Вести
02.09.2019.Може ли се избећи стрес у учионици
Стрес је појава која се среће свуда где људи живе и раде. Он се јавља као последица ситуација из свакодневног живота, нашег односа са породицом, пријатељима, слободног времена и начина на који га користимо, може бити последица бројних губитака које врло лично доживљавамо, али и ситуација на послу, где такође може бити изазван на разне начине.
Свакодневно имамо прилику да чујемо пуно коментара и жалби на стресне ситуације на радном месту, било да су краткотрајне епизоде или константан притисак. Те жалбе су учесталије за позиције које носе пуно одговорности за друге људе или за материјална добра. Када говоримо о извору стреса, као најважнији фактор који има утицај на јављање стреса морамо на првом месту навести међуљудске односе.
Посао наставника подразумева непосредан контакт првенствено са ученицима, али и са њиховим родитељима, колегама, ширим друштвеним окружењем. Професионално ангажовање, размењивање информација и константна интеракција захтева већу одговорност, емоционално трошење, а самим тим и стрес.
Према већини емпиријских истраживања синдрома изгарања на послу и стреса код учитеља и наставника наводе се следећи фактори: лоше понашање ученика, превелика количина посла, лоше радно окружење, неједнако радно оптерећење (у току недеље, месеца, школске године), известан број школских активности које се обављају код куће, рад у сменама, неопходна тактичност и стрпљење у раду са ученицима и њиховим родитељима.
Од наставника се очекује не само развој курикулума, улога ментора приправницима које уводе у посао, унапређење наставе и професионалног развоја, чланства у разним одборима већ и узорно понашање које му намеће шира друштвена заједница, како у школи као институцији, тако и ван ње. Поред бројних околности које могу имати утицај на њега, наставник је у понекад у безизлазној ситуацији у којој покушава да се избори са притиском, а он може имати више извора. Наставничка професија је специфична, јер је значнајна, али и видљива. Његов рад процењују његови ученици, њихови родитељи, други наставници, директор, педагошки саветници. У том изобиљу разних стандарда које један наставник мора да испуни, присутно је константно прилагођавање реформама школства, напретку технологије и нових начина подучавања модерних генерација. Како помоћи наставнику да задржи интегритет и да не поклекне пред овом машинеријом очекивања која се пред њега постављају?
Стратегије превладавања стреса код наставника јесу: директне акционе (идентификовање узрока и вршење деловања у борби против стреса) и палијативне технике (смањење ефеката стреса, тензије и анксиозности – избегавање конфронтације, контрола осећаја, посвећивање више времена одређеним задацима, дискусија о проблемима, вођење здравог живота, планирање унапред и одређивање приоритета, као и познавање сопствених ограничења). У циљу редуковања стреса за наставнике у многим школама у свету организују се радионице у којима се наставници упознају са директним акционим и палијативним техникама и начином њиховог развијања.
Конкретно, шта можете урадити како бисте сами смањили стрес који можете доживети на послу?
1. НАПРАВИТЕ ЛИСТУ ПРИОРИТЕТА
Ово је добар почетак! Ако своје активности пажљиво поређате према приоритетима, мање су шансе да нећете постићи да урадите нешто што вам је важно. Најпре се позабавите стварима које су вам битне и хитне, а затим урадите оно што вам је важно, иако није толико хитно.
2. ДВАПУТ МЕРИ, ЈЕДНОМ СЕЦИ
Бар дан унапред испланирајте све активности за наредни дан, па одлуке доносите у складу са тиме. Још је боље ако поред краткорочног планирања имате и свој неки дугорочан план (на пример, на годишњем нивоу).
3. СТРЕС ЈЕ ДВОСМЕРАН – САРАЂУЈТЕ СА УЧЕНИЦИМА
Ученици се боре са стресом подједнако као и наставници. Било да је узрок страх од контролног, лоша оцена, неки приватни проблем, свађа са вршњацима из разреда или нешто слично, ученик који је под стресом утицаће и на укупну атмосферу у учионици. Помозите својим ђацима да се изборе са проблемом који их мучи. На овај начин ћете, с једне стране, ојачати ваш сараднички однос, а с друге стране неговати и осећај заједништва у читавом одељењу.
4. НАЂИТЕ ВРЕМЕНА ЗА ВЕЖБАЊЕ И РЕЛАКСАЦИЈУ
Било да волите дуге шетње или вожњу бицикла, физичка активност је веома добар начин да се ослободите стреса. Нарочито су корисне аеробне вежбе током којих се у нашем организму појачано лучи ендорфин – хормон заслужан за добро расположење.
Редакција