ко је главни лик?
– Кога је срео Мали Принц?
– Шта је тражио?
– Ко је постао пријатељ Малом Принцу?
Ученик 2
Добија унапред припремљен листић са речима исписаним штампаним словима (оне које се помињу у тексту).
лисица ружа
пријатељ ловац
Мали Принц кокошка
Као помоћ користи сликовну словарицу.
Задатак је да до краја реда испише сваку реч и да нацрта ове појмове на папиру (најбоље се сликовно изражава).
5. АКТИВНОСТ
Читање и анализа радова
Ученици читају оно што су написали и вршимо заједничку анализу.
Ученица 1 чита само одговоре које је написала (без постављених питања), па је и њен рад врло сличан осталима, јер представља концизно препричан текст.
– Да чујемо које су биле кључне речи у тексту…
Ученик 2 покаже своје цртеже и именује шта је нацртао (веома задовољан, јер изузетно црта).
Гордана Јосимов, професор разредне наставе
ОШ „Руђер Бошковић” Београд
Добитница награде Најбољи едукатори Србије